Shopping Cart
Your Cart is Empty
Quantity:
Subtotal
Taxes
Shipping
Total
There was an error with PayPalClick here to try again
CelebrateThank you for your business!You should be receiving an order confirmation from Paypal shortly.Exit Shopping Cart

                                                 

Advokat za Medjunarodno pravo

International Law Specialist

Nasledstva - Razvodi - Sudski - Arbitrazni postupci

Poslovno pravo - Medjunarodni ugovori

                                                                                         Pravno regulisanje Rada - Boravka - Studija u Kanadi, Australiji, EU, USA 


International Public - Private - Business - Humanitarian Law

Pravna pitanja na relaciji Srbija - Kanada- Evropa

U tekstovima koje cete pratiti u ovoj rubrici, elaboriracu pravne teme kroz prakticne primere iz zivotnih situacija lica koja zive u inostranstvu a imaju veze sa domovinom.

 Tu cete naci odgovore na pitanja koja su vezana za kolizione pravne norme iz oblasti Medjunarodnog privatnog i poslovnog prava, Naslednog , Porodicnog, Gradjanskog , Upravnog i Krivicnog prava.

 Saznacete kako mozete povratiti imovinu koja vam je oduzeta/nacionalizovana, konfiskovana,eksproprisan/ u domovini, kako da regulisete vrsenje roditeljskih prava, placanje alimentacije, kako da regulisete nasledstvo, kako da kupite ili prodate stan, kucu ili neku drugu imovinu u domovini, koje ugovore da sklopite , kako da otpocnete biznis u domovini, i kako da resite mnoga druga pravna pitanja na relaciji Srbija – Kanada.

Sve vase sugestije, razmisljanja, pitanja mozete uputiti direktno mojoj kancelariji, na adresu:

Advokatska kancelarija Zoran M.Kostic

 Kondina 24

Beograd, 11000

Tel. + 381-11-322-4456

+ 381-64-216-8789

E-mail. [email protected]

Buduce nasledstvo u Francuskoj

PITANJE:


Buduce nasledsto u Francuskoj

Postovani g-dine Kosticu,

Zeleo bih da Vas angazujem po pitanju razresenja problema oko prodaje nepokretnosti, koje imam sa mojom polusestrom iz Francuske. Predmetna nepokretnost delom pripada nasem zajednickom ocu I nalazi se u Francuskoj.

Notar iz Francuske je od mene trazio da potpisem Punomocje kojim, u svojstvu Davaoca Punomocja imenujem, kao svoje punomocnike za prodaju nepokretnosti, svog oca Marka Markovica sa prebivalistem u Parizu, i/ili moju macehu Svetlanu Markovic i/ili bilo kog zaposlenog kod gospodina Clauda, notara u Parizu, da u moje ime I za moj racun, ucestvuju (izvrse) prodaju nepokretnosti u Parizu, ukupne povrsine 3.624 m2, i to: stambene kuce koja se sastoji od - u prizemlju (terase, dnevne sobe sa kaminom, kupatila i toaleta sa kadom i tus kabinom, kuhinje sa malom trpezarijom, velike trpezarije); - na spratu (sobe, sobe u potkrovlju, druge sobe); - vesernice i kotlarnice sa rezervoarom za gas; pomocnih prostorija i garaze; - dvorista.

U predlozenom tekstu Punomocja se navodi da predmetna nepokretnost predstavlja poklon medju zivima, kao buduce nasledstvo u vidu apsolutnog prava svojine gospodina i gospodje Markovic,odnosno, mog oca i macehe, u korist moje polusestre Gabriele Markovic,navedene kao prodavca nepokretnosti, koja je sve prihvatila na osnovu akta potpisanog kod notara u Parizu, te se dalje navodi u tekstu Punomocja, da JA, “u svojstvu pretpostavljenog nuznog naslednika ,svog oca, Marka Markovica,, primam k znanju navedeni akt i dajem bezuslovni pristanak planiranoj prodaji u skladu sa clanom 924-4, stav 2 Gradjanskog zakonika (Code Civil), kako bi se ONEMOGUCILO sprovodjenje jednake raspodele nasledstva ili zahteva predvidjenog prvim stavom ovog clana protiv kupca, trecih vlasnika prodatih nepokretnosti i kako bi oni stekli nepovredivo vlasnistvo nad tim nepokretnostima, sve to pod izricitim uslovom da su se nasledstva odrekli svi nuzni naslednici”.

S’postovanjem,

Stevan Markovic

ODGOVOR:

Punomocje koje Vam je dostavljeno na potpisivanje je neprecizno i ne sadrzi materjalnopravne ni formalnopravne elemente da bi bilo validno.

Kao prvo, ono ne sadrzi oznacenje Punomocnika, tj lica na koje se prenosi ovlascenje (ime, prezime, licni podaci, tacna adresa).

Kao drugo, ovim punomocjem, postoji vise lica koja su oznacena u svojstvu Punomocnika, sto je apsolutno pravno nemoguce (nezakonito) resenje, jer bi se onda postavilo pitanje ko je zapravo stvarni Punomocnik za prodaju navedene nepokretnosti, odnosno koje lice je ovlasceno da potpise Ugovor i/ili predugovor o prodaji, kao i koje lice je ovlasceno da na osnovu Ugovora o prodaji primi isplatu kupoprodajne cene.

Kao trece, apsolutno je pravno nemoguce (nezakonito) resenje oznaciti u tekstu punomocja, da se u svojstvu Punomocnika moze pojaviti “bilo koje zaposleno lice” kod gospodina Clauda, notara u Parizu.

Punomocje mora da sadrzi precizno odredjenje lica(Punomocnika) na koje se prenose odredjena ovlascenja.

Takodje, forma Punomocja je neugledna (ne zna se da li je na memorandumu Notara ili je pak slobodna forma, koju tek naknadno treba urediti). Forma Punomocja, cije je sadrzina prenos svih aposlutnih ovlascenja davaoca punomocja (kao sto je naznaceno “u ime i za racun” davaoca punomocja) je uvek (bez izuzetka) u pismenoj formi, a s obzirom na njegov medjunarodni elemenat (sastavljen na jeziku koji nije maternji jezik davaoca punomocja i s obzirom da se dejstvo punomocja ostvaruje van maticne drzave) zahteva se, pored pismene forme, i overa istog.

Isto tako, predmetnim Punomocjem ne moze se zahtevati da Vi potpisete takvo Punomocje direktno na francuskom jeziku, jer Vi ne poznajete taj jezik, a postupak potpisivanja Punomocja za odredjene pravne radnje u inostranstvu, kao i overe istih je regulisan Medjunarodnim konvencijama i bilateralnim sporazumima.

Da bi jedna javna isprava i/ili privatna isprava (kao sto je Punomocje) mogla biti punovazno upotrebljena izvan drzave u kojoj je izdata (dakle, da bi takva isprava mogla da proizvede dejstvo u Francuskoj, s obzirom da je izdaje-potpisuje srpski drzavljanin) ona mora da prodje odredjenu proceduru legalizacije kojom se potvrdjuje verodostojnost potpisa potpisnika isprave i autenticnost pecata stavljenog na ispravu.

U postupku legalizacije, tzv. unutrasnju legalizaciju vrse organi drzave u kojoj je isprava izdata (u Srbiji sud, a od 1. spetembra 2014 godine, javni beleznik-notar), a tzv. medjunarodnu legalizaciju vrse organi drzave u kojoj isprava treba da bude sacinjena.

Republika Srbija ima zakljucen bilateralni sporazum sa Francuskom (Konvencija o izdavanju isprava o licnom stanju i o oslobodjenju od legalizacije od 29.10.1969 godine) kojim je predvidjen minimum potrebe legalizacije javnih i/ili privatnih isprava. Naime, prema clanu 5. Konvencije dovoljno je da je domaca javna isprava snabdevena sluzbenim pecatom organa i potpisom ovlascenog lica. Isto vazi za prevod isprave koji je dovoljno da overi ovlasceni sudski tumac. Nikakva druga nadovera ili stavljanje "apostila" nisu potrebni. Medjutim, u praksi se desava da i kod pune i delimicne legalizacije, stranka mora dva puta da dolazi u sud - prvi put da overi domacu ispravu, a drugi put da overi prevod te isprave zajedno sa prvobitno stavljenom klauzulom overe.

Nadalje, na osnovu izvrsenog uvida u sadrzinu predmetnog Punomocja, Vi ovim Punomocjem navodno ovlascujete svog oca i/ili macehu i/ili bilo kog zaposlenog kod gospodina Clauda, notara iz Pariza da izvrse prodaju, a da oni nisu vlasnici nepokretnosti, niti ste Vi vlasnik iste, te bi zapravo ovo Punomocje, u svojstvu davaoca punomocja trebalo u stvari da potpise gospodja Gabriela Markovic, Vasa polusestra, kao vlasnik nepokretnosti.

Na strani 2, pasus 4 predmetnog Punomocja trazi se od Vas da se odreknete podnosenja zahteva u vezi nuznog dela, prema buducim kupcima nepokretnosti a da pri tom nije dato razumno tumacenje kakvu zastitu uzivate za slucaj povrede nuznog dela.

Naime, ne moze se niti jednim aktom unapred traziti od zakonskog naslednika (koji uziva pravo na isticanje zahteva na nuzni deo) odricanje od isticanja ovog zahteva, jer bi ono bilo nistavo.

Nuzni naslednik moze se odreci prava na nuzni deo tek nakon smrti ostavioca i tek u slucaju da je pozvan na nasledje, odnosno da je pokrenut ostavinski postupak. Naravno, clan 924-4, stav 2 Gradjanskog zakonika (Code Civil): “Lorsque, au jour de la donation ou postérieurement, le donateur et tous les héritiers réservataires présomptifs ont consenti à l'aliénation du bien donné, aucun héritier réservataire, même né après que le consentement de tous les héritiers intéressés a été recueilli, ne peut exercer l'action contre les tiers détenteurs. S'agissant des biens légués, cette action ne peut plus être exercée lorsque les héritiers réservataires ont consenti à l'aliénation”, na koji se poziva gospodin Claude, notar iz Pariza, se odnosi na zastitu prava trecih lica (kupaca nepokretnosti) ali se postavlja pitanje ako Vi date takvu saglasnost, kako cete zastititi svoje pravo na nuzni deo? Ukoliko bi se nakon otvaranja nasledstva, ustanovilo da iza ostavioca, Vaseg oca ne postoji nikakva zaostavstina iz koje bi se namirili nuzni naslednici, to onda dalje upucuje na vodjenje sudskog spora u Francuskoj a s obzirom da Vi zivite u Srbiji, vodjenje takvog sudskog spora bi iziskivalo velike materijalne troskove i dosta vremena.

Takodje se predmetnim Punomocjem trazi da date saglasnost za prodaju nepokretnosti za koju ne znate da li uopste postoji, niti Vam je pak prezentiran validan dokaz o tome ko je vlasnik te nepokretnosti, sto u ovom slucaju podrazumeva stavljanje na uvid Predugovora o prodaji predmetne nepokretnosti, potom Ugovora o prodaji nepokretnosti i Izvod iz zemljisne knjige u koju je upisana predmetna nepokretnost. Isto tako, potrebno je prezentovati pravni osnov(Ugovor o poklonu) vlasnistva nad nepokretninom gospodje Gabriele Markovic, Vase polusestre.

S obzirom da je Vasa polusestra u komunikaciji sa Vama isticala da bi zelela da Vam isplati ¼ kupoprodajne cene od prodate nepokretnosti, a nakon izvrsene prodaje, vazno je rastumaciti na koji nacin i po kom osnovu bi to ucinila, kao i u kom tacnom iznosu? Da li bi se to tretiralo kao njen poklon ucinjen Vama, svom polubratu ili bi pak to bio poklon Vaseg oca ucinjen Vama?

Saglasno pozitivnim propisima Francuske a i drugih razvijenih zemalja sveta, ne moze se unapred – pre smrti ostavioca raspodeljivati nuzni deo, medjutim Ugovorom o poklonu ili pak Ugovorom o raspodeli imovine za zivota ostavioca, moglo bi se to pitanje resiti na zadovoljavajuci nacin i za Vas i za Vasu polusestru a kako to preciznije odredjuje Odeljak VII, od clana 1075 do clana 1080 Gradjanskog zakonika (Code Civil).

U Beogradu,

Dana 26.08.2014 godine

Advokat Zoran M.Kostic

Postovani g-dine Markovicu,

U prilogu Vam dostavljam Podnesak koji upucujemo Notaru u Parizu u vezi razresenja nesporazuma po pitanju Punomocja koje Vam je poslato.

________________

Bureau d’avocat

Zoran M. Kostić 

KOSTIĆ

Kosovska 15, 11000 

Kosovska 15/1

Tel. +381- 11 -322 -44 -56

Mob. +381- 64 -216 -87 -89

E-mail. [email protected]

Cachet: Avocat Zoran M.

Belgrade, Kosovska

Me Jean – Philippe Claude

Notaire Associé

St. Germain, Paris

France

Ref. Markovic

SUJET: Vente de bien immobilier acquis par Contrat de donation

Cher M. Claude,

Nous vous adressons cette lettre au nom de notre client, M. Steve MARKOVIC, né le 02.04.1968 à Belgrade, République de Serbie, adresse de domicile: xx, rue Makedonska, commune Stari Grad, Belgrade, qui nous a engagé au sujet de procédure juridique de vente envisagée du bien immobilier - immeuble situé dans la commune de Paris, France, d’une superficie totale de 3.624 m2, dont le propriétaire est sa demi-soeur, Mme Gabriele MARKOVIC de France, domiciliée à l’adresse: xxxx rue St. Antoine , Paris.

Conformément aux informations dont nous disposons, on a demandé le 05.06.2014 à notre client, M. Steve MARKOVIC, de signer une Procuration par laquelle il constitue, en sa qualité de mandant, pour ses mandataires chargés de la vente de l’immeuble, Monsieur Marko MARKOVIC, demeurant à Paris, et/ou Madame Svetlana Kitic (MARKOVIC), demeurant à Paris, et/ou un des employés de votre bureau, pour intervenir, au nom et pour le compte de notre client, M. MARKOVIC, à un acte de vente du bien immobilier - immeuble situé dans la commune de Paris, d’une superficie totale de 3.624 m2, comprenant: une maison d’habitation comprenant - au rez-de-chaussée: véranda, séjour avec cheminée, salle de bain et toilette avec baignoire et douche, cuisine avec coin repas, salle à manger spacieuse); - à l’étage: chambres, chambres palières, autres chambres); - buanderie et chaufferie avec citerne à gaz; dépendances et garage; - cour.

Dans le texte proposé de la procuration, on expose que la vente du bien immobilier en question représente “une donation entre vifs en avancement d’hoirie de la propriété absolue, par Monsieur Marko et Madame Svetlana MARKOVIC, , au profit de Madame Gabriele MARKOVIC, sa demi-sœur (de Steve MARKOVIC), vendeur susnommée du bien immobilier, qui a tout accepté aux termes d’un acte reçu par Me MAROCCO, notaire à Paris” ; on expose par la suite dans le texte de la procuration que Monsieur Steve MARKOVIC, “en sa qualité d’héritier réservataire présomptif de Monsieur Marko MARKOVIC, son père, prend connaissance dudit acte et donne son consentement pur et simple à la vente projetée, dans les termes de l’article 924-4, alinéa 2, du Code Civil, afin que l’ACTION EN REDUCTION ou revendication instituée par le premier alinéa du même article ne puisse être exercée contre l’acquéreur et les tiers détenteurs des biens immobiliers vendus, et que ceux-ci obtiennent la propriété incommutable desdits biens, ceci à condition expresse que l’ensemble des héritiers réservataires y aient renoncés".

En effet, le texte de la Procuration produite à notre client, Monsieur Steve MARKOVIC, pour être signée, est imprécis et ne comprend pas les éléments matériaux, formels et juridiques qui font une procuration valide. Premièrement, il manque l’identification complète du mandataire, c’est-à-dire de la personne qui reçoit le mandat (nom, prénom, renseignements personnels, adresse de domicile). Deuxièmement, la procuration produite désigne plusieurs personnes en leur qualité de Mandataire, ce qui est absolument impossible (voir illégal) du point de vue juridique, car on arrive ainsi dans une situation à se demander qui est effectivement Vendeur dudit bien immobilier, autrement dit quel personne est effectivement autorisée à signer le Contrat et/ou le Contrat préliminaire de vente, et aussi quel personne est autorisée aux termes du Contrat de vente de recevoir le montant de vente contracté. Et troisièmement, il est également absolument impossible (illégal) du point de vue juridique de citer dans le texte qu’en qualité de Mandataire peut être désignée "toute personne employée dans le bureau de notaire" de Monsieur CLAUDE. La procuration doit constituer précisément la personne qui reçoit le mandat et des autorisations correspondantes.

De même, la forme de la procuration est inadéquate (on ne peut distinguer si elle est rédigée sur un mémorandum du notaire ou s’il s’agit d’une forme libre qui sera arrangée ultérieurement). La forme d’une procuration, dont le contenu représente le transfert des autorisations absolues du mandant (en accord avec la désignation "au nom et pour le compte" du mandant) est toujours (et sans exception) en forme écrite, et vu l’élément international (rédigée en langue qui n’est pas la langue maternelle du mandant et étant donné que l’effet de la procuration sera réalisé à l’étranger, et non dans le pays d’origine du mandant) elle doit comporter un cachet de vérification correspondant.

Egalement, on ne peut pas demander à Monsieur Steve MARKOVIC de signer directement un texte de procuration pareil rédigé en français car il ne parle pas la langue, et la procédure de signature de la Procuration pour des actes juridiques spécifiques à l’étranger, ainsi que la vérification de ces procurations, est réglée par les Conventions Internationales et des accords bilatéraux. Pour qu’un document publique et/ou personnel (comme une procuration) puisse être validement utilisé hors l’état d’issue (autrement dit, pour qu’un document pareil puisse produire effet en France, étant donné qu’il est issu - signé par une personne de nationalité serbe), il doit passer une procédure de légalisation correspondante qui atteste l’authenticité de la signature du signataire du document et du sceau apposé. La procédure de légalisation, appelée légalisation interne, est effectuée par les autorités de l’état qui délivre le document (en Serbie ce sont les tribunaux, ou les notaires publiques à partir du 1 septembre de cette année-2014), alors que la légalisation internationale est effectuée par les autorités de l’état dans laquelle le document est rédigé. La République de Serbie et la France ont conclu une convention bilatérale (Convention sur l’issue des documents d’état civil et d’exemption de légalisation du 29 octobre 1969) prévoyant un minimum de légalisation des documents publiques et/ou personnels. En effet, l’article 5 de la Convention précise qu’il suffit que le document publique national soit muni du sceau officiel de l’autorité compétente et de la signature de l’officier compétent. Il en est de même pour les traductions des documents, qui doivent être vérifiées par le sceau d’un traducteur officiel. Aucune vérification complémentaire ou apposition d’une apostille ne sont requis. Il arrive toutefois que la partie intéressé soit obligée de passer à deux reprises dans le tribunal - une première fois pour légaliser le document national, et une seconde fois pour légaliser la traduction de ce document ensemble avec le premier sceau de légalisation.

Ensuite, selon le texte de ladite Procuration, Monsieur Steve MARKOVIC donnerait pouvoir à son père, Monsieur Marko MARKOVIC, et/ou à sa belle-mère, Svetlana (Kitic)MARKOVIC, ou tout employé chez Monsieur Claude, de procéder à la vente d’un bien immobilier dont ils ne sont pas propriétaires, ni eux ni Monsieur Steve MARKOVIC, donc cette Procuration devrait être signée, en sa qualité de mandant, par Madame Gabriele MARKOVIC, qui est propriétaire de l’immeuble.

A la page 2, alinéa 4 de ladite Procuration, on demande à Monsieur Steve MARKOVIC de renoncer à agir en revendication concernant la réserve héréditaire à l’encontre des acquéreurs futurs du bien immobilier, mais sans pour autant donner une explication raisonnable de la protection dont bénéficierait Monsieur Steve MARKOVIC. En effet, il n’y a aucun acte qui prévoit de demander à un héritier légitime (qui bénéficie du droit de revendiquer la réserve héréditaire) de renoncer à agir en revendication, et cette action ne serait pas valide. Un héritier réservataire peut renier son droit à la partie réservée seulement après la mort du donateur et seulement s’il est convoqué à la succession, c’est-à-dire au moment de l’ouverture de la succession. Evidemment, l’article 924-4, alinéa 2 du Code Civil: “Lorsque, au jour de la donation ou postérieurement, le donateur et tous les héritiers réservataires présomptifs ont consenti à l'aliénation du bien donné, aucun héritier réservataire, même né après que le consentement de tous les héritiers intéressés a été recueilli, ne peut exercer l'action contre les tiers détenteurs. S'agissant des biens légués, cette action ne peut plus être exercée lorsque les héritiers réservataires ont consenti à l'aliénation”, auquel vous vous référez, se rapporte à la protection des droits des tiers (acquéreurs du bien immobilier), mais la question qui se pose est, si Monsieur Steve MARKOVIC donne un consentement pareil, comment va-t-il protéger son droit à la réserve héréditaire? Si une fois la procédure de succession entamée, on constatait qu’il n’y a aucune succession derrière le donateur, Monsieur Marko MARKOVIC, pour acquitter les héritiers réservataires présomptifs, ceci mènerait à un litige devant les Tribunaux en France qui, vu que Monsieur Steve MARKOVIC a domicile en Serbie, entraînerait des frais matériaux et une dépense de temps considérables pour mon client.

De même, dans ladite Procuration on demande à Monsieur Steve MARKOVIC de donner son consentement à la vente d’un bien immobilier dont il ignore l’existence avec certitude, et sans lui avoir présenté de preuve valide concernant le propriétaire effectif dudit bien immobilier. Donc, la procédure logique dans le cas où vous demandez à une personne (Monsieur Steve MARKOVIC, dans ce cas particulier) de donner son consentement à procéder en son nom et pour son compte à certains actes juridiques, est de lui présenter toutes les informations concernant ledit consentement, ce qui dans ce cas particulier sous-entend de présenter le Contrat préliminaire de vente dudit bien immobilier, ensuite du Contrat de vente du bien immobilier et de l’Extrait du Cadastre d’enregistrement dudit bien immobilier. Il est également nécessaire de présenter le fondement juridique autorisant Madame Gabriele MARKOVIC à procéder à la vente dudit bien immobilier, c’est-à-dire le Contrat de donation dans ce cas particulier. Ce n’est qu’après avoir examiné la documentation citée qu’on peut s’attendre à obtenir le consentement sollicité (à condition que ladite documentation soit valide du point de vue juridique et que le texte de la Procuration soit modifié).

Il est également très important de noter que notre client, Monsieur Steve MARKOVIC, ne désire pas empêcher la vente dudit bien immobilier, ni troubler les relations familiales. Au contraire, l’intention de Monsieur Steve MARKOVIC est d’aboutir à la vente dudit bien immobilier, mais dans une procédure ouverte et juridiquement régulière.

C’est dans cet esprit que nous vous adressons cette lettre pour demander à Vous et à Madame Gabriele MARKOVIC de nous fournir plus de détails concernant tous les faits en rapport avec le Contrat de vente du bien immobilier et le Contrat de donation (et de nous remettre les copies de ces contrats, si possible), et aussi de nous faire connaître les détails concernant les autres biens immobiliers faisant le patrimoine de ‘de cuius’ (ou du futur donateur éventuel, Monsieur Marko MARKOVIC), ainsi que des options qui sont à la disposition de Monsieur Steve MARKOVIC pour obtenir une indemnité dans le cas où son droit à la réserve héréditaire serait violé.

Vu que Madame Gabriele MARKOVIC a souligné, dans sa communication avec son demi-frère, Monsieur Steve MARKOVIC, qu’elle désire lui payer ¼ du prix de vente du bien immobilier, une fois la vente réalisée, je Vous prie de bien vouloir nous expliquer de quel manière et sur base de quoi cela serait fait, et dans quel montant précis? Est-ce que cela serait traité comme donation de Madame Gabriele MARKOVIĆ à son demi-frère, Monsieur Steve MARKOVIĆ, ou comme donation du père, Monsieur Marko MARKOVIĆ, à son fils, Monsieur Steve MARKOVIĆ?

Conformément au droit positif en France et dans d’autres pays développés du monde, on ne peut pas diviser la réserve héréditaire à l’avance, c’est-à-dire avant la mort du donateur. Toutefois, par Contrat de donation ou Contrat de donation entre vifs en avancement d’hoirie, c’est une question qui pourrait être résolue d’une manière satisfaisante pour les deux parties, Madame Gabriele MARKOVIC et Monsieur Steve MARKOVIC, conformément aux dispositions du Chapitre VII, articles 1075 à 1080 du Code Civil.

Dans l’intention d’aboutir à une solution raisonnable et légale de cette question contestable, nous vous adressons cette lettre et attendons vos propositions, commentaires, remarques et suggestions, que vous pouvez nous envoyer par poste (à l’adresse de notre bureau et/ou notre client) et/ou par courriel à l’adresse de notre bureau ([email protected]) et/ou à l’adresse e-mail de notre client.

Veuillez noter que cet avis vous est remis dans sa version originale en serbe et suivi d’une traduction en français effectuée par un traducteur officiel. Nous vous informons aussi que nous avons envoyé un avis semblable à Madame Gabriele MARKOVIC, dans le but de soutenir d’une manière constructive la réalisation de la vente dudit bien immobilier et dans l’esprit des principes juridiques du Code Civil.

Veuillez recevoir, Monsieur, l’assurance de nos sentiments respectueux.

A Belgrade,

le 21.08.2014 godine

                                                                                            _ (cachet et signature de sa propre main)___     

Me Zoran M. Kostić

No. du registre des traductions: 178 / 14                                                          Nombre de pages:  4            

Le soussigné traducteur officiel confirme de sa signature et de son sceau que la présente traduction correspond en tout au document original rédigé en langue serbe, dont la copie est jointe en annexe.

Traducteur assermenté auprès du Tribunal de Novi Sad, acte no. 740-06-00134/95-18 du 17.10.1995.

Date: 01.09.2014                       

Testamentalno raspolaganje


Sta se moze naslediti , na koji nacin i pod kojim uslovima 


Kanadski sam drzavljanin od 2000 godine. Imam 40 godina, nisam ozenjen. Moje roditelje sam sponzorisao i oni sada zive sa mnom u Torontu vec dve godine. Pre dolaska u Kanadu, ziveli su u Beogradu u domacinstvu sa mojom sestrom i njenom porodicom. Moja sestra i zet su zahtevali od roditelja da sacine Ugovor o dozivotnom izdrzavanju. Medjutim moji roditelji su to odbili jer im izdrzavanje nije bilo potrebno. Nakon toga, sestra i zet su vrsili pritisak na roditelje da sacine testamente i na kraju ih naterali da to urade. Svojim zavestanjima oni su dobar deo imovine u Srbiji ostavili mojoj sestri i njenoj deci. S obzirom da su svoja zavestanja nisu sacinili dobrovoljno, sada bi zeleli da ista poniste. Da li je to moguce ?


Pre no sto dam odgovor na vase pitanje , upoznacu vas sa relevantnim zakonskim odredbama I tumacenjima.


Saglasno srpskom Zakonu o nasledjivanju ( cl.2) – naslediti se moze na osnovu zakona i na osnovu zavestanje/testamenta/.


Sta se nasledjuje 


Nasledjivanje je prelaz imovine(hereditas) umrlog lica, ostavioca(dekujus) na njegove naslednike. Smrcu tog lica prestaje njegov pravni subjektivitet, prestaje biti nosilac prava i obaveza i prestaje mu pravna sposobnost. Medjutim, odnosi tog lica sa drugim licima u vezi sa njegovom imovinom ne prestaju.

Covek kao subject prava, nosilac je licnih i imovinskih prava. Prva se smrcu gase a druga se prenose na naslednike.


Ko su naslednici 


Naslednici ostavioca mogu biti univerzalni ili singularni sukcesori, kada dobijaju celu zaostavstinu ili njen deo. Oni odgovaraju za dugove ostavioceve srazmerno velicini nasledjene imovine a stupaju u nasledna prava i obaveze ostavioca neposredno u momentu njegove smrti i za sticanje svojine nad imovinom nemoraju da imaju njenu drzavinu. Univerzalni sukcesori se odredjuju po osnovu zakona a singularni po osnovu testamenta/zavestanja/.

Singularni sukcesori dobijaju samo korist iz zaostavstine i po pravilu ne odgovaraju za dugove ostavioca.

Ukoliko je pak zaostavstina prezaduzena, tako da nema dovoljno imovine za namirenje ostaviocevih poverilaca od univerzalnih sukcesora, poverioci mogu da traze namirenje svojih potrazivanja i iz imovine singularnih sukcesora. Pravo singularnih sukcesora je obligacione prirode, jer on stupa u svoja prava momentum njihovog realizovanja a ne u momentu smrti ostavioca. Singularni sukcesori mogu biti i legatari ili korisnici naloga.

* S obzirom da su vasa sestra i zet prinudili roditelje da sacine zavestanja,smatrace se nedostojnim za nasledjivanje.

Medjutim deca vase sestre i zeta mogu biti naslednici, kako je to odredjeno clanom 6. Zakona o nasledjivanju.


Nuzni nasledni deo


Zivim sa suprugom i dvoje dece u Vankuveru vec 10 godina. Sa nama u zajednici su i moji roditelji. Ja sam ih sponzorisala i oni su dobili kanadske useljenicke vize pre dve godine.

U Srbiji imam dva brata i oni zive sa svojim porodicama na roditeljskom porodicnom imanju u Vojvodini. U nasoj porodici su oduvek vladali harmonicni odnosi, pa u nameri da takve odnose zadrze i dalje kod svoje dece, moji roditelji bi zeleli da regulisu pitanje nasledjivanja na takav nacin da niko od nas buducih naslednika ne bude ostecen.

Pitanje:

Da li mi mozete objasniti sta je to Nuzno nasledjivanje i ko su Nuzni naslednici ?


Odgovor:

Zakon o nasledjivanju RS je uredio institut NUŽNOG NASLEDJIVANJA na sledeci nacin:


Položaj nužnih naslednika i priroda nužnog dela


Ko su nužni naslednici ?

Nužni naslednici su ostaviočevi: potomci, usvojenici i njihovi potomci, bračni drug, roditelji, usvojilac, braća i sestre, dedovi i babe i ostali preci.

Usvojilac iz nepotpunog usvojenja, ostaviočeva braća i sestre, njegovi dedovi i babe i njegovi ostali preci nužni su naslednici samo ako su trajno nesposobni za privređivanje a nemaju nužnih sredstava za život.

Nužni naslednik može biti samo onaj ko je po zakonskom redu nasleđivanja pozvan na nasleđe.


Nužni deo

Nužnim naslednicima pripada deo zaostavštine kojim ostavilac nije mogao raspolagati i koji se naziva nužnim delom.

Nužni deo potomaka, usvojenika i njegovih potomaka i ostaviočevog bračnog druga je polovina, a nužni deo ostalih nužnih naslednika je trećina dela koji bi svakom od njih pripao po zakonskom redu nasleđivanja.

Ako nužni naslednik ne može ili neće da nasledi, njegov nužni deo ne prirasta ostalim nužnim naslednicima.


Namirenje nužnih naslednika i odgovornost za ostaviočeve dugove

Nužni naslednik se namiruje posle ostaviočevih poverilaca a pre isporukoprimaca (legatara).

Nužni naslednik ne odgovara za ostaviočeve dugove, do visine vrednosti nužnog dela.


Povreda nužnog dela

Nužni deo je povređen ako je vrednost ostaviočevih zaveštajnih raspolaganja i poklona učinjenih nužnom nasledniku ili licu umesto koga ovaj dolazi na nasleđe manja od vrednosti naslednikovog nužnog dela.


Priroda prava na nužni deo

Nužnom nasledniku pripada novčana protivvrednost nužnog dela (obligaciono pravo).

Na zahtev nužnog naslednika, sud može odlučiti da ovom pripadne određeni deo stvari i prava koji čine zaostavštinu (stvarno pravo).

Odredbe prethodnih stavova važe samo ako ostavilac u zaveštanju ne odredi prirodu nužnog dela.


Ko su dužnici nužnog naslednika

Nužnom nasledniku novčanu protivvrednost solidarno duguju svi zaveštajni (testamentalni) naslednici i isporukoprimci, srazmerno delu zaostavštine koji su dobili ako iz zaveštanja na sledi što drugo.

Kad je to nedovoljno, nužni naslednik može zahtevati dopunu novčane protivvrednosti, shodno pravilima za vraćanje poklona.


Pogodovani isporukoprimac

Kad je zaveštalac odredio više isporukoprimaca i naredio da se neki od njih namiri pre ostalih, on postaje dužnik nužnog naslednika samo ako ostali ne mogu namiriti nužni deo.



Srazmerno smanjenje isporuka naloženih zaveštajnom nasledniku ili isporukoprimcu

Zaveštajni naslednik koji je nužnom nasledniku isplatio nužni deo može zahtevati srazmerno smanjenje isporuke koja ga tereti ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.

Isto važi i za isporukoprimca kome je zaveštalac naložio da iz svoje isporuke nešto ispuni.


Nužni deo s teretom i pravo izbora

Ako ostavilac nečim optereti nužni deo (isporukom, nalogom, uslovom ili rokom), smatraće se da je naslednikov nužni deo bez tereta.

Kad ostavilac nužnom nasledniku zavešta više od nužnog dela i nečim ga optereti, nužni naslednik može izabrati uvećani deo, uz ispunjenje tereta, ili samo nužni deo, bez tereta.


Izračunavanje nužnog dela

Utvrđivanje vrednosti zaostavštine na osnovu koje se izračunava nužni deo

Najpre se popisuje i procenjuje celokupna imovina koju je ostavilac imao u trenutku smrti, zajedno sa svim njegovim zaveštajnim (testamentalnim) raspolaganjima, svim njegovim potraživanjima, pa i onim prema nekom od naslednika, izuzev očigledno nenaplativim. Od tako utvrđene vrednosti odbija se zatim iznos ostaviočevih dugova, kao i iznos troškova popisa i procene zaostavštine i uobičajenih troškova njegove sahrane. Tako dobijenom ostatku dodaje se vrednost svih poklona ko-je je ostavilac ma na koji način učinio nekom od zakonskih naslednika, nezavisno od toga kom naslednom redu pripadaju i da li mogu i hoće da naslede, kao i vrednost poklona za koje je ostavilac naredio da se nasledniku ne uračunaju u nasledni deo. Konačno, svemu tome dodaje se i vrednost poklona koje je ostavilac u poslednjoj godini svog života učinio onima koji nisu zakonski naslednici.

U vrednost zaostavštine na osnovu koje se izračunava nužni deo ne ulaze dobra koja je zakonski naslednik stekao punovažnim ugovorom o ustupanju i raspodeli imovine za života, ono što je ostavilac utrošio na izdržavanje i školovanje zakonskog naslednika, pokloni učinjeni u dobrotvorne i druge opštekorisne svrhe ni manji uobičajeni pokloni.


Šta se smatra poklonom

Poklonom se smatra svako odricanje od prava, pa i odricanje od nasleđa u korist određenog naslednika, otpuštanje duga, ono što je ostavilac za života dao nasledniku na ime naslednog dela ili zbog osnivanja ili proširenja domaćinstva ili obavljanja zanimanja, kao i svako drugo besplatno raspolaganje.


Određivanje vrednosti poklona

Pri procenjivanju poklona ceni se vrednost poklonjene stvari u trenutku utvrđivanja vrednosti zaostavštine, ali prema njenom stanju u vreme kad je poklonjena.

Kad se poklon sastoji u osiguranju u korist poklonoprimca, kao vrednost poklona uzima se zbir uplaćenih premija ako je taj zbir manji od osigurane sume.

Ako je zbir uplaćenih premija veći od osigurane sume, kao vrednost poklona uzima se osigurana suma.


Pravila ako je nužni deo stvarno pravo

Smanjenje zaveštajnih raspolaganja i vraćanje poklona

Kad je nužni deo povređen, smanjuju se zaveštajna raspolaganja, a vraćaju se i pokloni ako je to potrebno da se nužni deo namiri.

Zaveštajna raspolaganja smanjuju se u istoj srazmeri, bez obzira na njihovu prirodu i obim ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.

Ako je zaveštalac ostavio više isporuka i naredio da se neka od njih ispuni pre ostalih, ta se isporuka smanjuje samo ako vrednost ostalih ne doseže da se namiri nužni deo.

Smanjenje isporuka naloženih zaveštajnom nasledniku ili isporukoprimcu

Zaveštajni naslednik čiji je nasledni deo smanjen zbog dopune nužnog dela može zahtevati srazmerno smanjenje isporuke koja ga tereti ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.

Isto važi i za isporukoprimca kome je zaveštalac naložio da iz svoje isporuke nešto ispuni.


Redosled vraćanja poklona

Pokloni se vraćaju obrnuto redu kojim su činjeni.

Pokloni učinjeni istovremeno vraćaju se srazmerno.

Položaj poklonoprimca koji vraća poklon

Poklonoprimac se smatra savesnim držaocem sve dokle ne sazna za zahtev za vraćanje poklona.


Zastarelost prava


Ako je nužni deo obligaciono pravo

Ako je nužni deo povređen zaveštanjem, isplata novčane protivvrednosti može se zahtevati u roku od tri godine od dana proglašenja zaveštanja.

Ako je nužni deo povređen i poklonima, dopuna novčane protivvrednosti može se zahtevati u roku od tri godine od smrti ostaviočeve.


Ako je nužni deo stvarno pravo

Smanjenje zaveštajnih raspolaganja može se zahtevati u roku od tri godine od dana proglašenja zaveštanja.

Vraćanje poklona može se zahtevati u roku od tri godine od smrti ostaviočeve.


Ko može zahtevati nužni deo i nasledivost prava

Isplatu novčane protivvrednosti, odnosno smanjenje zaveštajnih raspolaganja i vraćanje poklona mogu zahtevati nužni naslednici.

Ako ostaviočev potomak ili usvojenik koji nije zahtevao nužni deo umre pre isteka roka za postavljanje zahteva, to pravo pripada njegovim naslednicima, u roku od šest meseci od njegove smrti.


Razbaštinjenje nužnih naslednika


a)Isključenje nužnih naslednika

Uzroci isključenja

Zaveštalac može isključiti iz nasleđa nužnog naslednika koji se povredom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio o njega (ako se uvredljivo ili grubo odnosio prema zaveštaocu, ako je umišljajno učinio krivično delo prema zaveštaocu, njegovom detetu, usvojeniku, bračnom drugu ili roditelju, ako se odao neradu i nepoštenom životu).

Isključenje može biti potpuno ili delimično.


Uslovi punovažnosti isključenja

Isključenje mora biti učinjeno u obliku potrebnom za zaveštanje.

Isključenje mora biti izraženo na nesumnjiv način, a poželjno je navesti i uzrok isključenja.

Uzrok isključenja mora postojati u vreme ostaviočeve smrti.

Dokazivanje osnovanosti isključenja tereti onog ko se na isključenje poziva.


Posledice isključenja

Isključeni gubi nasleđe u meri u kojoj je isključen.

Prava ostalih koji mogu naslediti određuju se kao da je isključeni umro pre ostavioca.


b) Lišenje nužnih naslednika

Ako je potomak koji ima pravo na nužni deo prezadužen ili je rasipnik, zaveštalac ga može u celini ili delimično lišiti nužnog dela u korist potomaka lišenog.

Lišenje mora biti učinjeno u obliku potrebnom za zaveštanje.

Lišenje je punovažno samo ako u trenutku smrti ostaviočeve lišeni ima maloletno dete ili maloletnog unuka od ranije umrlog deteta.

Isto važi i ako lišeni ima punoletno dete ili punoletnog unuka od ranije umrlog deteta, koji su nesposobni za privređivanje.


Testamentalno raspolaganje


Pitanje:

Da li je u Srbiji obaveza da se sacini Testament I ako jeste, koje vrste testamenta postoje ?


Odgovor:

U Srbiji postoje dva osnova pozivanja na nasledje. Zakon i Testament. Ugovor nije osnov pozivanja na nasledje.

Nasledjivanje po osnovu Testamenta je primarno a po osnovu Zakona sekundarno. Nasledjivanje po osnovu Zakona nastaje kada nema Testamenta ili ako je on nistav odnosno ako njime nije obuhvacena celokupna zaostavstina testatora. Zaostavstina se moze raspraviti na osnovu Zakona ili na osnovu Testamenta a mogu se istovremeno primeniti oba osnova u slucaju ako je testator delimicno raspolagao svojom imovinom.



Regulisanje zaostavstine u Srbiji

Pitanje:

Nakon smrti roditelja koji su ziveli u okolini Kragujevca , izvrsena je 2007 godine sudska podela zaostavstine izmedju mene i mojih sestara ali ista nije zavedena u zemljisne knjige. Ja vec vise od 40 godina zivim u Torontu i kanadski sam drzavljanin a moje sestre zive u Srbiji i imaju srpsko drzavljanstvo.

Kako mogu da izvrsim upis nasledjenih imanja i kuce u zemljisne knjige ?

Odgovor :

Vas ostavinski postupak je zavrsen pred Opstinskim sudom u Kragujevcu jos 2007 godine i vi ste , kao i vase sestre, resenjem Opstinskog suda oznaceni za naslednike. No nakon sto ste dobili predmetno resenje, vi i vase sestre niste dalje preuzimali nista po pitanju upisa nasledjene nepokretne imovine u zemljisne knjige.


Sta ste trebali uraditi !


Po pravosnaznosti sudskog resenja trebali ste zatraziti klauzulu pravosnaznosti, kako bi bila ispunjena potrebna pravna forma za dalje postupanje pred poreskom upravom Ministarstvom finansija, gde se na osnovu velicine nasledjenih delova vrsi procena trzisne vrednosti istih i gde se razrezuje porez po osnovu nasledja svakom nasledniku po naosob. Nakon uplate poreza, stice se pravo na upis nepokretnosti u zemljisne knjige. Tek po izvrsenom upisu u zemljisne knjige , vi postajete titular prava svojine nad nasledjenim nekretninama i mozete sa njima neometano raspolagati.

Iako ste sve ovo propustili da uradite jos 2007 godine, nije kasno da sada nastavite sa postupkom.


Zelim ovde da vam skrenem paznju na jednu vrlo vaznu stvar!

Posto vi ne zivite u Srbiji i nemate svoj maticni broj, da bi mogli da platite porez na nasledjenu imovinu i nakon toga izvrsite upis u zemnljisne knjige i konstituisete svoje pravo svojine, morate zatraziti od poreske uprave Ministarstva finansija “ NON RESIDENT” poreski identifikacioni broj , takozvani PIB, preko koga cete biti registrovani za uplatu poreza na nasledjenu imovinu.U protivnom ako to ne uradite, necete moci da izvrsite placanje poreza na nasledjenu imovinu niti da izvrsite upis naledjene nepokretne imovine u zemljisne knjige .


Porez na nasledje i poklon


Pitanje:

Nasledila sam stan u Beogradu od svojih roditelja. Da li sam duzna da platim porez na nasledje?


Odgovor:

Ne. Porez na nasledje placaju clanovi drugog naslednog reda po jednom modalitetu/povoljnijem/, dok clanovi treceg naslednog reda i ostala lica koja nisu u srodstvu sa ostaviocem placaju po drugom poreskom modalitetu.

Clanovi prvog naslednog reda, kao i bracni drug i roditelji ostavioca , oslobodjeni su placanja poreza na promet po osnovu nasledja.


Pitanje:

Da li se placa porez na poklon ?


Odgovor:

Kod placanja poreza na promet po osnovu poklona , slicna je situacija kao kod poreza na promet po osnovu nasledja.

Clanovi drugog naslednog reda placaju porez na promet po osnovu poklona po jednom modalitetu/povoljnijem/, dok clanovi treceg naslednog reda i ostala lica koja nisu u srodstvu sa ostaviocem placaju porez na promet po osnovu poklona po drugom poreskom modalitetu.

Clanovi prvog naslednog reda, kao i bracni drug , oslobodjeni su placanja poreza na promet po osnovu poklona, dok za razliku od nasledja,gde su roditelji koji nasledjuju svoju decu oslobodjeni od placanja poreza , kod poklona je drugacija situacija. Roditelji koji prime poklon od svoje dece moraju da plate porez.


Kupovina nekretnina


Pitanje:

Ja i moja supruga zivimo u Kanadi preko trideset godina. Zeleli bi sada, kao penzioneri da kupimo stan ili kucu u Srbiji, gde bi mogli da boravimo periodicno.

O cemu trebamo voditi racuna kada kupujemo kucu ili stan u Srbiji ?


Odgovor:

Kada kupujete kucu ili stan u Srbiji, morate voditi racuna o puno stvari.

Pored materjalnih nedostataka koje kuca ili stan koji se prodaju mogu imati, treba proveriti i sledece:

- da li je prodavac pravi vlasnik stana,

- da li je kuca ili stan opterecena teretima- hipotekom/zabranom raspolaganja,

- da li je kuca ili stan predmet sudskog ili upravnog postupka,

- da li je kuca ili stan vec data na poklon ili je pod zakupom,

- da li je kuca ili stan predmet podele u brakorazvodnoj parnici, kod nasledjivanja ili je pak obuhvacena ugovorom o dozivotnom izdrzavanju,

- da li je nekretnina opterecena stvarnim i licnim sluzbenostima koje bitno mogu remetiti vasa svojinska prava,

- da li je prodavac za tu kucu ili stan vec primio odredjenu sumu novca na ime ucesca od neke druge strane koja je takodje zainteresovana za kupovinu predmetne nekretnine.

Ovo su samo neke od stvari,na koje trebate obratiti paznju.

Ako je u pitanju materjalni nedostatak na kuci ili stanu, prodavac je duzan isti otkloniti.

Medjutim ukoliko je u pitanju pravni nedostatak, ponekad ga je teze otkriti pa stoga preporucujem da , pre nego sto potisete ugovor o kupoprodaji, proverite licno ili preko advokata da li je predmetna nekretnina pod opterecenjima ili u nekom od sudkih odnosno upravnih postupaka. Tu proveru treba izvrsiti kod nadleznih katastaskih –zemljiknjiznih sluzbi, kod sudova i upravnih organa. Tek nakon sto detaljno ispitate sve cinjenice i utvrdite da je pravno formalno sve u redu, onda mozete pristupiti zakljucenju kupoprodajnog ugovora i isplate ugovorene cene.


Pitanje:

Kada se treba platiti porez na promet nepokretnosti ?

Odgovor:

Po srpskim poreskim propisima, poreska obaveza nastaje danom zakljucenja ugovora o kupoprodaji nekretnine ako je ista izgradjena i u funkciji. Ali ako se kupuje kuca ili stan u izgradnji, poreska obaveza nastaje tek kada buduci vlasnik stupi u posed kuce ili stana, odnosno kada kuca ili stan budu izgradjeni i kada prodavac obezbedi sve dozvole i izvrsi primopredaju objekta.



Restitucija 

Pitanje:

Kako mogu dokazati da polazem pravo na restituciju oduzete imovine ?

Odgovor:

Pre svega morate dokazati da polazete pravo svojine na imovini/ nepokretnoj/ koja je oduzeta bez naknade trzisne vrednosti ili pravicne naknade, primenom propisa i akata o nacionalizaciji, agrarnoj reformi, konfiskaciji, sekvestraciji, eksproprijaciji i drugih propisa donetih i primenjivanih posle 9 marta 1945 godine. To pravo svojine steceno origativno ili derivatno, dokazujete izvodima iz zemljisnih knjiga, odnosno katastra iz kojih se vidi da ste vi ili neko od vasih srodnika , koje ste vi nasledili, bili vlasnici imovine koja je oduzeta. Uz to, prilazete i dokaze/presude, resenja, odluke/ kojim potvrdjujete da vam je odredjena imovina oduzeta.


Pitanje:

Posto ja i moja porodica zivimo u Kanadi vec vise od 40 godina i nemamo blizu rodbinu u Srbiji , kako mozemo voditi postupak za povracaj imovine pred srpskim nadlestvima ?

Odgovor:

Postupak povracaja oduzete imovine cese voditi saglasno odredjenoj proceduri za upravne i sudske postupke koja ce blize biti odredjena donosenjem Zakona o restituciji. Taj postupak cete moci voditi licno ili preko ovlascenog punomocnika iz Srbije. Svom ovlascenom punomocniku cete tada dati Specijalno punomocje kojim cese detaljno precizirati njegova ovlascenja i pravne radnje i aktivnosti koje ce on preuzeti u vase ime.



PRAVA STRANACA U SRBIJI 


Pitanje:

Zivim u Kanadi 20 godina. Stekla sam kanadsko drzavljanstvo prirodjenjem a zadrzala i srpsko drzavljanstvo. Udata sam za kanadskog drzavljanina.

Posto se ja i moj suprug bavimo privatnim biznisom u Kanadi vec duze vreme, zeleli bi da otpocnemo slican biznis u Srbiji.

Sta je potrebno mom suprugu da legalizuje svoj boravak u Srbiji ?


Odgovor:

Zavisno od toga da li Vas suprug namerava da boravi duze ili krace vreme u Srbiji i zavisno od toga koja bi njegova uloga bila u novootvorenoj firmi u Srbiji, zavisno od toga koji organizacioni oblik poslovanja bi imala novootvorena firma u Srbiji, te zavisno i od ostalih okolnosti vezanih za njegov boravak u Srbiji/ mesto boravka, prebivalista, sedista firme-predstavnistva/, primenice se odnosne norme Zakona o strancima Republike Srbije i Zakona o uslovima za zasnivanje radnog odnosa sa stranim drzavljanima .



Pitanje:

Koje ce se pravo primeniti za slucaj da dodje do spora oko vlasniskih prava na nekretninama koje posedujemo u Srbiji , Kanadi, Francuskoj i Grckoj i oko vlasnickih prava u nasim zajednickim holding kompanijama, izmedju mene kao dvojnog drzavljana/ Srbije i Kanade/ i mog supruga koji je kanadski drzavljanin. Trenutno smo i ja i suprug u Srbiji/ ?

Odgovor:

Koje pravo cese primeniti i koji sud ce imati jurisdikciju u slucaju eventualnog spora izmedju vas i vaseg supruga, zavisi od puno faktora, navescu samo neke :

1. Kako su podeljena vlasnicka prava u vasim holding kompanijama ?

2. Kako su statusno organizovane kompanije ?

3. Gde su registrovane vase kompanije ?

4. Da li imate jedno sediste kompanije ili vise ?

5. Da li kompanije poseduju nepokretnosti ?

6. Da li kompanije poseduju akcije/ koja vrsta akcija i gde se one nalaze/ ?

7. Koja vrsta spora bi eventualno mogla nastati izmedju vas dvoje ?

Ukoliko nam dostavite vise informacija u napred navedenom smislu, mogli bi vam pruziti konketnije odgovore po pitanju jurisdikcije i primene merodavnog prava.

Ako bi eventualni spor izmedju vas dvoje nastao u Srbiji, svakako ce se primenjivati Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja u sadejstvu sa ostalim relevantnim propisima.

Ako bi pak eventualni spor nastao u Kanadi, Grckoj ili Francuskoj, primenjivace se propisi tih zemalja.



Sporazum o socijalnoj sigurnosti izmedju Republike Srbije i Kanade


I. UVOD

Ovaj clanak detaljno obradjuje temu obracunavanja vremena radnog staza, godina zivota i visine primanja, stecenih radom u Republici Srbiji i Kanadi (kumulativno) a radi ostvarivanja prava na starosnu, porodicnu penziju i invalidsku penziju.

Zakljucivanjem Sporazuma o socijalnoj sigurnosti izmedju Republike Srbije i Kanade, donose se novine/promene u oblasti penzionog osiguranja, odnosno ostvarivanja prava na penziju, ukoliko su korisnici drzavljani obeju drzava, odnosno drzavljani jedne drzave, a sa prebivalistem u drugoj drzavi ugovornici i detaljno regulisu postupanja nadleznih organa Srbije i Kanade.


II. PITANJA I ODGOVORI


UOPSTENO O SPORAZUMU


Sporazum izmedju Republike Srbije i Kanade o socijalnoj sigurnosti, kao i Administrativni sporazum za njegovo sprovodjenje potpisan je 12.04.2013. godine a kasnije ratifikovan i u primeni je od 2014-te.


RAZLOG ZBOG CEGA JE ZAKLJUCEN I POSLEDICE KOJE ON PROIZVODI


Ovaj sporazum daje mogucnost drzavljanima Srbije, koji su izvesno vreme radili i u Kanadi i u Srbiji, da na vise nacina ostvare pravo na penziju, to jest neposrednu isplatu davanja. Naime, predmetnim sporazumom regulisano je da se pravo na davanje moze steci na ta tri nacina. 

Prvo je samostalno davanje, sto znaci da lice koje je bilo zaposleno u jednoj od dve drzave, dovoljno dugo vremena u toj drzavi, steklo pravo na penziju i druga drzava priznaje to pravo. 

Druga varijanta je srazmerno davanje, sto znaci da ako lice nije bilo osigurano dovoljno dugo u jednoj od drzava, moze se dodati, sabrati radni staz u drugoj drzavi, ali da nema poklapanja. 

Treci nacin sticanja prava davanja je ako pored spomenutog sabiranja nisu ispunjeni uslovi za sticanje prava davanja, onda se uzimaju u obzir i periodi osiguranja navrsenih u trecim drzavama sa kojima strane ugovornice imaju zakljucene sporazume o socijalnom osiguranju.


Voleo bih jos da istaknem da predmetni sporazum predvidja oslobadjanje ili smanjenje taksi za pismene podneske ili dokumenta koja se prilazu zbog primene pravnih propisa, kao i deo sporazuma koji se odnosi na upotrebu jezika.


Naime, predvidjeno je da nadlezni organi koji ucestvuju u sprovodjenju ovog sporazuma u medjusobnoj komunikaciji, a i u komunikaciji sa zainteresovanim licima i njihovim predstavnicima, mogu koristiti sluzbeni jezik svoje drzave i ne mogu se odbiti podnesci ili dokumenti zato sto su sačinjeni na sluzbenom jeziku druge strane ugovornice. To je znacajno, jer se na ovaj nacin gradjani ne opterecuju dodatnim troskovima koji bi bili potrebni za overeni prevod dokumenata.


NA KOJE PRAVNE PROPISE REPUBLIKE SRBIJE I KANADE SE OVAJ SPORAZUM ODNOSI


Predmetni sporazum, u clanu 2, taksativno nabraja na koje se konkretno propise ono odnosi, izdvajajuci u tom smislu, u odnosu na Kanadu: Zakon o osiguranju za slucaj starosti i Kanadski penzijski plan, kao i, u odnosu na Republiku Srbiju: Propise vezane za pezijsko i invalidsko osiguranje, i propise u odnosu na osiguranje za slucaj povrede na radu i profesionalne bolesti.

Takodje, clanom 2, predvidjeno je da se predmetni sporazum odnosi i na buduce pravne propise kojima se prethodni propisi menjaju, dopunjuju ili objedinjuju, ukljucujuci i nove kategorije korisnika ili nova davanja.


NA KOJA LICA SE SPORAZUM PRIMENJUJE


Predmetni sporazum, shodno clanu 3, predvidja da su kategorija lica na koje se primenjuje sporazum, sva lica koja podlezu ili su podlegala pravnim propisima jedne ili obe ugovorne strane, kao i na lica koja izvode svoja prava od tih lica u skladu sa pravnim propisima svake ugovorne strane.


NACELA SPORAZUMA


Predmetni sporazum, pociva na sledecim nacelima: nacelo jednakog tretmana; nacelo prebacivanja davanja i nacelo primene pravnih propisa.


U odnosu na prvo nacelo, predvidjeno clanom 4 predmetnog sporazuma, svako lice za koje vaze ili su vazili pravni propisi jedne ugovorne strane, kao i druga lica koja izvode svoja prava od tog lica, podlezu obavezama koje proisticu iz pravnih propisa druge ugovorne strane i stiču pravo na davanja prema tim pravnim propisima, pod istim uslovima kao i drzavljani druge ugovorne strane.


U odnosu na drugo nacelo, predvidjeno clanom 5 predmetnog sporazuma, davanja koja je prema pravnim propisima jedne ugovorne strane, steklo svako lice iz clana 3 ovog sporazuma, ukljucujuci i davanja koja su stecena primenom ovog sporazuma, nece se umanjiti, modifikovati, suspendovati ili ukinuti samo zbog cinjenice sto to lice ima prebivaliste na teritoriji druge ugovorne strane. Ova davanja isplacivace se i kada to lice ima prebivaliste na teritoriji druge ugovorne strane.

Takodje, clanom 5 predmetnog sporazuma, dodatno je, sta se pod stavom 1 podrazumeva u odnosu na Republiku Srbiju i Kanadu, a to su:


- U odnosu na Kanadu:


1) davanja koja je prema ovom sporazumu steklo lice za koje vaze ili su vazili pravni propisi obe ugovorne strane ili lice koje svoja prava izvodi od tog lica isplacivace se, takodje, i kada to lice ili lice koje svoja prava izvodi od tog lica ima prebivaliste na teritoriji trece drzave.

2) penzija u skladu sa Zakonom o osiguranju za slucaj starosti se isplacuje licu koje boravi izvan Kanade samo ukoliko je period prebivanja tog lica, utvrdjen sabiranjem u skladu sa delom III, Poglavlje 1, najmanje jednak minimalnom periodu prebivanja u Kanadi koji je prema Zakonu o osiguranju za slucaj starosti neophodan za isplatu penziju izvan Kanade.

3) primanje i zagarantovani dopunski prihod isplacuje se licu koje boravi van Kanade samo u onoj meri u kojoj je to predvidjeno Zakonom o osiguranju za slucaj starosti.

- U odnosu na Republiku Srbiju:


1) davanja koja je prema ovom sporazumu steklo lice za koje vaze ili su vazili pravni propisi obe ugovorne strane ili lice koje svoja prava izvodi od tog lica isplacivace se, takodje, i kada to lice ili lice koje svoja prava izvodi od tog lica ima prebivaliste na teritoriji trece drzave, pod uslovom da je Republika Srbija zakljucila sporazum o socijalnoj sigurnosti sa tom drzavom.

2) stav 1 ovog clana se ne primenjuje na najnizi iznos penzije, novcanu naknadu za pomoc i negu drugog lica i novcanu naknadu za telesno ostecenje.

U odnosu na trece nacelo, predvidjeno clanom 6 predmetnog sporazuma, uvodi se, kao opste pravilo, da zaposleni na teritoriji jedne ugovorne strane podleze, u odnosu na to zaposlenje, pravnim propisima samo te ugovorne strane.



PRIMENA PROPISA – U ODNOSU NA ZAPOSLENE I LICA KOJA OBAVLJAJU SAMOSTALNU DELATNOST


Clan 7 predmetnog sporazuma, odnosi se na primenu propisa jedne od ugovornih strana, u slucajevima zaposlenja ili obavljanja samostalne delatnosti, na teritoriji druge ugovorne strane.

Pa tako, ukoliko poslodavac sa sedistem u jednoj strani ugovornici uputi zaposlenog koji podleze pravnim propisima te ugovorne strane, na rad na teritoriju druge ugovorne strane, taj zaposleni, u odnosu na taj rad, podleze pravnim propisima samo prve ugovorne strane kao da radi na njenoj teritoriji. Ovo upucivanje moze trajati do 36 meseci i moze se produziti za dodatni period od 24 meseca uz saglasnost nadleznih organa obe ugovorne strane.

Isto tako, ukoliko lice koje obavlja samostalnu delatnost podleze pravnim propisima jedne ugovorne strane i privremeno radi za svoj racun na teritoriji druge ugovorne strane ili na teritorijama obe ugovorne strane, to lice, u odnosu na taj rad, podleze pravnim propisima samo prve ugovorne strane. Ovo upucivanje moze trajati do 24 meseca i moze se produziti za dodatni period od 12 meseci uz saglasnost nadleznih organa obe ugovorne strane.

PRIMENA PROPISA – U ODNOSU NA POSADU BRODA


Clan 8 predmetnog sporazuma, odnosi se na primenu propisa jedne od ugovornih strana, u slucajevima zaposlenja kao clana brodske posade, te u tom slucaju je predvidjeno da, lice koje podleze pravnim propisima obe ugovorne strane u slucaju da je zaposleno kao clan brodske posade ce, u odnosu na to zaposlenje, podlegati samo pravnim propisima Kanade ukoliko ima prebivaliste na teritoriji Kanade, a u svim ostalim slucajevima samo pravnim propisima Republike Srbije.


PRIMENA PROPISA – U ODNOSU NA DRZAVNE SLUZBENIKE, DIPLOMATSKO I KONZULARNO OSOBLJE


Clan 9 predmetnog sporazuma, odnosi se na primenu propisa jedne od ugovornih strana, u slucajevima zaposlenja u svojstvu drzavnih sluzbenika i/ili diplomatskog i konzularnog osoblja.

U odnosu na ova zaposlenja, predvidjeno je da lice zaposleno od strane vlade, drzavni sluzbenik ili sluzbeni predstavnik koje jedna ugovorna strana uputi na rad na teritoriju druge ugovorne strane, podleze, u odnosu na taj rad, pravnim propisima prve ugovorne strane, kao i diplomatsko i konzularno osoblje, kao i njihova privatna posluga koju je jedna ugovorna strana uputila na rad na teritoriju druge ugovorne strane, podleze, u odnosu na taj rad, pravnim propisima prve ugovorne strane.

Medjutim, u odnosu na ova opsta pravila, predvidjen je i izuzetak, a to je da lice koje ima prebivaliste na teritoriji jedne ugovorne strane i koje je zaposleno na toj teritoriji u drzavnoj sluzbi ili diplomatskoj misiji druge ugovorne strane, podleze u odnosu na taj rad, pravnim propisima samo prve ugovorne strane. Poslodavac tog lica ce postovati sve odredbe pravnih propisa prve ugovorne strane koji se primenjuju na poslodavce.


STA SE PODRAZUMEVA POD “PERIODOM PREBIVANJA” PREMA PRAVNIM PROPISIMA KANADE


Ovo pitanje veoma je vazno, jer se primenjuje uvek prilikom izracunavanja visine davanja u skladu sa pravnim propisima Kanade, stoga je ono detaljno uredjeno clanom 11 predmetnog sporazuma, te je, u tom smislu predvidjeno sledece:

Naime, za potrebe izracunavanja visine davanja prema Zakonu o osiguranju za

slucaj starosti:

1) ukoliko lice podleze Kanadskom penzijskom planu ili sveobuhvatnom penzijskom planu neke kanadske provincije, bilo koji period njegovog prebivanja ili boravka u Republici Srbiji smatra se periodom prebivanja tog lica u Kanadi; taj period se smatra periodom prebivanja u Kanadi i vencanog ili nevencanog partnera i izdrzavanog lica koji sa njim zive i koji ne podlezu pravnim propisima Republike

Srbije po osnovu zaposlenja ili obavljanja samostalne delatnosti;

2) ukoliko lice podleze pravnim propisima Republike Srbije tokom bilo kog perioda boravka ili prebivanja u Kanadi, taj period se ne smatra periodom prebivanja tog lica u Kanadi, niti periodom prebivanja u Kanadi vencanog ili nevencanog partnera ili izdrzavanog lica koji zive sa njim i koji ne podlezu Kanadskom penzijskom planu ili sveobuhvatnom penzijskom planu kanadske provincije po osnovu zaposlenja ili obavljanja samostalne delatnosti.

Isto tako, dopunsko pravilo je i da:

1 ) smatra se da lice podleze Kanadskom penzijskom planu ili sveobuhvatnom penzijskom planu kanadske provincije tokom perioda boravka ili prebivanja u Republici Srbiji samo ukoliko to lice uplacuje doprinose prema tom planu tokom tog perioda po osnovu zaposlenja ili obavljanja samostalne delatnosti;

2) smatra se da lice podleze zakonodavstvu Republike Srbije za vreme perioda boravka ili prebivanja u Kanadi samo ukoliko to lice, u tom periodu, uplacuje obavezne doprinose prema tim pravnim propisima po osnovu zaposlenja ili obavljanja samostalne delatnosti.

OSTVARIVANJE PRAVA NA DAVANJE – KOJI PERIODI SE SABIRAJU I NA KOJI NACIN SE VRSI SABIRANJE


U vezi sa prethodnim pitanjem regulisanim clanom 11 predmetnog sporazuma, u narednom clanu (clan 12) detaljno su regulisane vremenske jedinice (periodi) koji se sabiraju radi ostvarivanja prava na davanje (starosna, porodicna i invalidska penzija).

U tom smislu, prvo je predvidjeno da, nadlezni nosilac jedne ugovorne strane ce prilikom utvrdjivanja ispunjenosti uslova za ostvarivanje prava na davanje prema pravnim propisima koje on primenjuje, uzeti u obzir, u meri u kojoj je to potrebno, periode koji se priznaju prema pravnim propisima druge ugovorne strane, pod uslovom da se ti periodi ne poklapaju.

Takodje, potom je u odnosu na pravne propise Kanade, predvidjeno da u cilju odlucivanja o ispunjenosti uslova za davanje prema Zakonu o osiguranju za slucaj starosti Kanade, period koji se priznaje prema pravnim propisima Republike Srbije, smatrace se periodom prebivanja u Kanadi, odnosno u cilju odlucivanja o ispunjenosti uslova za davanje prema Kanadskom penzijskom planu, jedna kalendarska godina, u kojoj je navrseno najmanje 3 meseca perioda koji se priznaju prema pravnim propisima Republike Srbije, smatrace se kao kalendarska godina, koja se priznaje prema Kanadskom penzijskom planu.

S druge strane, u odnosu na pravne propise Republike Srbije, u cilju odlucivanja o ispunjenosti uslova na starosnu penziju kalendarska godina koja predstavlja period koji se priznaje prema Kanadskom penzijskom planu smatra se kao 12 meseci koji se priznaju prema pravnim propisima Republike Srbije, a mesec koji predstavlja period koji se priznaje prema Zakonu o osiguranju za slucaj starosti Kanade i koji nije deo perioda koji se priznaje prema Kanadskom penzijskom planu, smatra se mesecom koji se priznaje prema pravnim propisima Republike Srbije. 

U cilju odlucivanja o ispunjenosti uslova za invalidsku ili porodicnu penziju prema pravnim propisima Republike Srbije, kalendarska godina koja prema Kanadskom penzijskom planu predstavlja period koji se priznaje, smatra se kao 12 meseci koji se priznaju prema pravnim propisima Republike Srbije.


OSTVARIVANJE PRAVA NA DAVANJE – PERIODI U SISTEMU TRECE DRZAVE


Vrlo je znacajno to sto, shodno clanu 13 predmetnog sporazuma, ukoliko lice ne ispunjava uslove za pravo na davanje na osnovu perioda koji se priznaju prema pravnim propisima ugovornih strana, ispunjenost uslova za pravo na davanje utvrdjuje se sabiranjem tih perioda i perioda navrsenih u sistemu trece drzave, sa kojom obe ugovorne strane imaju zakljucen ugovor o socijalnoj sigurnosti koji predvidja sabiranje perioda.


OSTAVRIVANJE PRAVA NA DAVANJE – MINIMALNI PERIOD


Calnom 14 predmetnog sporazuma, predvidjeno je da, ukoliko je ukupno trajanje perioda koji se priznaju koje je navrsilo lice prema pravnim propisima jedne ugovorne strane krace od jedne godine i ukoliko, samo po osnovu tog perioda, ne postoji pravo na davanje prema pravnim propisima te ugovorne strane, nadlezni nosilac te ugovorne strane nece isplacivati davanje po osnovu tog perioda. Ove periode uzima u obzir nadlezni nosilac druge ugovorne strane radi utvrdjivanja ispunjenosti uslova za davanje.


DAVANJA PREMA PRAVNIM PROPISIMA KANADE – ZAKON O OSIGURANJU ZA SLUCAJ STAROSTI


Na osnovu clana 15 predmetnog sporazuma, predvidjeno je kada dolazi do pune primene Zakona o osiguranju za slucaj starosti Kanade, te je u tom smislu predvidjeno da, ako lice ispunjava uslove za penziju ili naknadu prema Zakonu o osiguranju za slucaj starosti iskljucivo primenom odredaba o sabiranju, nadlezni nosilac Kanade ce izracunati iznos penzije ili naknade koji se isplacuje tom licu u skladu sa odredbama tog zakona koje uređdjuju isplatu proporcionalnog dela penzije ili naknade, iskljucivo na osnovu perioda prebivanja u Kanadi koji se smatraju kao takvi, u skladu sa tim zakonom.

Ovo pravilo, naime, primenjuje se i na lice koje ima prebivaliste van Kanade i koje bi ispunilo uslove za punu penziju u Kanadi, ali koje nije prebivalo u Kanadi minimum vremena koje je prema Zakonu o osiguranju za slucaj starosti potrebno za isplatu penzije van Kanade.

DAVANJA PREMA PRAVNIM PROPISIMA KANADE – KANADSKI PENZIJSKI PLAN


Prema clanu 16 predmetnog sporazuma, a u vezi sa prethodnim clanom, odredjeno je da ukoliko lice ispunjava uslove za davanja iskljucivo uz primenu odredaba o sabiranju, nadlezni nosilac Kanade ce izracunati iznos davanja koje se isplacuje tom licu na sledeci nacin:

1) deo davanja koji zavisi od zarade se odredjuje u skladu sa odredbama

Kanadskog penzijskog plana iskljucivo na osnovu zarada koje se uzimaju u obzir za

penziju prema tom planu;

2) fiksni deo davanja se odredjuje mnozenjem iznosa fiksnog dela davanja utvrdjenog u skladu sa odredbama Kanadskog penzijskog plana sa razlomkom koji predstavlja odnos izmedju perioda doprinosa placenog Kanadskom penzijskom planu i minimalnog perioda koji se, prema tom planu, zahteva za utvrdjivanje ispunjenosti uslova za to davanje. Ta vrednost ne sme biti veca od jedan.


DAVANJA PREMA PRAVNIM PROPISIMA REPUBLIKE SRBIJE – ODREDJIVANJE IZNOSA PENZIJE


Clan 17 predmetnog sporazuma odnosi se na one slucajeve kada dolazi do pune primene pravnih propisa Republike Srbije, te je u tom smislu predvidjeno da ukoliko pravo na penziju postoji prema pravnim propisima Republike Srbije bez primene odredaba o sabiranju, iznos penzije se odredjuje iskljucivo prema pravnim propisima Republike Srbije.

Medjutim, ukoliko se pravo na penzijuutvrdjuje iskljucivo uz primenu odredaba o

sabiranju, nadlezni nosilac Republike Srbije:

1) izracunava teorijski iznos penzije koji bi pripadao da je ukupan period

koji se priznaje navrsen prema pravnim propisima Republike Srbije i pravnim

propisima Kanade, navrsen iskljucivo prema pravnim propisima Republike Srbije i

2) na osnovu tog teorijskog iznosa, odredjuje stvarni iznos penzije koji se

isplacuje, srazmerno odnosu izmedju perioda koji se priznaje, navrsenog prema

pravnim propisima Republike Srbije i ukupnog perioda koji se priznaje, navrsenog

prema pravnim propisima Republike Srbije i pravnim propisima Kanade.


ADMINISTRATIVNE ODREDBE – ADMINISTRATIVNI DOGOVOR; RAZMENA INFORMACIJA I UZAJAMNA POMOC; PLACANJE DAZBINA, NAKNADA I TAKSI; JEZIK KOMUNIKACIJE


Ovaj deo sporazuma uredjuje sva ona tehnicka pitanja od znacaja za adekvatnu primenu sporazuma.

Clanom 18 predmetnog sporazuma predvidjeno je, da ce nadlezni organi ugovornih strana zakljuciti administrativni dogovor kojim ce utvrditi mere neophodne za primenu ovog sporazuma, i da ce se organi za vezu odrediti tim dogovorom.

Clanom 19 predmetnog sporazuma predvidjeno je da ce nadlezni organi i nosioci zaduzeni za primenu ovog sporazuma:

1) u meri u kojoj to dopustaju pravni propisi koje primenjuju, medjusobno razmenjivati informacije neophodne za primenu tih pravnih propisa;

2) pruzati medjusobnu pomoc u cilju utvrdjivanja ispunjenosti uslova za sticanje prava na davanje i njegovog iznosa prema odredbama ovog sporazuma ili prema pravnim propisima na koje se on odnosi, kao da se radi o primeni sopstvenih pravnih propisa;

3) medjusobno razmenjivati, u sto kracem roku, sve informacije o merama koje se preduzimaju u cilju primene ovog sporazuma ili o promenama u njihovim pravnim propisima, ukoliko te promene imaju uticaja na primenu ovog sporazuma.

Isto tako, predvidjeno je da, ukoliko nadlezni nosilac jedne ugovorne strane zahteva da se podnosilac zahteva ili korisnik koji ima prebivaliste na teritoriji druge ugovorne strane podvrgne medicinskom ispitivanju, nadlezni nosilac druge ugovorne strane ce, na zahtev nadleznog nosioca prve ugovorne strane, preduzeti mere za obavljanje tog ispitivanja. Ukoliko se medicinsko ispitivanje obavlja iskljucivo za potrebe nosioca koji ga zahteva, taj nadlezni nosilac ce nadoknaditi nadleznom nosiocu druge ugovorne strane troskove ispitivanja. Medjutim, ukoliko se medicinsko ispitivanje obavlja za

potrebe oba nadlezna nosioca, troskovi se ne nadoknadjuju.


I na kraju, vazno pravilo predvidjeno ovim clanom je da svaki podatak o licu koji, u skladu sa ovim sporazumom, jedna ugovorna strana dostavlja drugoj, je poverljiv i koristi se samo u svrhu primene ovog sporazuma i propisa na koje se on odnosi, osim ukoliko je davanje informacije potrebno prema propisima ugovorne strane.


Clanom 20 predmetnog sporazuma je nadalje predvidjeno da svako izuzece ili umanjenje dazbina, naknada, konzularnih i administrativnih taksi predvidjeno pravnim propisima jedne ugovorne strane u vezi sa izdavanjem potvrde ili dokumenta neophodnog za primenu njenih pravnih propisa se odnosi i na izdavanje potvrde ili dokumenta neophodnog za primenu pravnih propisa druge ugovorne strane, a svaki zvanicni dokument koji je neophodan za primenu ovog sporazuma izuzima se od overe od strane diplomatskih ili konzularnih organa.


U odnosu na jezik komunikacije, clanom 21 predvidjeno je da nadlezni organi i nosioci ugovornih strana mogu direktno komunicirati na bilo kom sluzbenom jeziku ugovornih strana.


ADMINISTRATIVNE ODREDBE – PODNOSENJE ZAHTEVA, OBAVESTENJA I ZALBI; ISPLATA DAVANJA; RESAVANJE SPORNIH PITANJA; DOGOVOR SA KANADSKOM PROVINCIJOM


Clanom 20 predmetnog sporazuma predvidjeno je sledece:

1. Zahtevi, obavestenja i zalbe koje se odnose na sticanje prava ili na visinu davanja u skladu sa pravnim propisima jedne ugovorne strane i koje treba podneti, u propisanom roku, nadleznom organu ili nosiocu te ugovorne strane a koji su, u tom roku, podneti nadleznom organu ili nosiocu druge ugovorne strane smatrace se podnetim nadleznom organu ili nosiocu prve ugovorne strane. Datum podnosenja zahteva, obavestenja i zalbe nadleznom organu ili nosiocu druge ugovorne strane smatrace se datumom podnosenja nadleznom organu ili nosiocu prve ugovorne strane.

2. Zahtev za davanje podnet prema pravnim propisima jedne ugovorne strane, nakon stupanja na snagu ovog sporazuma, smatra se, istovremeno, zahtevom za odgovarajuce davanje prema pravnim propisima druge ugovorne strane, pod uslovom da podnosilac, u trenutku podnosenja zahteva, pruzi informacije o periodima koji se priznaju prema pravnim propisima druge ugovornestrane. Ovo se nece primenjivati na izricit zahtev podnosioca.

3. Nadlezni organ ili nosilac kome je podnet zahtev, obavestenje i zalba prosledjuje iste, bez odlaganja, nadleznom organu ili nosiocu druge ugovorne strane.


Na koji nacin se vrsi isplata davanja, regulisano je clanom 23 predmetnog sporazuma, a na osnovu kojeg:

1. Nadlezni nosilac jedne ugovorne strane isplacuje davanja prema ovom sporazumu korisniku koji ima prebivaliste van teritorije te ugovorne strane u bilo kojoj konvertibilnoj valuti, u skladu sa pravnim propisima koje primenjuje.

2. Nadlezni nosilac jedne ugovorne strane isplacuje davanja u skladu sa ovim sporazumom direktno korisnicima, bez ikakvih umanjenja na ime administrativnih troskova.

Prema clanu 24 predmetnog sporazuma, predvidjeno je da nadlezni organi ugovornih strana resavaju, u meri u kojoj je to moguce, sva sporna pitanja koja proizlaze iz tumacenja ili primene ovog sporazuma, u skladu sa njegovim duhom i osnovnim principima a clanom 25 da organi Republike Srbije i kanadska provincija mogu zakljuciti dogovor o svim pitanjima socijalne sigurnosti u okviru jurisdikcije kanadske provincije, ukoliko taj dogovor nije u suprotnosti sa odredbama ovog sporazuma.


STUPANJE NA SNAGU SPORAZUMA, NJEGOVO TRAJANJE I OTKAZIVANJE


Ono sto je vazno naglasiti su periodi koji na koje se odnosi primena ovog sporazume, te je u tom smislu clanom 26 predvidjeno da:

1. Svaki period koji se priznaje, navrsen pre dana stupanja na snagu ovog sporazuma, uzima se u obzir za utvrdjivanje prava na davanje i iznosa tog davanja u skladu sa ovim sporazumom.

2. Odredbe ovog sporazuma ne daju pravo na primanje davanja za period pre dana stupanja na snagu ovog sporazuma.

3. Izuzetno od stava 2 ovog clana, davanje, osim jednokratno isplacenog davanja, isplatice se u skladu sa ovim sporazumom, za osigurane slucajeve koji su nastali pre njegovog stupanja na snagu.

Bitno je naglasiti da u slucaju otkazivanja ovog sporazuma, sva prava ostvarena prema njegovim odredbama ce biti zadrzana i da ce se ovaj sporazum i dalje primenjivati u odnosu na sva lica koja su pre njegovog otkazivanja podnela zahteve i ispunila uslove za ostvarivanje prava prema odredbama ovog sporazuma, kao i da ovaj sporazum nije potpisan sa ogranicenjem njegovog trajanja, a sve u skladu sa clanom 27 predmetnog sporazuma.



III. KONTAKT INFORMACIJE


Na ovom mestu pruzamo Vam listu svih institucija, relevantnih za pitanja ostvarenja i zastite prava na penzijsku, porodicnu i invalidsku penziju, kao u Kanadi, tako i u Republici Srbiji, kao i kontakt informacije svih relevantnih institucija.

1. Za Kanadu:

-Human Resources Development

Income security programs

International operations

333 River Road, Tower “A”, 10th floor

Ottawa, Ontario

Canada, K1A OL4

www.hrdc-drhc.gc.ca

- Government of Canada

Canada Pension Plan and Old Age Security pension

www.canada.ca


2. Za Republiku Srbiju:

-Republicki fond za penzijsko i invalidsko osiguranje

Adresa: Dr. Aleksandra Kostica 9, 11000 Beograd

Tel. +381-11-206-1000

Internet sajt. www.pio.rs

-Ministarstvo za rad, zaposljavanje, boracka i socijalna pitanja

Sektor za penzijsko i invalidsko osiguranje

Adresa: Nemanjina 22-26, 11000 Beograd

Tel. +381-11-3621-767

Internet sajt: www.minrzs.gov.rs

Social networks

Advokat / Attorney at law - Zoran M.Kostic

ADVOKATSKA KANCELARIJA

Zoran M.Kostic

Kondina 24

Beograd, 11000

Tel. +381-11-322-4456

+381-11-3340-959

Mob. +381-64-216-8789

e-mail. [email protected]

DELOKRUG ANGAZOVANJA

- Pitanja nasledstva u zemlji i inostranstvu

- Restistucije(povracaj oduzete imovine)

- Razvod braka u zemlji i inostranstvu

- Pravno uredjenje Izdrzavanja supruznika, dece

- Priznanje i izvrsenje stranih sudskih odluka

- Priznanje i izvrsenje domacih sudskih odluka u inostranstvu

- Zastupanje pred medjunarodnim sudovima- Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu

- Analiza strukovnih profila saglasno domacem zakonu o radu, zakonu o obrazovanju, Nomenklaturi zanimanja i sistematizaciji radnih mesta i usaglasavanje istih sa normativima za priznavanje kvalifikacija u stranim zemljama

- Uporedno pravni pregled kolizionih normi u oblasti rada i radnih odnosa, braka i porodice, priznanja i izvrsenja stranih sudskih i arbitraznih odluka, privrednih i ekonomskih odnosa

- Pravni saveti i instrukcije u domenu Medjunarodnog privatnog i Medjunarodnog poslovnog prava

- Zastupanja pred domacim sudovima i upravnim organima

- Zastupanje pred medjunarodnim izabranim sudovima i arbitrazama

Povezivanje srpskih i kanadskih firmi / otpocinjanje biznisa - Kanadski poslovni servis

Registracija firmi, predstavnistva u Kanadi/ Srbiji

Provera Boniteta domacih/stranih firmi

Kupovina nekretnina u Kanadi/ Srbiji/ Americi

Resavanje sporova domacih i stranih firmi

Zakljucivanje svih vrsta Medjunarodnih ugovora i pracenje njihovog izvrsenja

Interesting Facts about Canada

Obavestenje o promenama propisa u 

by Kostic Zoran | 1 comment

Programi / Bodovni sistem

by Kostic Zoran | 5 comments

Kanada zamlja po meri coveka

by Kostic Zoran | 0 comments

Imigraciona politika

by Kostic Zoran | 2 comments

Recent Photos

Newest Members

Upcoming Events - Seminari i pravne konsultacije u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Kitcheneru, Torontu- Pozovite i zakazite svoj termin