Shopping Cart
Your Cart is Empty
Quantity:
Subtotal
Taxes
Shipping
Total
There was an error with PayPalClick here to try again
CelebrateThank you for your business!You should be receiving an order confirmation from Paypal shortly.Exit Shopping Cart

                                                 

Advokat za Medjunarodno pravo

International Law Specialist

Nasledstva - Razvodi - Sudski - Arbitrazni postupci

Poslovno pravo - Medjunarodni ugovori

                                                                                         Pravno regulisanje Rada - Boravka - Studija u Kanadi, Australiji, EU, USA 

UVOD

U tekstovima koje cete pratiti na ovom sajtu, elaborirani su relevantni pravni propisi kroz prakticne primere iz zivotnih situacija lica koja zive u inostranstvu a imaju veze sa domovinom.

Tu cete naci odgovore na pitanja koja su vezana za kolizione pravne norme iz oblasti Medjunarodnog privatnog i poslovnog prava, naslednog, porodicnog, gradjanskog, upravnog i krivicnog prava.

Saznacete kako mozete povratiti imovinu koja vam je oduzeta/nacionalizovana, konfiskovana, eksproprisana/ u domovini, kako da regulisete vrsenje roditeljskih prava, placanje alimentacije, kako da regulisete nasledstvo, kako da kupite ili prodate stan, kucu ili neku drugu imovinu u domovini, koje ugovore da sklopite , kako da otpocnete biznis u domovini, i kako da resite mnoga druga pravna pitanja na relaciji Srbija - Kanada.

Upoznacete se sa specificnostima vezanim za imigraciono/emigracionu problematiku Kanade, USA, EU i Srbije i sa uporedno pravnim analizama propisa iz oblasti Medjunarodnog privatnog prava, Naslednog , Krivicnog , Porodicnog , Gradjanskog, Privrednog, Radnog prava, pratecih Medjunarodnih konvencija i regulativa koji direktno ili indirektno uticu na zastitu legalnih statusa i ostvarivanje prava domacih lica koja odlaze u te zemlje da studiraju, rade, borave, zive i domacih i stranih lica koja iz tih zemalja dolaze u Srbiju.

Kandidati, koji nameravaju da konkurisu za jednu od viza ili su u postupku dobijanja iste, moci ce , nakon upoznavanja sa relevantnim pozitivnim propisima, samostalno da procene svoje mogucnosti i usaglase ih sa zakonskim uslovima.

Ove informacije ce biti korisne i domacim licima, koja su u Kanadi, USA, EU po nekom od osnova a zele da steknu ili zastite svoje pravo u Srbiji, kao i stranim drzavljanima i korporacijama koja zele da ostvare i zastite licna ili imovinska prava u Srbiji.

Pitanja na koja bi ste zeleli da dobijete odgovore:

- Kakva je zamlja Kanada

- Koji deo Kanade izabrati za zivot

- Da li izabrati veci ili manji grad za zivot

- Kakav je zivotni standard u Kanadi - plate

- Kakvi su ljudi kanadjani

- Kakve su mogucnosti za zaposlenje u Kanadi

- Koja je cena iznajmljivanja stanova u Kanadi

- Kakav je skolski sistem u Kanadi - Kako cese Vasa deca uklopiti

- Kako otpoceti sa studijama u Kanadi

- Koje su trazene struke u Kanadi

- Kako naci posao u Kanadi

- Sta najpre treba uraditi po dolasku u Kanadu sa useljenickom vizom

- Da li sklopiti brak u Kanadi ili van Kanade i sta je sve potrebno

- Da li razvesti brak u Kanadi ili van Kanade

- Kako zatraziti priznanje i izvrsenje strane sudske odluke u Kanadi i van Kanade

- Kako regulisati izdrzavanje bracnog druga nakon razvoda braka u Kanadi i u Srbiji

- Raspodela zajednicke imovine u Kanadi i u Srbiji

- Da li stranac moze registrovati preduzece u Kanadi

- Da li stranac moze kupiti nepokretnoist u Kanadi

- Kako se oporezuju prihodi stranaca u Kanadi a kako prihodi Kanadjana u inostranstvu

- Regulisanje nasledstva u Kanadi i u Srbiji / ko ima pravo na nasledstvo, kako se isto raspodeljuje, postojanje testamenta, mogucnost stranca(reciprocitet) da nasledi imovinu ostavioca(nekretnine)/

- Kako otpoceti biznis u Kanadi a kako u Srbiji/ otvaranje firmi, predstavnistava/

- Uslovi za zaposljavanje stranaca u Srbiji, boravak

- Spajanje porodica

- Regulisanje penzija u Srbiji/ Kanadi

- Koji se propisi iz oblasti Medjunarodnog prava primenjuju na relaciji Kanada - Srbija

- Punomocja, Ugovori

Diplome iz Srbije

Pitanje:

Da li se diplome stecene u Srbiji priznaju u Kanadi ?

 Odgovor:

Vecina diploma srednjih, visih skola i fakulteta se priznaju u Kanadi. Medjutim, zavisno od strukovnog profila za koji je diploma stecena, potrebno je utvrditi da li je za takav strukovni profil potrebno izvrsiti evaluaciju kvalifikacija u Kanadi ili ne.

Za odredjena zanimanja, takozvana "registered occupations" u pojedinim provincijama Kanade , potrebno je imati licencu, odnosno odobrenje . To odobrenje se izdaje od odgovarajucih provincijskih/teritorijalnih/ strukovnih udruzenja i komora , nakon sto kandidat ispuni propisane uslove za licencirano zanimanje.

 Pitanje:

Koja zanimanja su licencirana u Kanadi ?

 Odgovor:

Svaka provincija, odnosno teritorija posebno odredjuje koja su zanimanja licencirana i stoga treba detaljno prouciti provincijske /teritorijalne/ regulative u pogledu "registered and non-registered occupations". Ukoliko vase zanimanje spada u kategoriju "registered occupations" preporuka je da se zatrazi evaluacija i usaglasavanje kvalifikacija kod relevanthih institucija i organizacija u Kanadi, pre no sto podnesete zahtev za useljenicku vizu, kako bi se na vreme upoznali za zahtevima za bavljenjem strukom u Kanadi i adekvatno i blagovremeno pripremili. Naravno, "credential recognition" mozete zatraziti i po dolasku u Kanadu.

 Pitanje:

Da li sam obavezan da trazim "credential recognition", odnosno priznavanje kvalifikacija u Kanadi ?

 Odgovor:

Ukoliko zelite da se bavite svojom strukom i ukoliko vase zanimanje spada u kategoriju "registered occupation" obveznik ste licenciranja u Kanadi. Medjutim , ako ne zelite da se bavite svojom strukom, vec zelite da radite neke druge poslove koji mogu ali ne moraju da budu u vezi sa vasom strukom i koji ne spadaju u kategoriju "registered occupations" onda ne morate da trazite "credential assessment and recognition".

 Koje neistinite informacije najcesce navode ljudi u aplikacijama za vize ?

Odgovor:

Najcesce se pogresno prikazuje cinjenicno stanje u pogledu adresa stanovanja, zaposlenja, porodicne situacije, krivicne odgovornosti.

Svaka neistinita i pogresna informacija ne samo da ce prouzrokovati odbijanje vec , zavisno o tezine laznog predstavljanja cinjenicnog stanja, moze uzrokovati i zabranu konkurisanja za odredjeni tip vize za neko vreme a podnosilac zahteva se moze i kazniti.

Savet: ISKLJUCIVO ISTINITE I PROVERLJIVE INFORMACIJE SE MORAJU DAVATI ZA SVAKI TIP VIZE !

Sta se smatra neurednom dokumentacijom ?

Odgovor:

Sva dokumentacija za trazeni tip vize, mora biti pripremljena uredno. To dalje znaci da sva dokumenta moraju biti overena kod upravnih organa zemlje u kojoj se izdaju, moraju biti potpisana od nadleznih lica , moraju tekstualno odgovoriti trazenom sardzaju i moraju biti prevedena/najcesce oficijalno/ na jezik zemlje kod koje se konkurise za vizu.

Kako se dokazuje radno iskustvo ?

Odgovor:

U Srbiji se radno iskustvo dokazuje Radnom knjizicom, Ugovorima o radu i referencama poslodavaca. Vrlo cesto, pojedine zemlje traze da kandidat dokaze radno iskustvo i potvrdama o placenim porezima i doprinosima za zdravstveno i penziono osiguranje za period radnog angazovanja.

ZABRANJENO je falsifikovati bilo koji dokument. U Srbiji je za to krivicno delo propisana kazna zatvora i do pet godina.

Kako se dokazuje skolska sprema ?

Odgovor:

Kao dokaz o zavrsenoj skoli, priznaje se diploma, zajedno sa svedocanstvima i traskriptima izdatim od predmetne skolske ustanove.

* Za potrebe studija u inostranstvu, potrebno je , pored svedocanstava, certifikata i diploma , da traskript predmeta , broja casova , opisa nastavnog programa bude oficijalno overen, potpisan od nadleznih sluzbi predmetne skolske ustanove i direktno upucen/od skole u Srbiji/ skolskoj ustanovi ili odredjenoj skolskoj organizaciji u inostranstvu.

Kako usaglasiti svoje zanimanje sa istim ili slicnim u stranoj zemlji ?

Odgovor:

Ovo je vrlo vazno pitanje , s obzirom da dobar broj kandidata ne usaglasi svoj profil zanimanja sa odgovarajucim u stranoj zemlji i zbog toga biva odbijan za Radnu i Useljenicku vizu.

Veliki broj zanimanja u inostranstvu korespondira zanimanjima u Srbiji. Medjutim, odredjeni broj zanimanja ne moze da odgovori opisu slicnog zanimanja u stranoj zemlji. To je i logicno, imajuci u vidu razlicitost skolskih sistema, opisa samih strukovnih profila i razlicite zahteve poslodavaca za odgovarajucim profilima zanimanja

/Cesto je osoba radila jedan posao a obucavala se i skolovala za drugi profil zanimanja.Kako u takvim slucajevima prikazati , dokazati i usaglasiti strukovne profile/

*Kod ovog pitanja treba ozbiljno analizirati propise o radu i obrazovanju i napraviti komparativnu analizu uslova i kriterijuma za priznavanje strukovnog profila stecenog u jednoj zemlji sa uslovima i kriterijumima u stranoj zemlji.

 Zanimanja u Kanadi-Potraznja i Plate

 / kako se dugorocno kotiraju pojedina zanimanja u Kanadi i kolike su prosecne plate /

 * U ovom prikazu izabrana su samo neka od zanimanja. Pregled svih zanimanja ne mozemo dati, jer bi obim informacija prevazisao mogucnosti cuvanja baze podataka na ovom sajtu. Medjutim, na zahtev klijenata, mozemo obraditi detaljno svako zanimanje.

Diplomirani ekonomista/Master Degree/

Prosecna plata: 37.05 $ po satu / region Toronta/

Potraznja zanimanja do 2018/predvidjanja/ : solidna

Masinski inzenjer

Prosecna plata: 32 $ po satu/ region Toronta/

Potraznja zanimanja do 2018/predvidjanja/ : solidna

Elektro inzenjer

Prosecna plata: 34.15 $ po satu/ region Toronta/

Potraznja zanimanja do 2018/predvidjanja/ : solidna

Hemiski inzenjer

Prosecna plata: 39.42 $ po satu / region Toronta/

Potraznja zanimanja do 2018/predvidjanja/ : izuzetna potraznja ovog zanimanja u pojedinim oblastima Kanade

Gradjevinski inzenjer

Prosecna plata: 31.15 $ po satu / region Toronta /

Potraznja zanimanja do 2018/predvidjanja/ : dobra

Poljoprivredni inzenjer

Prosecna plata: 36.77 $ po satu / region Edmontona/

Potraznja zanimanja do 2018/predvidjanja/ : izuzetna potraznja ovog zanimanja u pojedinim oblastima Kanade

Diplomirani tehnolog

Prosecna plata: 39.42 $ po satu / region Toronta/

Potraznja zanimanja do 2018/predvidjanja/ : izuzetna potraznja ovog zanimanja u pojedinim oblastima Kanade

Diplomirani hemicar

Prosecna plata: 39.42 $ po satu / region Otave/

Potraznja zanimanja do 2018/predvidjanja/ : izuzetna potraznja ovog zanimanja u pojedinim oblastima Kanade

Diplomirani biolog/mikrobiolog

Prosecna plata: 31.07 $ po satu

Potraznja zanimanja do 2018/predvidjanja/ : izuzetna potraznja ovog zanimanja u pojedinim oblastima Kanade

Diplomirani sociology/Master Degree/

Prosecna plata: 20.73 $ po satu

Potraznja zanimanja do 2018/predvidjanja/ : izuzetna potraznja ovog zanimanja u pojedinim oblastima Kanade

Diplomirani geoloski inzenjer

Prosecna plata: 49.04 $ po satu / region Vankuvera/

Potraznja zanimanja do 2018/predvidjanja/ : izuzetna potraznja ovog zanimanja u pojedinim oblastima Kanade

Psiholog/ Master ? Phd Degree/

Prosecna plata: 18.92 $ po satu / region Vankuvera/

Potraznja zanimanja do 2018/predvidjanja/ : izuzetna potraznja ovog zanimanja u pojedinim oblastima Kanade

Socijalni radnik

Prosecna plata: 30.15 $ po satu / region Toronta/

Potraznja zanimanja do 2018/predvidjanja/ : izuzetna potraznja ovog zanimanja u pojedinim oblastima Kanade

Ucitelj

Prosecna plata: 27.70 $ po satu / region Toronta/

Potraznja zanimanja do 2018/predvidjanja/ : izuzetna potraznja ovog zanimanja u pojedinim oblastima Kanade

Nastavnik

Prosecna plata: 31.15 $ po satu / region Toronta/

Potraznja zanimanja do 2018/predvidjanja/ : izuzetna potraznja ovog zanimanja u pojedinim oblastima Kanada

Prevodilac

Prosecna plata: 24.12 $ po satu / region Vankuvera/

Potraznja zanimanja do 2018/predvidjanja/ : izuzetna potraznja za ovim zanimanjem

Lekar

Prosecna plata: 80.00 $ po satu /Ontario/

Potraznja zanimanja do 2018/predvidjanja/ : izuzetna potraznja za lekarima I svim ostalim medicinskim osobljem.

Stomatolog

Prosecna plata: 140 $ po satu / Ontario/

Potraznja zanimanja do 2018/predvidjanja/ : izuzetna potraznja ovog zanimanja

Laboratorijski tehnicar

Prosecna plata: 18.30 $ po satu

Potraznja zanimanja do 2018/predvidjanja/ : dobra

Medicinska sestra sa licencom

Prosecna plata: 34.70 $ po satu / Ontario/

Potraznja zanimanja do 2018/predvidjanja/ : izuzetna potraznja ovog zanimanja

Elektrotehnicar

Prosecna plata: 22.75 $ / Ontario/

Potraznja zanimanja do 2018/predvidjanja/ : dobra

Masinski tehnicar

Prosecna plata: 26.00 $po satu / Ontario/

Potraznja zanimanja do 2018/predvidjanja/ : dobra

Gradjevinski tehnicar

Prosecna plata: 21.50 $ po satu / Ontario/

Potraznja zanimanja do 2018/predvidjanja/ : izuzetna

Automehanicar

Prosecna plata: 17.75 $ po satu

Potraznja zanimanja do 2018/predvidjanja/ : dobra

Varilac

Prosecna plata: 20.15 $ po satu/Ontario/

Potraznja zanimanja do 2018/predvidjanja/ : dobra

Stolar

Prosecna plata: 18.45 $ po satu / Ontario/

Potraznja zanimanja do 2018/predvidjanja/ : izuzetna potraznja ovog zanimanja

Vozac

Prosecna plata: 19.05 $ po satu / Ontario/

Potraznja zanimanja do 2018/predvidjanja/ : dobra

Menadzer u prodaji

Prosecna plata: 27.65 $ po satu

Potraznja zanimanja do 2018/predvidjanja/ : izuzetna

Menadzer u hotelijerstvu

Prosecna plata:

Potraznja zanimanja do 2018/predvidjanja/ :

Menadzer u bankarstvu

Prosecna plata: 29.20 $ po satu / region Toronta/

Potraznja zanimanja do 2018/predvidjanja/ : dobra

Menadzer u gradjevinarstvu

Prosecna plata: 28.15 $ po satu / Ontario/

Potraznja zanimanja do 2018/predvidjanja/ : izuzetna

KAKO USAGLASITI SVOJE ZANIMANJE SA ISTIM ILI SLIČNIM ZANIMANJIMA U STRANOJ ZEMLJI ?

Ovo je vrlo važno pitanje, s obzirom da dobar broj kandidata ne usaglasi svoj profil zanimanja sa odgovarajućim u stranoj zemlji i zbog toga biva odbijan za Radnu i Useljeničku vizu.


Odgovor:


Ovo je vrlo važno pitanje, s obzirom da dobar broj kandidata ne usaglasi svoj profil zanimanja sa odgovarajućim u stranoj zemlji i zbog toga biva odbijan za Radnu i Useljeničku vizu.


Veliki broj zanimanja u inostranstvu korespondira zanimanjima u Srbiji. Međutim, određeni broj zanimanja ne može da odgovori opisu sličnog zanimanja u stranoj zemlji. To je i logično, imajući u vidu različitost školskih sistema, opisa samih strukovnih profila i različite zahteve poslodavaca za odgovarajućim profilima zanimanja


/Često je osoba radila jedan posao a obučavala se i školovala za drugi profil zanimanja.Kako u takvim slučajevima prikazati, dokazati i usaglasiti strukovne profile/


*Kod ovog pitanja treba ozbiljno analizirati propise o radu i obrazovanju i napraviti komparativnu analizu uslova i kriterijuma za priznavanje strukovnog profila stečenog u jednoj zemlji sa uslovima i kriterijumima u stranoj zemlji.

Kratka Pitanja i Odgovori

DA LI NAKON UKIDANJA VIZA SRBIJI OD JANUARA MESECA 2010, MOGU SLOBODNO PUTOVATI ZA KANADU ?





Odgovor:



Narvno da ne možete jer će se taj režim putovanja bez viza primenjivati unutar zemalja, članica Evropske Unije a neće se odnositi na veliki broj drugih zemalja, uključujući Kanadu, USA, Australiju, Novi Zeland i Veliku Britaniju.

Za te zemlje morate tražiti vizu od njihovih nadležnih poslanstava.



DA LI ĆU MOĆI, NAKON UKIDANJA VIZA SRBIJI DA BORAVIM U ZEMLJAMA EVROPSKE UNIJE KOLIKO HOĆU?




Odgovor:



Zavisno od razloga putovanja, moći ćete da boravite toliko vremena koliko je prilično datom razlogu putovanja . Na dužinu vremena boravka će uticati i Vaša materijalna situacija i eventualno, ako idete u posetu rođacima i prijateljima , i njihova materijalna situacija.



DA LI ĆU NAKON UKIDANJA VIZA SRBIJI ZA ZEMLJE ČLANICE EVROPSKE UNIJE, MOĆI DA ODEM I RADIM U NEKOJ OD TIH ZEMALJA?



Odgovor:



Ukidanje viza, ne znači i slobodno zapošljavanje u zemljama članicama Evropske Unije. Da bi mogli da radite u nekoj od zemalja članica Evropske Unije, morate imati radnu dozvolu izdatu od nadležnih organa dotične zemlje.

Rad bez dozvole je zabranjen i kažnjiv.



ŽELIM DA DOVEDEM SVOG MOMKA U KANADU




Pitanje:


Ja zivim u Kanadi 5 godina. Nisam bila do sada u braku i nemam dece. Nedavno, prilikom boravka u Beogradu, upoznala sam jednog mladića. U početku smo izlazili zajedno i bili u širem društvu prijatelja s obe strane. Nakon toga smo počeli da se viđamo samo ON i ja, bez pratnje zajednickih prijatelja. Veoma brzo smo zaključili da imamo dosta zajedničkog. Iako je ON stariji od mene 7 godina, polja interesovanja su nam slična, pogledi na život takođe. ON je zvršio srednju hemijsku školu i radi u Petrohemiji Pančevo. Živi sa roditeljima i sestrom u Pančevu.

Tokom mog boravka u Beogradu , proveli smo zajedno 20 prelepih dana. Ja sam se onda vratila za Toronto a ON je ostao u Pančevu. Od tada “visimo” na Skype-u non stop . Dopisujemo se mailovima i razmenjujemo SMS poruke. Pošto smo shvatili da ne možemo jedno bez drugog, želela bih da ga “dovedem” u Toronto, najpre da vidi kakva je Kanada zemlja a nakon toga, ako mu se dopadne , da ostane . Da li je to moguće ?





Odgovor:

Da, moguće je teorijski da Vaš mladić dođe u posetu Vama i provede neko vreme u Kanadi. No, da li će dobiti posetilačku vizu, zavisi od puno faktora:

Od objektivnosti i uverljivosti razloga za posetu;

Od verodostojnosti dokumentacije koju prilaže uz aplikaciju za posetilačku vizu;

Od iskrenosti na razgovoru sa imigracionim službenikom;

Od stabilnosti njegovog radnog mesta i ozbiljnosti poslova koje obavlja;

Od njegove porodične i materijane situacije;

Od njegove iskrene namere da će se po isteku posetilačke vize vratiti nazad;

Od hronologije njegovih dosadašnjih putovanja;

Od Vaših materijalnih mogućnosti da ga ugostite;

Od Vaše iskrenosti u podržavanju “bona fide” posete Vašeg mladića.




Ako bude odobrena posetilačka viza Vašem mladiću, preporučujem da se pridržava rokova isteka vize i termina koje je naveo u aplikaciji, te da se po isteku vize vrati nazad za Srbiju.

Tokom posete Vaš mladić će moći da vidi kakva je zamlja Kanada i da zaključi da li želi da živi tamo ili ne. I Vaš dvoje ćete se bliže upoznati za to vreme , pa ćete moći da odlučite da li Vašu vezu da podignete na viši nivo, odnosno da sklopite brak. Nakon toga bi mogli da sponzorišete Vašeg mladića za useljeničku vizu.



RADNA VIZA



Pitanje:


Po zanimanju sam stolar, imam 10 godina radnog iskustva. U Radnoj knjižici mi je poslednji put upisan staž od samo 6 godina. Poslednje 4 godine radim na “crno”odnosno neprijavljen i ne uplačuje mi se staž. Želeo bih da odem i radim u Kanadi .




Odgovor:


Odgovor:



Da bi otišli na rad u Kanadu, morate imati Radnu dozvolu,takozvani “Work Permit”. Da bi ste dobili Radnu dozvolu u kanadskom konzulatu/ambasadi, morate ispuniti nekoliko uslova:

Poslodavac iz Kanade treba da vam obezbedi ponudu za posao i ta ponuda mora biti odobrena od strane kanadskog biroa rada/Human Resources/. To odobrenje se zove “Confirmation-Labour Market Opinion”

Poslodavac mora da vam pošalje predlog ugovora o radu, sa precizno navedenim uslovima rada, opisom poslova, dužinom radnog vremena, dužinom godišnjeg odmora i odsustava, te sa visinom plate i plaćenim beneficijama.

Vi morate pružiti dokaze da ste kvalifikovani za posao kojim se bavite i da imate odgovarajuće radno iskustvo. Kvalifikacija se dokazuje diplomama i certifikatima o završenoj školi i stručnoj praksi a radno iskustvo se dokazuje Radnom knjižicom, koja predstavlja javnu ispravu. Uz Radnu knjižicu, prilažu se i potvrde o zaposlenju i reference poslodavaca, kao i ugovori o radu, gde je označen precizno poslodavac i pretpostavljeni i gde je dat opis vaših poslova i radnih zadataka i visina plate.

Morate takođe pružiti dokaze da ste “Bona Fide” radnik i da čete po isteku vize napustiti Kanadu.





Pitanje:

Da li moja žena i dvoje maloletne dece mogu putovati sa mnom ili pak doći kasnije?


Odgovor:

Vaša supruga i deca bi mogli putovati zajedno sa Vama po osnovu “Visitor “vize, ukoliko dokažete da će i oni biti “Bona Fide”posetioci i da će po isteku viza napustiti Kanadu.



DA LI MOGU RADITI KOD VIŠE POSLODAVACA U KANADI?




Odgovor:



Ne. Možete raditi samo kod onog poslodavca koji vam je uputio overenu ponudu za posao.






ŠTA SE DEŠAVA U SITUACIJAMA KADA KANADSKI POSLODAVAC DA OTKAZ STRANOM RADNIKU ILI PAK TO UČINI STRANI RADNIK?





Odgovor::



Radna dozvola ”Work Permit” je vezana za određenog poslodavca. Ako dođe do nekog nesporazuma pa poslodavac otpusti stranog radnika ili pak ovaj sam da otkaž, prestaće važnost takve Radne dozvole. Međutim, strani radnik će moći da potraži drugog poslodavca koji bi mu obezbedio overenu ponudu za posao I za to ce mu biti ostavljen odredjeni rok. Kada pronađe takvog poslodavca, tražiće od Imigracionog biroa unutar Kanade promenu Radne dozvole. Ako ne pronađe drugog poslodavca, moraće da napusti Kanadu.





DA LI OD RADNE VIZE MOGU PREĆI NA USELJENIČKU I DA LI DOK ČEKAM NA USELJENIČKU VIZU MOGU BITI U KANADI?






Odgovor::



Da, ako ispunjavate uslove za Useljeničku vizu, zavisno od toga koji je program u pitanju: Federalni ili Provincijski.

Dokle god ste legalno u Kanadi i imate Radnu dozvolu, možete čekati na završetak postupka za Useljeničku vizu bez napuštanja Kanade.




DA LI, DOK SAM NA RADU U KANADI, MOGU DOLAZITI U SRBIJU?





Odgovor::



Naravno! Koliko puta ćete dolaziti zavisi od dužine odmora na koji imate pravo.



AKO DOBIJEM KANADSKU USELJENIČKU VIZU DA LI IMAM PRAVO DA NAPUSTIM KANADU?







Odgovor::



Da bi zadržali status useljenika, morate biti u Kanadi minimum dve godine u roku od pet godina. To znaci da možete nesmetano ulaziti i izlaziti iz Kanade koliko puta hoćete i da boravite van Kanade ali da vodite računa da se uklopite u navedeni vremenski okvir.

U pojedinim slučajevima, postoji “opravdanje” i za duži boravak /duže od dve godine/ izvan Kanade. Ti slučajevi su zakonom /Immigration Act and Regulations/ precizno uređeni i svakako ih treba razmotriti i adekvatno se pripremiti za duži boravak izvan Kanade.



DA LI IMA RAZLIKE U RAZMATRANJU ZAHTEVA KANDIDATA ZA USELJENIČKU VIZU, KOJI DOLAZE IZ SRBIJE, BOSNE I HERCEGOVINE, HRVATSKE, MAKEDONIJE ?






Odgovor::



Apsolutno nema nikakvih razlika! Bilo koji vid diskriminacije ili favorizovanja jedne etničke grupe, nacije, religije, rase je strogo zabranjeno u Kanadi. Pred kanadskim zakonima su svi jednaki . Uspešnost aplikanata iz različitih zemalja se određuje na osnovu kvalifikatornih uslova za selekciju kandidata, a to su; godine života, stručni profil, dužina radnog iskustva, nivo znanja jezika (engleskog-francuskog), prilagodljivost i eventualno ponuda za posao od strane kanadskog poslodavca.



DA LI KANDIDAT KOJI IMA DVOJNO DRŽAVLJANSTVO (SRPSKO I HRVATSKO) TREBA DA PRIJAVI OBA DRŽAVLJANSTVA U APLIKACIJI ZA USELJENIČKU VIZU ZA KANADU ?







Odgovor::



Naravno! Ukoliko ne prijavi oba državljanstva, rizikuje da njegova aplikacija bude odbijena i da dobije zabranu od dve i više godina za ponovnu prijavu.



Takođe, ako ne prijavi oba državljanstva i “prođe” postupak a da se to ne utvrdi u tom momentu, ako se utvrdi bilo kad kasnije tokom njegovog života u Kanadi, snosiće odgovornost i može mu se oduzeti status stečen po osnovu prikrivenih informacija.



DA LI SE MORAJU POLAGAI TESTOVI IZ ENGLESKOG I FRANCUSKOG JEZIKA?






Odgovor::



Ukoliko vodite postupak u okviru Federalnog progama za useljenje /Federal Skilled Worker Class/, nivo znanja jezika se dokazuje ili putem položenih testova / IELTS za engleski i TEF za francuski/ ili putem dokumentovanog obrazloženja o odličnom poznavanju jezika. Obrazloženje treba biti urađeno na engeskom ili na francuskom jeziku, zavisno od toga u kom jeziku smatrate da posedujete odlično znanje. Uz obrazloženje prilažete i dokaze o školovanju na tom jeziku, o dužem radu u engleskom ili francuskom govornom području. Imigracioni službenik koji bude obrađivao Vašu aplikaciju, odlučiće da li da prihvati ili ne Vaše obrazloženje.

Ako pak konkurišete za useljeničku vizu u okviru drugih programa, IELTS test i/ili TEF test su takodje obavezni.


Testovi jezika su obavezni i za studetsku vizu/IELTS Academic, TOEFL, TEF /


Za radne i posetilacke vize , kao i za vize u okviru sponzorstva , testovi jezika nisu ovbavezni.



DA LI KADA DOBIJEM USELJENIČKU VIZU ZA KANADU MORAM DA BUDEM U ODREĐENOM MESTU U KANADI?





Odgovor::



Ako ste podneli zahtev u okviru “Federal Skilled Worker Class” morali ste da navedete destinaciju u Kanadi..


To podrazumeva da ste se opredelili da budete u tom mestu, verovatno zato što su Vam tamo rođaci , prijatelji ili pak zato što Vaš tamo čeka ugovoreni posao ili ste nakon istraživanja zaključili da Vam tamo odgovara da živite.



Po dobijanju useljeničke vize u okviru tog programa trebali bi da odete u navedeno mesto. Naravno, svoje prebivalište, odnosno boravište u Kanadi možete menjati jer saglasno kanadskom ustavu “Chapters of Rights and Freedoms”(section 6)- svako ko živi u Kanadi ima slobodu kretanja i izbora zanimanja.

Under the heading "Mobility Rights," the section reads:

6. (1) Every citizen of Canada has the right to enter, remain in and leave Canada.

(2) Every citizen of Canada and every person who has the status of a permanent resident of Canada has the right

a) to move to and take up residence in any province; and

b) to pursue the gaining of a livelihood in any province.

(3) The rights specified in subsection (2) are subject to

a) any laws or practices of general application in force in a province other than those that discriminate among persons primarily on the basis of province of present or previous residence; and

b) any laws providing for reasonable residency requirements as a qualification for the receipt of publicly provided social services.

(4) Subsections (2) and (3) do not preclude any law, program or activity that has as its object the amelioration in a province of conditions of individuals in that province who are socially or economically disadvantaged if the rate of employment in that province is below the rate of employment in Canada.

Ako ste pak pokrenuli postupak za useljenje u okviru posebnih i provincijskih programa, primenjuju se posebna pravila za ulazak i boravak u određenim područjima Kanade.



BRAK SA KANADSKIM USELJENIKOM

Pitanje:

Ja sam iz Batočine a momak sa kojim sam u vezi, živi i radi u Torontu. Mi bi želeli da budemo zajedno što pre. Čuli smo, da ako bi se venčali, procedura sponzorstva za moj odlazak u Kanadu bi trajala tri i više godina. Na internet forumima su me savetovali da zatražim turističku vizu ali da se u pozivnom pismu, moj momak predstavi kao prijatelj. Navodno, tako ću brze ući u Kanadu a kada sam već tamo, venčali bi se i ja bih ostala.

Da li je moj plan dobar ?

Odgovor:

Apsolutno NE.

Informacije koje ste dobili na internet forumima su potpuno pogresne. Ukoliko bi iste sledili prekršili bi ste zakon i snosili posledice.

Prvo što ne bi smeli nikako da uradite je da lažete i da prikrivate informacije. Svako ponašanje u suprotnom smeru, vodi Vaš ka odbijanju od tražene vize i ka eventualnoj kazni.

Kod bilo koje aplikacije za vizu, morate podneti validnu dokumentaciju i iskreno obrazlagati činjenično stanje. Ako tražite turističku vizu, te ako Vam pozivno pismo upučuje Vaš momak, on se kao takav mora i predstaviti i navesti prave razloge za Vašu posetu. Službenici kanadske ambasade koji obrađuju Vaš zahtev će proceniti da li ispunjavate uslove za dobijanje turističke vize/kako je to već detaljno obrazloženo u odeljku o posetilačkim vizama na internet portalu Novina/ i saglasno toj proceni, odobriti ili odbiti Vašu aplikaciju.

Druga informacija koju ste dobili na forumima - da postupak sponzorisanja traje 3 i više godina je takođe pogrešna.

Postupak sponzorisanja najblize rodbine /supruznika (spouse), vanbračnog partnera (common lanj), odnosno partnera (conjugal relationship) van Kanade, je najbrzi postupak pred Ministarstvom za državljanstvo, imigraciju i multikulturalizam i traje u proseku 2-5 meseci. Ukoliko se takav postupak vodi unutar Kanade, rokovi su duži.

Moj savet:

Ako planirate ozbiljnu vezu sa Vašim momkom iz Kanade, onda se venčajte i tražite useljeničku vizu u okviru programa sponzorstva a ne pokušavajte uopšte da na osnovu lažnih informacijama dobijete posetilačku vizu.



Pitanje:

Da li nakon tako zaključenog braka moja supruga može dobiti useljeničku vizu?

Odgovor:

Da bi Vaša supruga došla u Kanadu kao useljenik, morate pokrenuti postupak sponzorisanja. Tokom tog postupka dokazujete da je Vaš brak “bona fide” brak, što znači da je sklopljen sa iskrenim i časnim namerama i radi trajne zajednice života. U Vašem slučaju moraćete uložiti više napora da dokažete da je brak “bona fide” s obzirom da ste isti sklopili preko punomoćnika.

Pitanje:

Kako se dokazuje “bona fide” brak?

Odgovor:

Dokazujete iskrenost i časnost namera putem dokumenata, izjava rođaka, prijatelja, putem pisama i razmenjenih mailova, putem telefonskih listinga, zajedničkih fotografija/ukoliko ih imate/. Vašu vezu morate i opisati od njenog početka, navodeći događaje, datume i mesta koja su obeležila Vašu vezu na ovaj ili onaj način.

Pored toga što ćete dokazivati “bona fide” vezu, moraćete oboje tokom postupka da pružite i detaljne personalne informacije. Ukoliko sve te informacije budu tačne a časnost veze potvrđena, odobriće Vam sponzorstvo u ime čega ćete i potpisati “Undertaking of Support” i Vaša supruga će dobiti useljeničku vizu/ nakon obavljenog medicinskog pregleda i sigurnosne provere/.



AGENCIJE ZA POSREDOVANJE U ZAPOŠLJAVANJU

Pitanje:



Posredstvom oglasa stupio sam u kontakt sa jednom agencijom koja nudi zapošlenje u Kanadi i koja naplaćuje svoje posredovanje u iznosu od 10.000 Eura, što bi mi se skidalo s plate. Da li da prihvatim njihovu ponudu ?



Odgovor:

Da li ćete prihvatiti ponudu ili ne, zavisi od Vaš. No, potrebno je da znate sledeće:


Ni jedna agencija u Kanadi niti van Kanade može naplaćivati “posredovanje”, odnosno informacije o slobodnim radnim mestima od lica koje traži posao.


Agencije mogu naplaćivati svoje usluge ali samo u okviru dozvoljenih naplata. Saglasno:

"Section 9 of the Employment Agency Business Licensing Regulations of the Fair Trading Act: No business operator may directly or indirectly demand or collect a fee, reward or other compensation from a person who is seeking employment, or information respecting employers seeking employees OR from a person for securing or endeavoring to secure employment for the person or for providing the person with information respecting any employer seeking an employee".



Mogu se naplaćivati samo sledeće usluge: za obradu i pripremu dokumentacije, za savete - do podnošenja aplikacije/ u oblasti Imigracionog prava Kanade/.


Izvan toga mogu se naplaćivati saveti i radnje vezane za "settlement issues", izradu ugovora, pripreme za poslovne intervjue, kontakti i aktivnosti sa bankama, finansijskim ogranizacijama, stručnim udruženjima i profesionalnim organizacijama.Takođe se mogu naplaćivati troškovi telefona, faksa i putovanja vezanih za realizaciju zahteva.



Sva angažovanja koja imaju agencije, obračunavaju se po realnom utrošku vremena, utrošku materjala i pričinjenim troškovima/telefon, faks, putovanja/.



RAZVOD BRAKA I POVERAVANJE DECE NA ČUVANJE I VASPITANJE U MEĐUNARODNOM PRIVATNOM PRAVU





Pitanje:

Moje ime je Mirjana, živim i radim u Torontu od 2005 godine. Trenutno sam u postupku razvoda braka i želela bih da saznam dve stvari:

Kako i gde se može razvesti moj brak/ Da li ovde u Kanadi ili u Srbiji/ ?

Kome će pripasti naše zajedničko dete ?

U daljem tekstu ću vam predočiti više detalja :

Ja i moj muž smo se uselili u Kanadu pre pet godina. Brak smo sklopili u Beogradu pre dolaska u Kanadu. Po dolasku u Kanadu, rodio nam se sin, koji sada ima 4 godine. Moj suprug želi da se vrati nazad za Srbiju nakon razvoda braka i da sa sobom povede našeg sina. Da li on to sme da uradi?


Odgovor na pitanje:

Kako i gde se može ovabiti razvod braka/ Da li u Kanadi ili u Srbiji/ ?


Ako ste vi i Vaš suprug kanadski useljenici ili državljani / i živite kako kažete već 5 godina u Kanadi/, onda brak možete razvesti u Kanadi.

Ukoliko pak želite da brak razvedete u Srbiji, onda moraju biti ispunjene određene procesne pretpostavke za postupak razvoda braka u Srbiji. Te procesne pretpostavke se tiću stvarne i mesne nadležnosti suda u Srbiji.

Zakon o parničnom postupku Srbije u članu 47 i 48 određuje nadležnost na sledeći način:



Nadležnost za bračne sporove

Član 47

Za suđenje u sporovima radi utvrđivanja postojanja ili nepostojanja braka, poništaja braka ili razvoda braka (bračni sporovi), nadležan je pored suda opšte mesne nadležnosti i sud na čijem području su bračni drugovi imali poslednje zajedničko prebivalište.

Ako je za bračne sporove domaći sud nadležan zato što su bračni drugovi imali poslednje zajedničko prebivalište u Republici Srbiji, odnosno zato što tužilac ima prebivalište u Republici Srbiji, mesno nadležan je sud na čijem su području bračni drugovi imali poslednje zajedničko prebivalište, odnosno sud na čijem području tužilac ima prebivalište.

Izvan toga mogu se naplaćivati saveti i radnje vezane za "settlement issues", izradu ugovora, pripreme za poslovne intervjue, kontakti i aktivnosti sa bankama, finansijskim ogranizacijama, stručnim udruženjima i profesionalnim organizacijama.Takođe se mogu naplaćivati troškovi telefona, faksa i putovanja vezanih za realizaciju zahteva.



Član 48

Ako je u sporovima o imovinskim odnosima bračnih drugova domaći sud nadležan zato što se imovina bračnih drugova nalazi u Republici Srbiji ili zato što tužilac u vreme podizanja tužbe ima prebivalište ili boravište u Republici Srbiji, mesno nadležan je sud na čijem području tužilac ima prebivalište ili boravište u vreme podizanja tužbe.

Postupak za razvod braka u Srbiji se može pokrenuti Predlogom za sporazumni razvod braka i Tužbom.

Stranke u postupku mogu zastupati ovlašćeni punomočnici sa overenim punomočjem izdatim samo radi zastupanja u bračnom sporu, saglasno članu 221 Porodičnog zakona



Kod opredeljivanja gde ćete brak razvesti – u Srbiji ili u Kanadi, imajte u vidu i institute priznavanja razvoda braka u inostranstvu/ u vašem slučaju u Kanadi/.

Ako ste kanadski useljenik /odnosno kanadski državljanin/, razvod braka koji ste dobili u Srbiji će vam biti priznat u Kanadi, jedino ako su ispunjene formalno pravne i materjalno pravne pretpostavke za priznavanje razvoda braka obavljenog van Kanade, odnosno ako je bilo ko od supružnika živeo van Kanade / u zemlji gde se je obavio razvod/, neposredno pre razvoda najmanje jednu godinu.

Saglasno paragrafu 22(1) “Canadian Divorce Act”:

“A divorce granted, on or after the coming into force of this act, pursuant to a law of a country or subdivision of a country other than Canada by a tribunal or other authority having jurisdiction to do so shall be recognized for all purposes of determining the marital status in Canada of any person, if either a former spouse nwas ordinarily resident in that country or subdivision for at least one year immediately preceding the commencement of proceedings for the divorce.”



Odgovor na pitanje:

Kome će pripasti naše zajedničko dete nakon razvoda braka?



Zavisno od toga gde ćete voditi postupak za razvod braka/ u Srbiji ili u Kanadi/, pitanje Poveravanja dece na čuvanje i Vaspitanje jednom od roditelja se određuje na sledeći način:

1. Ako brak razvodite u Srbiji, primeniće se Porodični zakon Srbije koji kaže sledeće:



Sporazum o razvodu

Član 40.

(1) Supružnici imaju pravo na razvod braka ako zaključe

pismeni sporazum o razvodu.

(2) Sporazum o razvodu obavezno sadrži i pismeni sporazum o vršenju roditeljskog prava i pismeni sporazum o deobi zajedničke imovine.

(3) Sporazum o vršenju roditeljskog prava može imati oblik sporazuma o zajedničkom vršenju roditeljskog prava ili sporazuma o samostalnom vrčenju roditeljskog prava.



Razvod po tužbi

Član 41.

Svaki supružnik ima pravo na razvod braka ako su bračni odnosi ozbiljno i trajno poremećeni ili ako se objektivno ne može ostvarivati zajednica života supružnika.



Odluka o vršenju roditeljskog prava

Član 272.

(1) Sporazum roditelja o zajedničkom ili samostalnom vršenju roditeljskog prava unosi se u izreku presude o vršenju roditeljskog prava ukoliko sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta.

(2) Ako roditelji nisu zaključili sporazum o vršenju

roditeljskog prava ili sud proceni da njihov sporazum nije u najboljem interesu deteta, odluku o poveravanju zajedničkog deteta jednom roditelju, o visini doprinosa za izdržavanje od strane drugog roditelja i o načinu održavanja ličnih odnosa deteta sa drugim roditeljem donosi sud.

(3) Kada sud donese odluku o zajedničkom ili samostalnom vršenju roditeljskog prava, a dete se ne nalazi kod roditelja koji treba da vrši roditeljsko pravo, sud će narediti da se dete odmah preda roditelju

koji treba da vrši roditeljsko pravo.




*Ako se supružnici ne mogu dogovoriti o vršenju roditeljskog prava, sud će doneti Odluku o tome kome od roditelja će se poveriti dete na čuvanje i vaspitanje i pri tome će imati u vidu uzrast deteta, materjalno stanje roditelja, karakter roditelja i njihovu spremnost, želju i mogućnosti da se staraju o detetu a pritom će voditi računa o uzrastu deteta i njegovom NAJBOLjEM INTERESU.

Po Porodičnom zakonu Srbije, maloletno dete od10 godina može izražavati svoje mišljenje a dete starosti 15 godina može da odluči sa kojim će od roditelja živeti





2. Ako brak razvodite u Kanadi, primeniće se “Canadian Divorce Act” koji na sličan način uređuje materiju Poveravanja dece na čuvanje i Vašpitanje jednom od roditelja.

Međutim, s obzirom na specifičnosti kanadskog parvnog sistema /Common Law/, odnosno presedentno pravo - sa izuzetkom Kvebeka, gde je i dalje osnova pravnog sistema bazirana na “Code Civil” /sudska odluke o poveravanju dece na čuvanje i Vaspitanje jednom od roditelja variraju od provincije do provincije a često zavise i od sudije koji treba da donese odluku. Ipak, većina sudija stoji na stanovištu da bi bilo teško izvršiti odluku o poveri, suprotno nepokolebljivo izraženoj želji deteta “strongly expressed wishes” starijeg od 14 godina.



ŠTA JE POTREBNO MOM SUPRUGU DA LEGALIZUJE SVOJ BORAVAK U SRBIJI ?







Pitanje:

Živim u Kanadi 20 godina. Stekla sam kanadsko državljanstvo prirođenjem a zadržala i srpsko državljanstvo. Udata sam za kanadskog državljanina.

Pošto se ja i moj suprug bavimo privatnim biznisom u Kanadi već duže vreme, želeli bi da otpočnemo sličan biznis u Srbiji.

Šta je potrebno mom suprugu da legalizuje svoj boravak u Srbiji?





Odgovor:

Zavisno od toga da li Vaš suprug namerava da boravi duže ili kraće vreme u Srbiji i zavisno od toga koja bi njegova uloga bila u novootvorenoj firmi u Srbiji, zavisno od toga koji organizacioni oblik poslovanja bi imala novootvorena firma u Srbiji, te zavisno i od ostalih okolnosti vezanih za njegov boravak u Srbiji /mesto boravka, prebivališta, sedišta firme -predstavnistva/, primeniće se odnosne norme Zakona o strancima Republike Srbije.


Da bi mogli detaljno da sagledate koje su sve mogućnosti pred Vašim suprugom - kanadskim državljaninom da reguliše legalno svoj boravak i rad u Srbiji, uputiću Vas na odredbe Zakona o Strancima Republike Srbije koji detaljno reguliše ovu materiju: Zakon o strancima

Poveravanje dece na cuvanje i vaspitanje u Medjunarodnom privatnom pravu

Pitanje:

Moje ime je Mirjana, zivim i radim u Torontu od 2005 godine. Trenutno sam u postupku razvoda braka i zelela bih da saznam dve stvari:

1. Kako i gde se moze razvesti moj brak/ Da li ovde u Kanadi ili u Srbiji/ ?

2. Kome ce pripasti nase zajednicko dete ?

U daljem tekstu cu vam predociti vise detalja :

 Ja i moj muz smo se uselili u Kanadu pre pet godina. Brak smo sklopili u Beogradu pre dolaska u Kanadu. Po dolasku u Kanadu, rodio nam se sin, koji sada ima 4 godine.Moj suprug zeli da se vrati nazad za Srbiju nakon razvoda braka i da sa sobom povede naseg sina. Da li on to sme da uradi?

Odgovor na pitanje:

Kako i gde se moze razvesti brak/ Da li u Kanadi ili u Srbiji/ ?

Ako ste vi i vas suprug kanadski useljenici ili drzavljani/ i zivite kako kazete vec 5 godina u Kanadi/, onda brak mozete razvesti u Kanadi.

Ukoliko pak zelite da brak razvedete u Srbiji, onda moraju biti ispunjene odredjene procesne pretpostavke za postupak razvoda braka u Srbiji. Te procesne pretpostavke se ticu stvarne i mesne nadleznosti suda u Srbiji.

Zakon o parnicnom postupku Srbije u clanu 47 i 48 odredjuje nadleznost na sledeci nacin:

Nadleznost za bracne sporove

Clan 47

Za sudjenje u sporovima| radi utvrdjivanja postojanja ili nepostojanja braka, ponistaja braka ili razvoda braka (bracni sporovi), nadlezan je pored suda opste mesne nadleznosti i sud na cijem podrucju su bracni drugovi imali poslednje zajednicko prebivaliste.

Ako je za bracne sporove domaci sud nadlezan zato sto su bracni drugovi imali poslednje zajednicko prebivaliste u Republici Srbiji, odnosno zato sto tuzilac ima prebivaliste u Republici Srbiji, mesno nadlezan je sud na cijem su podrucju bracni drugovi imali poslednje zajednicko prebivaliste, odnosno sud na cijem podrucju tuzilac ima prebivaliste.

Clan 48

Ako je u sporovima o imovinskim odnosima bracnih drugova domaci sud nadlezan zato sto se imovina bracnih drugova nalazi u Republici Srbiji ili zato sto tuzilac u vreme podizanja tuzbe ima prebivaliste ili boraviste u Republici Srbiji, mesno nadlezan je sud na cijem podrucju tuzilac ima prebivaliste ili boraviste u vreme podizanja tuzbe.

 Postupak za razvod braka u Srbiji se moze pokrenuti Predlogom za sporazumni razvod braka i Tuzbom.

Stranke u postupku mogu zastupati ovlasceni punomocnici sa overenim punomocjem izdatim samo radi zastupanja u bracnom sporu, saglasno clanu 221 Porodicnog zakona

· Kod opredeljivanja gde cete brak razvesti – u Srbiji ili u Kanadi , imajte u vidu i institute priznavanja razvoda braka u inostranstvu/ u vasem slucaju u Kanadi/.

· Ako ste kanadski useljenik / odnosno kanadski drzavljanin/, razvod braka koji ste dobili u Srbiji ce vam biti priznat u Kanadi , jedino ako su ispunjene formalno pravne i materjalno pravne pretpostavke za priznavanje razvoda braka obavljenog van Kanade, odnosno ako je bilo ko od supruznika ziveo van Kanade/u zemlji gde se je obavio razvod/, neposredno pre razvoda najmanje jednu godinu.

· Saglasno paragrafu 22(1) “Canadian Divorce Act”:

“A divorce granted, on or after the coming into force of this act, pursuant to a law of a country or subdivision of a country other than Canada by a tribunal or other authority having jurisdiction to do so shall be recognized for all purposes of determining the marital status in Canada of any person, if either a former spouse was ordinarily resident in that country or subdivision for at least one year immediately preceding the commencement of proceedings for the divorce.”

Odgovor na pitanje:

Kome ce pripasti nase zajednicko dete nakon razvoda braka ?

Zavisno od toga gde cete voditi postupak za razvod braka/ u Srbiji ili u Kanadi/ , pitanje Poveravanja dece na cuvanje i vaspitanje jednom od roditelja se odredjuje na sledeci nacin:

 1. Ako brak razvodite u Srbiji, primenice se Porodicni zakon Srbije koji kaze sledece:

Sporazum o razvodu

clan 40.

(1) Supruznici imaju pravo na razvod braka ako zakljuce

pismeni sporazum o razvodu.

(2) Sporazum o razvodu obavezno sadrzi i pismeni sporazum o

vrsenju roditeljskog prava i pismeni sporazum o deobi zajednicke imovine.

(3) Sporazum o vrsenju roditeljskog prava moze imati oblik

sporazuma o zajednickom vrsenju roditeljskog prava ili sporazuma o

samostalnom vrsenju roditeljskog prava.

Razvod po tuzbi

clan 41.

Svaki supruznik ima pravo na razvod braka ako su bracni

odnosi ozbiljno i trajno poremeceni ili ako se objektivno ne moze

ostvarivati zajednica zivota supruznika.

Odluka o vrsenju roditeljskog prava

clan 272.

(1) Sporazum roditelja o zajednickom ili samostalnom vrsenju

roditeljskog prava unosi se u izreku presude o vrsenju roditeljskog prava

ukoliko sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta.

(2) Ako roditelji nisu zakljucili sporazum o vrsenju

roditeljskog prava ili sud proceni da njihov sporazum nije u najboljem

interesu deteta, odluku o poveravanju zajednickog deteta jednom roditelju, o

visini doprinosa za izdrzavanje od strane drugog roditelja i o nacinu

odrzavanja licnih odnosa deteta sa drugim roditeljem donosi sud.

(3) Kada sud donese odluku o zajednickom ili samostalnom

vrsenju roditeljskog prava, a dete se ne nalazi kod roditelja koji treba da

vrsi roditeljsko pravo, sud ce narediti da se dete odmah preda roditelju

koji treba da vrsi roditeljsko pravo.

*Ako se supruznici ne mogu dogovoriti o vrsenju roditeljskog prava, sud ce doneti Odluku o tome kome od roditelja cese poveriti dete na cuvanje I vaspitanje I pri tome ce imati u vidu uzrast deteta, materjalno stanje roditelja, karakter roditelja I njihovu spremnost, zelju I mogucnosti da se staraju o detetu a pritom ce voditi racuna o uzrastu deteta I njegovom NAJBOLJEM INTERESU.

Po Porodicnom zakonu Srbije, maloletno dete od10 godina moze izrazavati svoje misljenje a dete starosti 15 godina moze da odluci sa kojim ce od roditelja ziveti

2. Ako brak razvodite u Kanadi , primenice se “Canadian Divorce Act” koji na slican nacin uredjuje materiju Poveravanja dece na cuvanje i vaspitanje jednom od roditelja.

   Medjutim, s obzirom na specificnosti kanadskog parvnog sistema/ “Common Law”, odnosno presedentno pravo-sa izuzetkom Kvebeka , gde je I dalje osnova pravnog sistema bazirana na “Code Civil” /sudska odluke o poveravanju dece na cuvanje I vaspitanje jednom od roditelja variraju od provincije do provincije a cesto zavise I od sudije koji treba da donese odluku. Ipak, vecina sudija stoji na stanovistu da bi bilo tesko izvrsiti odluku o poveri, suprotno nepokolebljivo izrazenoj zelji deteta “strongly expressed wishes” starijeg od 14 godina.

Placanje alimentacije kada je bivsi suprug u Kanadi

Pitanje:

Kako mogu da trazim izvrsenje sudske odluke , kojom je moj bivsi suprug obavezan na placanje alimentacije ?

 Naime, ja i moj suprug smo razvedeni pre 12 meseci pravosnaznom presudom o razvodu braka Opstinskog suda u Sapcu. Tom presudom , obavezan je moj bivsi suprug na placanje alimentacije nasem maloletnom sinu u iznosu od 9.560 dinara mesecno. Medjutim, do danasnjeg dana , nije placen ni jedan iznos dosudjene alimentacije. Inace , moj suprug je jos pre dve godine otisao za Kanadu sa turistickom vizom. Nakon isteka turisticke vize ostao je u Kanadi, vencao se za kanadsku drzavljanku i dobio useljenicku vizu po osnovu sponzorstva. Nakon sto je dobio kanadsku useljenicku vizu, pokrenuo je ovde u Srbiji, pred Opstinskim sudom u Sapcu, preko svog advokata,postupak za razvod braka izmedju mene i njega.

Interesuje me, kako je moguce da moj suprug sklopi novi brak u Kanadi a da prethodni brak izmedju njega i mene u Srbiji , nije razveden. Sta ja mogu da uradim u ovom slucaju, s obzirom da sam u Srbiji a moj bivsi suprug u Kanadi ? Kako mogu da trazim izvrsenje sudske odluke o alimentaciji, kada moj bivsi suprug ne zivi vise u Srbiji ?

Odgovor

Vas bivsi suprug je pocinio vise prekrsaja i krivicnih dela saglasno i srpskim i kanadskim propisima, I to:

Krivicno delo - “Nedavanja izdrzavanja”, saglasno clanu 195/ stav 1 , stav 3/ Krivicnog zakonika Srbije. Za to krivicno delo je propisana novcana kazna ili kazna zatvora od 1-3 godine. Po Krivicnom zakonu Kanade/ paragraph 215/stav 1-3/ za krivicno delo: “Duty to provide necessaries” , predvidjena je kazna zatvora do dve godine

Krivicno delo – “Dvobracnost”, saglasno clanu 187/ stav 1/ Krivicnog zakonika Srbije, za koje je propisana novcana kazna ili kazna zatvora do dve godine.U istom clanu, u stavu 2, propisana je da ce se istom kaznom kazniti i lice koje zaključi brak sa licem za koje zna da se vec nalazi u braku. Po Krivicnom zakonu Kanade/ /paragraphs 290-291/ za krivicno delo “Bigamy”, predvidjena je kazna zatvora do 5 godina

Krivicno delo “Falsifikovanja isprave” clanu 355/stav 1, stav 2/ sannkcionisano je Krivicnim zkonikom Srbije kaznom zatvora od 3 meseca do 5 godina. Po Krivicnom zakonu Kanade, propisana je kazna zatvora i do 5 godina/paragraph 397stav 1-2/

Prekrsaj po Imigrationom zakonu Kanade-paragraf 40/stav 1(a) I paragraph 127 - 128, za koje je propisana kazna zatvora od 2-5 godina I novcana kazna od 50-100.000 dolara

Sta bi vi mogli da uradite , da bi se Pravda zadovoljila:

 -Morali bi inicirati postupak priznavanja I izvrsenja strane sudske odluke – u ovom slucaju Presude o razvodu braka ,Opstinskog suda u Sapcu koja u dispozitivu obavezuje vaseg bivseg supruga na Davanje izdrzavanja vasem maloletnom detetu – pred nadleznim sudom u Kanadi u mestu u kojem zivi vas bivsi suprug. Kada kanadski sud sprovede proceduru , moze odrediti novi postupak protiv vaseg bivseg supruga, koji ce se voditi pred tim sudom.

Kod ovakvih vrsta postupaka , ukljucuju se domaci sudovi, Ministarstva inostranih poslova i Ministarstva pravde, policija kao i advokati , kako u Srbiji/radi prikupljanja dokaza-slanje podnesaka,zamolnica izjava, kopija spisa itd/ tako i advokati u Kanadi, radi zasupanja vaseg tuzbenog zahteva pred kanadskim sudom.

- Pored navedenog postupka pred kandskim sudom, vi bi mogli da prijavite vaseg bivseg supruga Imigracionim vlastima Kanade , zbog falsifikovanja iprava i davanja neistinitih informacija tokom postupka dobijanja posetilacke i useljenicke vize za Kanadu. Kada se adekvatno procesuira takva prijava, vasem bivsem suprugu moze biti oduzet status useljenika i on moze biti deportovan iz Kanade a moze biti i kaznjen.

GDE RAZVESTI BRAK ? U SRBIJI ILI U KANADI

Postovani gospodine Kosticu, znam da se prezuzeti,ali ako ste ikako u mogucnosti da mi odgovorite na email sto pre. Ja sam Vam juce ukratko u prvom emailu objasnila o cemu se radi(bivsi bracni partner podneo tuzbu za razvod braka u Srbiji iako niko ne zivi tamo) dobila sam poziv od suda da se pojavim na rocistu 21 februara. Ja nisam u financiskoj situaciji da doputujen u Srbiju i pojavim se na sudu u zakazano vreme, molim Vas recite mi da li biste preuzeli moj slucaj i ukoliko je odgovor potvrdan sta treba da Vam dostavim od papira.

Kratka hronologija

- Brak izmedju mene, Radmile Petrovic i Petra Petrovica sklopljen 1995 god. u Kraljevu, Srbija,

- Sin Dragan rodj. 1995, u Beogradu, redovan student univerziteta u Torontu

- Cerka Marina rodj, 1997 u Kraljevu, redovan student univerziteta Queens On, Kanada

- Selidba u Kanadu (zahtev za iseljenje podneo Petar Petrovic), 1999 godine.

- Aprila 2008, Petar Petrovic napusta Kanadu i seli se u Brisel, Belgija gde zivi i danas

- Decembar 2011, tuzba za razvod braka kod suda u Kraljevu, podignuta od strane Petra Petrovica.

Da li je uopste sud u Srbiji nadlezan da razvede brak obzirom da nijedna stranka ne zivi u Srbiji od 1999 god ?

U prilogu Vam saljem kopiju tuzbe, unapred hvala za odgovor.

Sa dubokim postovanjem

Radmila Petrovic

Postovana g-djo Petrovic,

Primio sam Vas mail sa kopijom tuzbe. Vasa prijateljica me je takodje kontaktirala juce u vezi predmetnog razvoda braka.

Informacije koje sam dobio i od Vas i od Vase prijateljice nisu kompletne u smislu postupanja po tuzbi i tuzbenim navodima.Naime, da bih mogao detaljno razmotriti situaciju i izvrsiti pravnu analizu cinjenica i fakta kroz kolizione pravne norme srpskog, kanadskog i belgijskog zakonodavstva, potrebne su mi sledece dodatne informacije:

1. Gde ste sve ziveli/na kojim adresama od kada do kada/ u Srbiji , pre odlaska za Kanadu a gde ste ziveli u Kanadi zajedno;

2. Da li imate nepokretnu imovinu u Srbiji ili Kanadi ili pak Vas suprug poseduje nekretnine u Belgiji;

3. Po kom osnovu ste dobili useljenicku vizu za Kanadu, da li imate kopiju aplikacije za vizu;

4. Kojim poslovima ste se bavili i kojim se bavite Vi i Vas suprug/pre odlaska za Kanadu i nakon toga/.

5. Koji prihod ostvarujete u Kanadi/ Income tax/Vi a koji prihod je ostvarivao Vas suprug;

6. Na sta se odnose razlozi za razvod braka iz tuzbe/ nepodnosljiv zajednicki zivot-neslaganje naravi/. Da li je po sredi samo neslaganje ili preljuba ili nesto trece;

7. Da li Vi i Vas suprug imate validne i uredne srpske dokumente/ pasos i licnu kartu, krstenice/;

8. Po kom osnovu je Vas suprug u Belgiji i da li ima urednu vizu za boravak u Belgiji;

9. Da li Vas suprug zivi u zajednici sa nekim;

10. Da li ste pokusali da "spasete" bracnu zajednicu, nekom vrstom oficijalnog posredovanja;

11. Da li se protivite/osporavate/ ovoj tuzbi za razvod braka i iz kojih razloga.

Odgovori na ova pitanja cemi pomoci da preciznije sagledam i analiziram Vasu situaciju te da Vam nakon toga izlozim svoj pravni savet i pravno misljenje.

Molim Vas da mi trazene informacije dostavite sto pre, kako bi mogli da izvrsimo neophodne pripreme za rociste.

S'postovanjem,

Zoran M.Kostic

Advokat

Advokatska kancelarija

Zoran M. Kostic

Kosovska 15, Beograd 11000

Tel. 011-322-4456 / 064-216-8789

E-mail. [email protected]

Predmet: Razvod braka po tuzbi Petra Petrovica

Cinjenicno stanje:

Tuzilac I tuzena su zakljucili brak 13. jula 1995. godine u Opstini Kraljevo, a kao dokaz je sudu dostavljen izvod iz maticne knjige vencanih.

U braku je rodjen sin Dragan Petrovic, 11.10.1995 godine u Beogradu I cerka Marina Petrovic, 15.04.1997 godine u Kraljevu, a kao dokaz su sudu dostavljeni izvodi iz maticne knjige rodjenih.

Tuzilac 1991 godine u Beogradu zavrsava Elektrotehnicki fakultet ( smer ? racunarska tehnika I informatika ), I otvara svoju firmu u Kraljevu 1995 godine.

Tuzilac, tuzena I njihova deca se 1999 godine useljavaju u Kanadu sa useljenickim vizama ( tuzilac je podnosilac aplikacije ) a kanadsko drzavljanstvo I pasose dobijaju 2002 godine.

Tuzilac 2003 godine dobija posao u firmi ABB, za koji radi I danas.

Tuzena je u Kanadi zavrsila skolu za knjigovodju I od 2007 godine radi u toj bransi.

Tuzilac 2007 godine napusta bracnu zajednicu, a 2008 preko svoje firme dobija posao u Belgiji, Brisel, gde I danas zivi I radi.

Tuzena navodi da ne poseduje validna srpska dokumenta, kao ni njena deca.

Nadalje, tuzena navodi da u braku sa tuziocem nije stekla nikakvu imovinu koja bi bila sporna.

Osnovnom sudu u Kraljevu je septembra 2011 godine dostavljena tuzba za razvod braka a 9.12.2011 podnesak Punomocnika tuzioca.

U tuzbi za razvod braka, izmedju ostalog, tuzilac predlaze da na ime svog dela izdrzavanja sina I cerke, placa svakog meseca 1.500,00 kanadskih dolara I to do desetog u mesecu za protekli mesec, od dana podnosenja tuzbe za razvod braka, sve dok se nalaze na redovnim studijama a u podnesku Punomocnika tuzioca od 09.12.2011 navodi se da odustaje od davanja novcanih sredstava deci i poziva se na « porodicni sporazum ».

Advokatska kancelarija, Zoran M. Kostic je 10.01.2012 godine primila mail od tuzene, o mogucnosti preuzimanja predmeta po tuzbi za razvod braka a dokumentaciju/kopije/ , tuzena dostavlja sukcesivno od 10.01.2012 do 20.01.2012 godine putem e-maila.






Postupanje po predmetu na osnovu sledecih vazecih propisa:



Zakon o resavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja RS ( ?Sluzbeni glasnik RS?

Porodicni zakon RS ( ?Sluzbeni glasnik RS?

Zakon o parnicnom postupku RS ( ?Sluzbeni glasnik RS?

Zakon o drzavljanstvu RS ( ?Sluzbeni glasnik RS?, broj 135/04 )

Canadian Divorce Act



Pravno misljenje:



Nadlezno pravo za razvod braka: Prema nasem zakonu, merodavno pravo za razvod braka odredjuje se prema drzavljanstvu bracnih drugova u trenutku razvoda, a ako su bracni drugovi drzavljani razlicitih drzava, onda se primenjuju kumulativno njihova nacionalna prava. Ako jedan od bracnih drugova nema domicil na teritoriji nase zemlje, a brak se ne bi mogao razvest prema pravu drzavljanstva bracnih drugova, takodje je nadlezno nase pravo. Nase pravo bice nadlezno I kada zeli da se razvede nas drzavljanin, bez obzira na to da li ima domicil na teritoriji nase zemlje I bez obzira na to sto pravo drugog bracnog druga ne dopusta razvod.



Lica sa vise drzavljanstava: Nas zakon o drzavljanstvu predvidja da se drzavljanin Srbije, koji ima I neko strano drzavljanstvo, smatra drzavljaninom Srbije kada se nalazi na njenoj teritoriji. Zakon predvidja da se lice koje ima dva ili vise stranih drzavljanstava smatra drzavljaninom one zemlje u kojoj ima prebivaliste, a ako ga nema ni u jednoj od drzava cije drzavljanstvo ima, smatra se da ima drzavljanstvo one drzave sa kojom je u najblizoj vezi.



Drzavljanstvo kao element vezivanja za porodicne odnose sa stranim elementom: Nase pravo predvidja drzavljanstvo kao element vezivanja za sve porodicne odnose. Kada su lica istog drzavljanstva, primenjuje se pravo drzave ciji su oni drzavljani. Kada su lica razlicitog drzavljanstva, nas zakon predvidja kumulativnu primenu prava drzava cija su lica drzavljani.



Iskljuciva medjunarodna sudska nadleznost u nasem pravu: Iskljuciva nadleznost naseg suda postoji kada je to izricito odredbama zakona. Sudovi nase zemlje iskljucivo su nadlezni da resavaju sporove o razvodu braka, u kojima je tuzeni bracni drug drzavljanin nase zemlje sa prebivalistem na domacoj teritoriji.



Domicil (prebivaliste) kao element vezivanja za odredjivanje medjunarodne sudske nadleznosti: Sud drzave u kojoj je domicil tuzenog, nadlezan je kao opsti forum za sve sporove iz privatnopravnih odnosa sa stranim elementom, osim onih za koje je predvidjena iskljuciva nadleznost posebnog foruma. Nase pravo predvidja prebivaliste u nasoj zemlji za odredjivanje nadleznosti nasih sudova kod pojedinih vrsta sporova sa stranim elementom.



Odstupanje od normi o medjunarodnoj nadleznosti (derogacija nadleznosti): U sporovima sa medjunarodnim elementom stranke pod odredjenim uslovima mogu da ugovore nadleznost stranog suda, bez obzira na to sto je za taj spor propisana medjunarodna nadleznost domaceg suda. Uslovi su da je makar jedna od stranaka strani drzavljanin.



Canadian Divorce Act: Ovaj zakon predvidja da u slucaju da se brak ne razvodi u Kanadi, vec u nekoj drugoj drzavi, taj razvod braka ce biti priznat u Kanadi jedino ako su ispunjene formalnopravne I materijalnopravne pretpostavke za priznavanje razvoda braka obavljenog van Kanade, odnosno ako je bilo ko od supruznika ziveo van Kanade/u zemlji gde se obavio razvod/, neposredno pre ravoda najmanje jednu godinu.



Saglano paragrafu 22(1) ?Canadian Divorce Act?


A divorce granted, on or after the coming into force of this act, pursuant to a law of a country or subdivision of a country other than Canada by a tribunal or other authority having jurisdiction to do so shall be recognized for all purposes of determining the marital status in Canada of any person, if either a former spouse was ordinarily resident in that country or subdivision for at least one year immediately preceding the commencement of proceedings for the divorce.?



Takodje, Canadian Divorce Act, u paragrafu 8(1) I 8(2) predvidja


8(1) A court of competent jurisdiction may, on application by either or both spouses, grant a divorce to the spouse or spouses on the ground that there has been a breakdown of their marrage.?


8(2)Breakdown of a marriage is established only if


a) the spouses have lived separate and apart for at least one year immediately preceding the determination of the divorce proceeding and were living separate and apart at the cmmencement of the proceeding; or

b) the spouse against whom the divorce proceeding is brought has, since celebration of the marriage,

(i) commited adultery, or

(ii) treated the other spouse with physical or mental cruelty of such a kind as to render intolerable the continued cohabitation of the spouses.


Takodje, Canadian Divorce Act, u paragrafima 9 I 10 propisuje duznosti advokata i suda.


Saglasno paragrafima 9(1) I (2), 10(1):


9(1) It is the duty of every barrister, solicitor, lawyer or advocate who undertakes to act on behalf of a spouse in a divorce proceeding


a) to draw to the attention of the spouse the provisions of this Act that have as their object the reconciliation of spouses, and


b) to discuss with the spouse the possibility of the reconciliation of the spouse and to inform the spouse of the marriage counseling or guidance facilities known to him or her that might be able to assist the spouses to achieve a reconciliation,


unless the circumstances of the case are of such a nature that it would clearly not be appropriate to do so.?


9(2)It is the duty of every barrister, solicitor, lawyer or advocate who undertakes to act on behalf of a spouse in a divorce proceeding to discuss with the spouse the advisability of negotiating the matters that may be the subject of a support order or a custody order and to inform the spouse of the mediation facilities known to him or her that might be able to assist the spouses in negotiating those matters.?


10(1)In a divorce proceeding, it is the duty of the court, before considering the evidence, to satisfy itself that there is no possibility of the reconciliation of the spouses, unless the circumstances of the case are of such a nature that it would clearly not be appropriate to do so.?


Priznanje strane sudske presude o razvodu braka u Republici Srbiji: Ukoliko je brak razveden u Kanadi, potrebno ja da se pokrene postupak za priznavanje strane sudske presude o razvodu braka kod Osnovnog suda u RS, prema mestu poslednjeg zajednickog prebivalista. Kanadska presuda o razvodu braka treba da bude overena od strane kanadskog ministrasva spoljnih poslova i nadoverena od strane Konzulata Srbije kao I prevedena na srpski jezik kod ovlascenog sudskog tumaca u RS. Resenje nadleznog Osnovnog suda iz RS o priznavanju strane sudske presude o razvodu braka zajedno sa izjavom da se uzima prethodno prezime, treba podneti maticaru gde je brak zakljucen.


Punomoc: Ukoliko stranka poseduje samo vazeca kanadska dokumenta, a ne poseduje vazeci pasos ili licnu kartu RS, onda stranka overava potpis kod nekog od javnih beleznika ( Notary Public ). Javni beleznici imaju deponovan potpies, suvi zig I pecat u Generalnom konzulatu. Privatna isprava (punomoc) se moze overiti samo kod javnih beleznika ? notara koji su deponovali svoj potpis u Generalnom konzulatu RS. Posle overe od strane javnog beleznika privatna isprava se mora nadoveriti u Generalnom konzulatu radi upotrebe pred nadleznim organima un RS. Prema nasem porodicnom zakonu, stranke u postupku mogu zastupati samo ovlasceni punomocnici sa overenim punomocjem izdatim samo radi zastupanja u bracnom sporu.


Zakljucak:


Na osnovu izlozenih odredbi vazecih propisa RS I Kanade, primenjenih na konkretan slucaj, dolazim do sledeceg zakljucka:


Cinjenice koje mogu ici u korist osporavanja nadleznosti domaceg suda, odnosno proglasenja domaceg suda nenadleznim za konkretan spor, su sledece: Prvo, Canadian Divorce Act sadzi odredbu (paragraph 22(1)) po kojoj bi bilo, u Vasem konkretnom slucaju, gotovo nemoguce da kanadski sud prizna razvod braka obavljen u Srbiji, zato sto zahteva boravak od najmanje godinu dana pre razvoda u RS, sto kod Vas konkretno nije slucaj. Drugo, na osnovu clana 61 I 62 naseg Zakona o resavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, koji predvidja nadleznost domaceg suda u bracnim sporovima (clan 61) ukoliko je tuzeni domaci drzavljanin, cak i u slucaju da nema prebivaliste u RS, ali vec u clanu 62 odredjuje ovu nadleznost samo u slucaju da tuzeni pristaje da sudi domaci sud. Trece, clan 89 Zakona o resavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja propisuje da iskljuciva nadleznost domaceg suda nece biti smetnja za priznanje strane sudske odluke donete u bracnom sporu, pod uslovom da je trazi tuzeni ili tuzilac, a tuzeni se ne protivi. Cetvrto, clan 35 Zakona o sukobu zakona sa propisima drugih zemalja predvidja da je za razvod braka merodavno pravo drzave ciji su drzavljani oba bracna druga u vreme podnosenja tuzbe.


Napomena:


U ovom predmetu ste mogli da prigovorom kod suda u Kraljevu osporavate nadleznost na osnovu napred navedenih cinjenica i propisa ali za to ste imali rok od 30 dana od dana prijema tuzbe. Posto je taj rok protekao, prigovor o nenadleznosti suda u Kraljevu bi istakli na samom rocistu, pre upustanja u raspravu.


Problematika Medjunarodnog prava je veoma slozena jer se tu vrsi komparativna analiza i domacih i stranih propisa, te se nakon toga sud opredeljuje koje ce pravo primeniti i u kom obimu.


U ovom predmetu mi cemo na sudu u Kraljevu pre svega osporavati nadleznost tog suda, isticuci argumente napred navedenih propisa.Ukoliko sud prihvati te argumente, onda ce zatraziti dodatna tumacenja propisa/ srpskih i kanadskih/ od Ministarstva pravde Srbije i Ministarstva inostranih poslova.


Ukoliko pak sud ne prihvati argumentaciju nego donese odluku zasnovanu iskljucivo na srpskom pravu, takvu odluku cemo kasnije napadati zalbom.


Advokatska kancelarija


Zoran M.Kostic


RAZBOD BRAKA/ gde voditi postupak : u SRBIJI ili AMERICI/


-Pravno misljenje/Relevantne odredbe zakona/


U prilogu Vam dostavljamo nase Pravno misljenje po pitanju razvoda braka domaceg i stranog drzavljana, kao i izvode relevantnih odredbi srpskog i americkog zakonodavstva/savezne drzave IOWE/ koje se odnose na postupak razvoda braka domaceg i stranog drzavljana:


Propisi koji se primenjuju :


1. Porodicni zakon ;


2. Zakon o parnicnom postupku ;


3. Zakon o sukobu zakona sa propisima stranih zemalja;


4. Divorce act of IOWAThe statutes pertaining to dissolution of marriage are found in Chapter 598 of the Iowa Code.


Kratak opis Vase situacije:


Sklopili ste brak sa suprugom u Srbiji-nemate dece iz tog braka a ni zajednicke imovine-Vi zivite u Srbiji i imate samo srpsko drzavljanstvo a Vas suprug u Americi(Iowa) i ima americko i bosansko drzavljanstvo a nema srpsko drzavljanstvo?


Pravno misljenje:


S obzirom na specificnost Vase situacije, postavlja se pitanje koji ce sud biti nadlezan za razvod Vaseg braka, odnosno da li ce to biti sud u Srbiji ili u Americi ili u Bosni a takodje se postavlja I pitanje koje ce se pravo primenti u postupku razvoda braka I u postupku priznavanja I izvrsenja domace sudske odluke u inostranstvu , kao I/ili priznanja I izvrsenja strane sudske odluke o razvodu u Srbiji.


Da bi dali odgovore na postavljena pitanja, izvrsili smo detaljnu pravnu analizu relevantnih propisa Srbije I drzave IOWA u Americi , te zakljucili sledece:



Nadlezno pravo za razvod braka: Prema nasem/srpskom/ zakonodavstvu, merodavno pravo za razvod braka odredjuje se prema drzavljanstvu bracnih drugova u trenutku razvoda, a ako su bracni drugovi drzavljani razlicitih drzava, onda se primenjuju kumulativno njihova nacionalna prava. Ako jedan od bracnih drugova nema domicil na teritoriji nase zemlje, a brak se ne bi mogao razvesti prema pravu drzavljanstva bracnih drugova, takodje je nadlezno nase pravo. Nase pravo bice nadlezno I kada zeli da se razvede nas drzavljanin, bez obzira na to da li ima domicil na teritoriji nase zemlje I bez obzira na to sto pravo drugog bracnog druga ne dopusta razvod.

Lica sa vise drzavljanstava: Nas zakon o drzavljanstvu predvidja da se drzavljanin Srbije, koji ima I neko strano drzavljanstvo, smatra drzavljaninom Srbije kada se nalazi na njenoj teritoriji. Zakon predvidja da se lice koje ima dva ili vise stranih drzavljanstava smatra drzavljaninom one zemlje u kojoj ima prebivaliste, a ako ga nema ni u jednoj od drzava cije drzavljanstvo ima, smatra se da ima drzavljanstvo one drzave sa kojom je u najblizoj vezi.


3. Drzavljanstvo kao element vezivanja za porodicne odnose sa stranim elementom:


Nase pravo predvidja drzavljanstvo kao element vezivanja za sve porodicne odnose.


Kada su lica istog drzavljanstva, primenjuje se pravo drzave ciji su oni drzavljani.


Kada su lica razlicitog drzavljanstva, nas zakon predvidja kumulativnu primenu prava


drzava cija su lica drzavljani.


4. Iskljuciva medjunarodna sudska nadleznost u nasem pravu: Iskljuciva nadleznost naseg suda postoji kada je to izricito odredbama zakona. Sudovi nase zemlje iskljucivo su nadlezni da resavaju sporove o razvodu braka, u kojima je tuzeni bracni drug drzavljanin nase zemlje sa prebivalistem na domacoj teritoriji.


5. Mesna nadleznost: Prema zakonu o parnicnom postupku mesna nadleznost za bracne sporove je sud poslednjeg prebivalista supruznika.


6. Domicil (prebivaliste) kao element vezivanja za odredjivanje medjunarodne sudske nadleznosti: Sud drzave u kojoj je domicil tuzenog, nadlezan je kao opsti forum za sve sporove iz privatnopravnih odnosa sa stranim elementom, osim onih za koje je predvidjena iskljuciva nadleznost posebnog foruma. Nase pravo predvidja prebivaliste u nasoj zemlji za odredjivanje nadleznosti nasih sudova kod pojedinih vrsta sporova sa stranim elementom.


7. Odstupanje od normi o medjunarodnoj nadleznosti (derogacija nadleznosti): U sporovima sa medjunarodnim elementom stranke pod odredjenim uslovima mogu da ugovore nadleznost stranog suda, bez obzira na to sto je za taj spor propisana medjunarodna nadleznost domaceg suda. Uslovi su da je makar jedna od stranaka strani drzavljanin.


8. IOWA Divorce ActThe statutes pertaining to dissolution of marriage are found in Chapter 598 of the Iowa Code.: Ovaj zakon predvidja da se brak moze razvesti u IOWI, pod uslovom da su supruznici rezidenti IOWE minimum godinu dana pre pokretanja postupka za razvod . Taj uslov ne postoji ako je tuzilac, odnosno podnosilac predloga za razvod braka strani drzavljanin koji nema ni prebivaliste ni boraviste u IOWI. « « There is a 1 year residency requirement for all spouses filing in the state, unless the plaintiff in the case is not a resident, then he or she does not have a residency requirement in order to file for a dissolution of marriage?.


9. Priznanje strane sudske presude o razvodu braka u Republici Srbiji: Ukoliko je brak razveden u IOWI, potrebno ja da se pokrene postupak za priznavanje strane sudske presude o razvodu braka kod Osnovnog suda u RS, prema mestu poslednjeg zajednickog prebivalista. Strana presuda o razvodu braka treba da bude overena od strane americkog ministarastva spoljnih poslova I nadoverena od strane konzulata Srbije kao I prevedena na srpski jezik kod ovlascenog sudskog tumaca u RS. Resenje nadleznog Osnovnog suda iz RS o priznavanju strane sudske presude o razvodu braka zajedno sa izjavom da se uzima prethodno prezime, treba podneti maticaru gde je brak zakljucen u roku od 60 dana.


10. Priznanje domace/srpske/presude o razvodu braka u IOWI: Ako se brak razvede u Srbiji, priznanje I izvrsenje te presude se moze traziti u IOWI. To je potrebno uraditi iz dva razloga. Prvi razlog je da bi Vas suprug mogao da izvrsi promenu svog bracnog statusa a drugi razlog je da bi Vi mogli da trazite izdrzavanje, ako Vam isto bude odredjeno sudskom presudom. Nadlezni sud u IOWI, ce priznati presudu suda iz Srbije, ukoliko budu ispunjene formalno pravne pretpostavke za njeno priznavanje.


Zakljucak:


Na osnovu izlozenih odredbi vazecih propisa RS I IOWA, primenjenih na konkretan slucaj, dolazimo do sledeceg zakljucka:


1.Cinjenice koje mogu ici u korist osporavanja nadleznosti domaceg/srpskog/ suda, odnosno proglasenja domaceg suda nenadleznim za konkretan spor, su sledece:


Prvo, Vas suprug nema sprsko drzavljanstvo niti prebivaliste na teritoriji Srbije i saglasno clanu 11. Zakona o sukobu nadleznosti sa propisima drugih zemalja, koji kaze: Ako lice koje nije jugoslovenski drzavljanin ima dva ili vise stranih drzavljanstava, za primenjivanje ovog zakona smatra se da ima drzavljanstvo one drzave ciji je drzavljanin i u kojoj ima prebivaliste.Takodje saglasno clanu 62. Zakona o sukobu nadleznosti sa propisima drugih zemalja,domaci/srpski/ sud ce imati nadleznost samo ako Vas suprug kao tuzeni pristaje da sudi domaci /srpski /sud.


Drugo, Vas suprug je americki drzavljanin i zivi u saveznoj drzavi IOWI, te saglasno tamosnjem zakonu o razvodu, moze pokrenuti postupak za razvod po zakonu o razvodu IOWE, pred nadleznim oblasnim/county/sudom u IOWI iako Vi ne zivite tamo.


Trece, clan 35 Zakona o sukobu zakona sa propisima drugih zemalja predvidja da je za razvod braka merodavno pravo drzave ciji su drzavljani oba bracna druga u vreme podnosenja tuzbe. Ako su pak bracni drugovi drzavljani razlicitih drzava u vreme podnosenja tuzbe, za razvod braka merodavna su kumulativno prava obe drzave ciji su oni drzavljani.



Priredio dana 10.04.2012 u Beogradu


Zoran M.Kostic


Advokat


Kako se dokazuje radno iskustvo


Zbog cega najcesce ljudi bivaju odbijeni za Posetilacke, Radne, Useljenicke vize


Zbog cega najcesce ljudi bivaju odbijeni za Posetilacke, Radne i Useljenicke vize za inostranstvo ?


Odgovor:


Gro zahteva za Posetilacke, Radne, Useljenicke vize za strane zemlje koje su u rezimu viza je odbijan od imigracionih vlasti tih zemalja zbog neistinih informacija, neuredjenosti aplikacija i dokumentacije. Jedan broj zahteva je odbijan i zbog kriminalne proslosti kandidata, kada nije prosao trazeni period rehabilitacije .

Koje neistinite informacije najcesce navode ljudi u aplikacijama za vize ?


Odgovor:


Najcesce se pogresno prikazuje cinjenicno stanje u pogledu adresa stanovanja, zaposlenja, porodicne situacije, krivicne odgovornosti.


Svaka neistinita i pogresna informacija ne samo da ce prouzrokovati odbijanje vec , zavisno o tezine laznog predstavljanja cinjenicnog stanja, moze uzrokovati i zabranu konkurisanja za odredjeni tip vize za neko vreme a podnosilac zahteva se moze i kazniti.


Savet: ISKLJUCIVO ISTINITE I PROVERLJIVE INFORMACIJE SE MORAJU DAVATI ZA SVAKI TIP VIZE !


Sta se smatra neurednom dokumentacijom ?


Odgovor:


Sva dokumentacija za trazeni tip vize, mora biti pripremljena uredno. To dalje znaci da sva dokumenta moraju biti overena kod upravnih organa zemlje u kojoj se izdaju, moraju biti potpisana od nadleznih lica , moraju tekstualno odgovoriti trazenom sardzaju i moraju biti prevedena/najcesce oficijalno/ na jezik zemlje kod koje se konkurise za vizu.


Kako se dokazuje radno iskustvo ?


Odgovor:


U Srbiji se radno iskustvo dokazuje Radnom knjizicom , Ugovorima o radu i referencama poslodavaca. Vrlo cesto, pojedine zemlje traze da kandidat dokaze radno iskustvo i potvrdama o placenim porezima i doprinosima za zdravstveno i penziono osiguranje za period radnog angazovanja.


ZABRANJENO je falsifikovati bilo koji dokument. U Srbiji je za to krivicno delo propisana kazna zatvora i do pet godina.



Kako se dokazuje skolska sprema ?


Odgovor:


Kao dokaz o zavrsenoj skoli, priznaje se diploma, zajedno sa svedocanstvima i traskriptima izdatim od predmetne skolske ustanove.


* Za potrebe studija u inostranstvu, potrebno je , pored svedocanstava, certifikata i diploma , da traskript predmeta , broja casova , opisa nastavnog programa bude oficijalno overen, potpisan od nadleznih sluzbi predmetne skolske ustanove i direktno upucen/od skole u Srbiji/ skolskoj ustanovi ili odredjenoj skolskoj organizaciji u inostranstvu.


Kako usaglasiti svoje zanimanje sa istim ili slicnim zanimanjima u stranoj zemlji ?


Odgovor:


Ovo je vrlo vazno pitanje , s obzirom da dobar broj kandidata ne usaglasi svoj profil zanimanja sa odgovarajucim u stranoj zemlji i zbog toga biva odbijan za Radnu i Useljenicku vizu.


Veliki broj zanimanja u inostranstvu korespondira zanimanjima u Srbiji. Medjutim, odredjeni broj zanimanja ne moze da odgovori opisu slicnog zanimanja u stranoj zemlji. To je i logicno, imajuci u vidu razlicitost skolskih sistema, opisa samih strukovnih profila i razlicite zahteve poslodavaca za odgovarajucim profilima zanimanja


/Cesto je osoba radila jedan posao a obucavala se i skolovala za drugi profil zanimanja.Kako u takvim slucajevima prikazati , dokazati i usaglasiti strukovne profile/



*Kod ovog pitanja treba ozbiljno analizirati propise o radu i obrazovanju i napraviti komparativnu analizu uslova i kriterijuma za priznavanje strukovnog profila stecenog u jednoj zemlji sa uslovima i kriterijumima u stranoj zemlji.


Odgovor:

U Srbiji se radno iskustvo dokazuje Radnom knjižicom, Ugovorima o radu i referencama poslodavaca.

Vrlo često, pojedine zemlje traže da kandidat dokaže radno iskustvo i potvrdama o plaćenim porezima i doprinosima za zdravstveno i penziono osiguranje za period radnog angažovanja.

Radno iskustvo u Srbiji se dokazuje putem radne knjižice koja predstavlja javnu ispravu. Pored toga, radno iskustvo se može dokazati i ugovorima o radu sklopljenim sa poslodavcem, putem referenci o zaposlenju, putem platnih listi i drugih dokaza o isplati ličnog dohodka i putem svedoka.

Tokom devedesetih i početkom 2000 te, veliki broj poslodavaca u Srbiji nije prijavljivao svoje radnike a isplaćivao im lični dohodak “na ruke-u kešu”. U takvim situacijama radno iskustvo se teško dokazuje.

Međutim, ukoliko se iskoriste poznati i priznati pravni principi koji se odnose na prikupljanje dokaza, moguće je i takvo radno iskustvo dokazati.

ZABRANjENO je falsifikovati bilo koji dokument. U Srbiji je za to krivično delo propisana kazna zatvora i do pet godina.

Osnivanje firme u Kanadi

Pitanje:


Zovem se Mihailo Petrović. Živim u Srbiji u Smederevu. Radio sam na popravci vatrostalnog ozida na termičkim agregatima, pećima i kotlovima kao i kiselootpornim oblogama u petrohemiji i rafineriji nafte u Pančevu.


Osnovao bih firmu koja bi vršila te popravke u inostranstvu na Englesnom govornom području to jest u Velikoj Britaniji , SAD , Kanadi , Australiji i Novom Zelandu , kao podizvođač radova.


Ja bih iz Srbije obezbedio jeftiniju radnu snagu niže stručnosti. Interesuje me da li bi mogli da mi date informacija u vezi rezima viza za zemlje u kojima su iste potrebne , u vezi mera zaštite na radu , osiguranja radnika od nesreće na poslu , porezima na prihod i ostalim dažbinama koje bi morale da se plate u zemlji izvođenja radova , u vezi zdravstvenog osiguranja radnika za vreme trajanja posla u inostranstvu , o sklapanju ugovora sa domaćom firmom iz te zemlje a kojoj bi moja firma bila podizvođač , kao i pomoć u uspostavljanju kontakta sa firmama koje kao izvođači radova izvode gore navedene poslove i imaju stručnjake a potrebni su im zidari, keramičari i slični profili radnika.


Hvala unapred,


Odgovor:


Postovani g-dine Petrovicu,


Vi imate nekoliko mogucnosti na raspolaganju:


1. Da saglasno Zakonu o privrednim drustvima registrujete firmu u Srbiji/ a predstavnistvo(branch or rep office) u Kanadi ili V. Britaniji ili SAD ili Australiji ili N. Zelandu// i da nakon toga ta firma uspostavi saradnju sa kanadskim, engleskim, americkim,australijskim i novozelandskim firmama. Ta saradnja moze biti u vidu Ugovora o poslovno-tehnickoj saradnji , Ugovora o kooperaciji ili pak Ugovora o zajednickom ulaganju. U okviru ovih oblika saradnje, srpska firma bi mogla da uputi pojedine strucnjake za povremeno angazovanje u nekoj od navedenih zemalja i imala bi kompletnu odgovornost za njihovo angazovanje, po domacim propisima/ Zakon o radu i Zakon o osiguranju za slucaj nezaposlenosti/. Medjutim, odgovornost po osnovu propisa o radu/ visina plate, osiguranje,zastita na radu smestaj, avio karta/ , bila bi na partnerskoj kompaniji u zemljama gde bi se posao obavljao /Kanada, Velika Britanija, SAD, Australija, Novi Zeland/.


2. Da registrujete firmu u nekoj od navedenih zemalja saglasno lokalnim propisima/ najcesce su takvi propisi kodifikovani u formi “Incorporation or Business Act”/ u organizacionom obliku Inc.ili Limited ili Stock Company.


Tako registrovana kompanija u stranoj zemlji ce moci da angazuje strane radnike nakon odredjenog vremena i pod odredjenim uslovima tek posto se sprovede procedura regrutacije domacih radnika. Ako ne bude bilo dovoljno strucnih domacih radnika, ta komapnija ce imati pravo da zatrazi uposljavanje stranih radnika. Nakon sprovedene procedure i dobijanja odobrenja”Confirmation” od biroa rada ”Human Resources”doticne zemlje, ti strani radnici moraju dobiti radne vize u Imigracionim sluzbama konzularnih poslanstava da bi dosli u stranu zemlju i poceli da rade. Vreme njihovog boravka u stranoj zemlji ce se odrediti ugovorom o radu sa poslodavcem i radnom vizom.


Da li mozemo za vas i vasu buducu firmu pripremiti ugovore sa stranim elementom i da li Vas mozemo povezati sa stranim kompanijama ?


Da, moja advokatska kancelarija se bavi upravo tim poslovima – Pregovorima i sklapanjem Medjunarodnih ugovora, resavanjem Medjunarodnih privatno - pravnih i poslovno- pravnih zahteva klijenata, istrazivanjem stranih trzista, izradom studija izvodljivosti, proverom boniteta stranih firmi “Due diligence”, zastupanjem pred izabranim sudovima i arbitrazama.


Pitanje:


Uspesan sam privrednik u Srbiji.Imam svoju privatnu kompaniju koja se bavi preradom drveta i proizvodnjom papira. Zeleo bih da otpocnem saradnju sa kanadskim kompanijama. Na koji nacin to moze da se izvede ?

Odgovor:


Mozete ostvariti kontakt sa odgovarajucim firmama iz Kanade i otpoceti klasicnu trgovinsku saradnju/izvoz-uvoz/ ili preci odmah na vise oblike saradnje, kao sto su Zajednicka ulaganja, Poslovno tehnicka saradnja i Kooperacija.


Kanada i Srbija stimulisu poslovnu saradnju izmedju kompanija i odobravaju niz beneficija.


Da li mogu registrovati firmu ili predstavnistvo u Kanadi ?


Mozete registrovati i firmu i otvoriti predstavnistvo maticne firme


Ukoliko registrujete firmu u Kanadi, ona ce imati status pravnog lica i u potpunosti ce odgovarati za svoje obaveze. Takva firma mora biti u statusu “Inc” ili “limited” a sto odgovara srpskom deonickom i akcionarskom drustvu s tim da vi kao stranac, zavisno od vrste biznisa i organizacionog oblika kompanije, mozete imati maksimalno ucesce u firmi od 49 %. Ostatak od 50+1 %(majority) treba da pripadne drugoj strani, odnosno kanadskom useljeniku ili drzavljaninu sa kojim bi osnovali firmu.Takodje, najmanje 25% direktora komanije, moraju biti stanovnici Kanade sa legalnim statusom, ako kompanija ima manje od 4 direktora, najmanje jedan mora da bude stanovnik Kanade. Medjutim ako otvorite predstavnistvo, ono nece imati status pravnog lica I za njegove obaveze ce odgovarati maticno preduzece iz Srbije.



Sa kakvom vizom bih mogao da putujem u Kanadu?


Putovali bi ste sa Poslovnom posetilackom vizom, koja bi vam najverovatnija bila izdata za vise ulazaka I izlazaka ”multiple” a na osnovu rada takve firme u Kanadi, mogli bi ste da dobijete I status lica sa radnom ili useljenickom vizom u Kanadi, zavisno od vrste I velicine fiirme I opisa vasih poslova I radnih zadataka.


Da li bih mogao da kupim poslovni prostor ili stan u Kanadi ?


Mozete , bez obzira sto nemate ni useljenicku vizu ni kanadsko drzavljanstvo.


Agencije za posredovanje u zaposljavanju

Pitanje:


Posredstvom oglasa stupio sam u kontakt sa jednom agencijom koja nudi zaposlenje u Kanadi I koja naplacuje svoje posredovanje u iznosu od 10.000 Eura, sto bi mi se skidalo s plate. Da li da prihvatim njihovu ponudu ?


Odgovor:


Da li cete prihvatiti ponudu ili ne, zavisi od vas. No, potrebno je da znate sledece:


Ni jedna agencija u Kanadi niti van Kanade nemoze naplacivati “posredovanje”, odnosno informacije o slobodnim radnim mestima od lica koje trazi posao.


Agencije mogu naplacivati svoje usluge ali samo u okviru dozvoljenih naplata. Saglasno "Section 9 of the Employment Agency Business Licensing Regulations of the Fair Trading Act : No business operator may directly or indirectly demand or collect a fee, reward or other compensation from a person who is seeking employment, or information respecting employers seeking employees OR from a person for securing or endeavoring to secure employment for the person or for providing the person with information respecting any employer seeking an employee".


Mogu se naplacivati samo sledece usluge : za obradu i pripremu dokumentacije, za savete-do podnosenja aplikacije/ u oblasti Imigracionog prava Kanade/ . Izvan toga mogu se naplacivati saveti i radnje vezane za "settlement issues", izradu ugovora, pripreme za poslovne Intervjue, kontakti i aktivnosti sa bankama, finansijskim ogranizacijama, strucnim udruzenjima i profesionalnim organizacijama.Takodje se mogu naplacivati troskovi telefona, faxa I putovanja vezanih za realizaciju zahteva.


Sva angazovanja koja imaju agencije, obracunavaju se po realnom utrosku vremena , utrosku materjala I pricinjenim troskovima/telefon, fax, putovanja/.




ANGAZOVANJE ADVOKATA I KONSULTANATA

Pitanje


Da li je potrebno angazovati advokata ili imigracionog konsultanta ?


Odgovor


Niste obavezni da angazujete advokata ili konsultanta za postupak dobijanja jedne od viza za Kanadu !


Ukoliko ste sigurni da ispunjavate uslove za odredjeni tip vize za Kanadu, popunjavanje aplikacija mozete izvrsiti samostalno i za tako sto vam ne treba advokat ili konsultant.


Medjutim, ako ne znate koji tip vize bi odgovarao vasoj situaciji, te ako ne mozete razumeti ili rastumaciti informacije date od Ministarstva za drzavljanstvo, multikulturalizam i imigraciju na oficijalnom sajtu ministarstva, onda ne bi bilo lose potraziti strucnu pomoc advokata ili konsultanta da vam u tome pomogne.


Naravno, kod izbora advokata ili konsultanta, ako se za iste odlucite , vodite racuna da su oni dovoljno kvalifikovani za posao kojim se bave, te da su priznati od svojih strucnih komora, asocijacija i udruzenja. Kada “poklonite poverenje” odnosno angazujete advokata ili konsultanta, morate specificirati polje njihovog angazovanja.



Za koje poslove mozete angazovati advokate i konsultante:


Ako zelite da vas advokat ili konsultant zastupa pred imigracionim vlastima Kanade, onda takav advokat ili konsultant mora biti registrovan pri nekoj od advokatskih komora u Kanadi , odnosno pred odgovarajucim udruzenjima imigracionih konsultanata u Kanadi. Taj advokat ili imigracioni konsultant ce u vase ime moci da komunicira sa imigracionim vlastima Kanade ako to uopste bude bilo potrebno.


Medjutim takav advokat ili konsultant, registrovan u Kanadi, ne moze da vas zastupa u postupku prikupljanja i obezbedjivanja dokaza i u resavanju prethodnih pitanja pred domacim sudskim i upravnim organima jer strani advokati odnosno konsultanti ne mogu raditi u Srbiji samostalno i neregistrovano.


Ovde je vrlo vazno znati, da ni jedan advokat niti konsultant ne moze uticati na odluku imigracionih vlasti , niti pak moze ubrzati vas postupak. O prihvatu ili odbijanju vaseg zahteva, meritornu odluku donosi Ministarstvo za drzavljanstvo, multikulturalizam i imigraciju Kanade, preko svojih kancelarija i ispostava unutar i van Kanade.


Ako zelite da vam advokati ili konsultanti, registrovani u vasoj zemlji pruze odgovarajuce usluge vezane za imigracionu problematiku Kanade, morate imati u vidu cinjenicu da oni ne mogu da se bave imigracionim pravom Kanade niti da vas zastupaju pred imigacionim vlastima Kanade. Ono sto mogu oni da urade za vas je da vam pomognu u selekciji i prikupljanju dokumentacije koja vam je potrebna iz zemlje u kojoj zivite ili boravite, kod usaglasavanja strukovnih profila kroz kolizione norme domacih i stranih propisa o radu i obrazovanju, kod resavanja prethodnih pravnih pitanja vezanih za krivicne,ostavinske, brakorazvodne postupke, postupke pred domacim privrednim/trgovackim sudovima, postupke pred domacim upravnim organima, komorama i asocijacijama, cije odluke su bitne za vas buduci status u Kanadi. Kada vam advokati i konsultanti registrovani u vasoj zemlji pruze navedene pravne usluge , onda cete moci samostalno popunjavati aplikacije za trazeni tip vize za Kanadu.Najveci deo pripremnih pravnih poslova vezanih za odlazak u Kanadu ili neku drugu zemlju se obavlja u zemlji porekla kandidata i u vezi je sa dokazima vezanim za zemlju porekla kandidata. Sam cin podnosenja aplikacije i pracenje iste ne zahteva angazovanje advokata.


Pitanje


Da li izabrati domaceg advokata/konsultanta ili kanadskog advokata /konsultanta ?



Odgovor


Iskustva pokazuju da , ako je neko vec u Kanadi i zeli da angazuje advokata odnosno registrovanog konsultanta da mu unutar Kanade resi status, onda je bolje da angazuje kanadskog advokata ili registrovanog konsultanta.


Medjutim ako je osoba van Kanade , onda je bolje da angazuje/ukoliko to zeli/ domaceg advokata ili registrovanog konsultanta za resavanje prethodnih pitanja vezanih za usaglasavanje strukovnih profila, prikupljanje i obezbedjivanje dokaza kod domacih sudskih i upravnih organa, asocijacija, komora a cije ce se priznanje izvrsiti u Kanadi.


Naravno, kod izbora advokata i konsultanata trebate proceniti njihov karakter , strucnost i profesionalnost .


Pitanje:


Po zanimanju sam stolar, imam 10 godina radnog iskustva. U Radnoj knjizici mi je poslednji put upisan staz od samo 6 godina. Poslednje 4 godine radim na “crno”odnosno neprijavljen I ne uplacuje mi se staz.Zeleo bih da odem I radim u Kanadi .


Da bi otisli na rad u Kanadu, morate imati Radnu dozvolu,takozvani “Work Permit”. Da bi ste dobili Radnu dozvolu u kanadskom konzulatu/ambasadi, morate ispuniti nekoliko uslova:


1. Poslodavac iz Kanade treba da vam obezbedi ponudu za posao I ta ponuda mora biti odobrena od strane kanadskog biroa rada/Human Resources/.To odobrenje se zove “Confirmation-Labour Market Opinion”


2. Poslodavac mora da vam posalje predlog ugovora o radu, sa precizno navedenim uslovima rada, opisom poslova, duzinom radnog vremena, duzinom godisnjeg odmora I odsustava, te sa visinom plate I placenim beneficijama.


3. Vi morate pruziti dokaze da ste kvalifikovani za posao kojim se bavite I da imate odgovarajuce radno iskustvo. Kvalifikacija se dokazuje diplomama I certifikatima o zavrsenoj skoli I strucnoj praksi a radno iskustvo se dokazuje Radom knjizicom, koja predstavlja javnu ispravu . Uz Radnu knjizicu, prilazu se I potvrde o zaposlenju I reference poslodavaca, kao I ugovori o radu, gde je oznacen precizno poslodavac I pretpostavljeni I gde je dat opis vasih poslova I radnih zadataka I visina plate.


4. Morate takodje pruziti dokaze da ste “Bona Fide”radnik I da cete po isteku vize napustiti Kanadu.


Da li moja zena I dvoje maloletne dece mogu putovati sa mnom ili pak doci kasnije ?


Vasa supruga I deca bi mogli putovati zajedno sa Vama po osnovu “Visitor “vize, ukoliko dokazete da ce I oni biti “Bona Fide”posetioci I da ce po isteku viza napustiti Kanadu.

Da li mogu raditi kod vise poslodavaca u Kanadi ?


Ne. Mozete raditi samo kod onog poslodavca koji vam je uputio overenu ponudu za posao.


Sta se desava u situacijama kada kanadski poslodavac da otkaz stranom radniku ili pak to ucini strani radnik ?


Radna dozvola”Work Permit” je vezana za odredjenog poslodavca. Ako dodje do nekog nesporazuma pa poslodavac otpusti stranog radnika ili pak ovaj sam da otkaz, prestace vaznost takve Radne dozvole. Medjutim, strani radnik ce moci da potrazi drugog poslodavca koji bi mu obezbedio overenu ponudu za posao.Kada pronadje takvog poslodavca, trazice od Imigracionog biroa unutar Kanade promenu Radne dozvole. Ako ne pronadje drugog poslodavca, morace da napusti Kanadu.


Da li od Radne vize mogu preci na Useljenicku I da li dok cekam na Useljenicku vizu mogu biti u Kanadi ?


Da, ako ispunjavate uslove za Useljenicku vizu, zavisno od toga koji je program u pitanju:Federalni ili Provincijski.


Dokle god ste legalno u Kanadi I imate Radnu dozvolu, mozete cekati na zavrsetak postupka za Useljenicku vizu bez napustanja Kanade.


Da li, dok sam na radu u Kanadi, mogu dolaziti u Srbiju ?


Naravno ! Koliko puta cete dolaziti zavisi od duzine odmora na koji imate pravo.


Rehabilitacija

.Pocinio sam krivicno delo neplacanja alimentacije, odnosno nedavanja izdrzavanja iz clana 195, stav 1 Krivicnog zakona Srbije I osudjen sam na kaznu zatvora od sest meseci. Kaznu sam izdrzao januara 2010 godine. Da li ta kazna moze predstavljati smetnju za odlazak u Kanadu ?


Odgovor:


Da ! Ne mozete dobiti vizu za odlazak u Kanadu, sve dok ne protekne vreme potrebno za rehabilitaciju.


Pitanje:


Kako mogu saznati koliko vremena treba proteci da bi se rehabilitovao ?

Odgovor:


Vreme potrebno za rehabilitaciju se utvrdjuje komparacijom kanadskih i srpskih propisa u pogledu odmeravanja kazne i primene institute Rehabilitacije i Brisanje osude .


Za takav uporedno pravni pregled , preporuka je da se konsultujete sa advokatom koji se bavi Krivicnim ili Medjunarodnim pravom. Takav advokat ce izvrsiti analizu vase presude kroz odredbe oba krivicna zakonodavstva/ srpskog i kanadskog/ i dace vam odgovarajuci pravni savet.


U vasem konkretnom slucaju, za slicno krivicno delo u Kanadi, propisana je Krivicnim zakonom Kanade-Criminal Code /paragraph 215, stav 1(a)/ kazna zatvora do dve godina. U Srbiji je za krivicno delo nedavanja izdrzavanja propisana kazna do 1 godine zatvora, izuzetno I do tri godine.


Da bi stekli pravo za ulazak u Kanadu, potrebno je da se rehabilitujete od ucinjenog krivicnog dela.


U Srbiji je institute Rehabilitacije regulisan clanovima 97-100 Krivicnog zakonika a prestanak pravnih posledica osude clanom 101 Krivicnog zakonika , I doslovce se kaze:


REHABILITACIJA, PRESTANAK PRAVNIH POSLEDICA OSUDE I DAVANJE PODATAKA IZ KAZNENE EVIDENCIJE


Opšti pojam rehabilitacije


Član 97


(1) Rehabilitacijom se briše osuda i prestaju sve njene pravne posledice, a osuđeni se smatra neosuđivanim.

(2) Rehabilitacija nastaje ili na osnovu samog zakona (zakonska rehabilitacija) ili po molbi osuđenog lica na osnovu sudske odluke (sudska rehabilitacija).

(3) Rehabilitacijom se ne dira u prava trećih lica koja se zasnivaju na osudi.

Zakonska rehabilitacija


Član 98

(1) Zakonska rehabilitacija se daje samo licima koja pre osude na koju se odnosi rehabilitacija nisu bila osuđivana ili koja su se po zakonu smatrala neosuđivanim.


(2) Zakonska rehabilitacija nastaje, ako:


1) lice koje je oglašeno krivim, a oslobođeno od kazne ili kojem je izrečena sudska opomena, u roku od godinu dana od pravnosnažnosti presude, odnosno rešenja ne učini novo krivično delo;


2) lice kojem je izrečena uslovna osuda, u vreme proveravanja i u roku od godinu dana po isteku roka proveravanja, ne učini novo krivično delo;


3) lice koje je osuđeno na novčanu kaznu, kaznu rada u javnom interesu, oduzimanja vozačke dozvole ili kaznu zatvora do šest meseci, u roku od tri godine od dana kad je ta kazna izvršena, zastarela ili oproštena, ne učini novo krivično delo;


4) lice koje je osuđeno na kaznu zatvora preko šest meseci do jedne godine, u roku od pet godina od dana kad je ta kazna izvršena, zastarela ili oproštena, ne učini novo krivično delo.


5) lice koje je osuđeno na kaznu zatvora preko jedne do tri godine, u roku od deset godina od dana kad je ta kazna izvršena, zastarela ili oproštena, ne učini novo krivično delo.


(3) Zakonska rehabilitacija ne nastaje ako sporedna kazna još nije izvršena ili ako još traju mere bezbednosti.


Sudska rehabilitacija

Član 99


(1) Sudska rehabilitacija može se dati licu koje je osuđeno na kaznu zatvora preko tri do pet godina, ako u roku od deset godina od dana kad je ta kazna izdržana, zastarela ili oproštena ne učini novo krivično delo.


(2) U slučaju iz stava 1. ovog člana sud će dati rehabilitaciju ako nađe da je osuđeno lice svojim vladanjem zaslužilo rehabilitaciju i ako je, prema svojim mogućnostima, naknadilo štetu prouzrokovanu krivičnim delom, pri čemu je sud dužan da uzme u obzir i sve druge okolnosti od značaja za davanje rehabilitacije, a posebno prirodu i značaj dela.


(3) Sudska rehabilitacija ne može se dati ako sporedna kazna još nije izvršena ili ako još traju mere bezbednosti.


Sudska rehabilitacija lica koje je više puta osuđivano

Član 100

Licu koje je više puta osuđivano sud može dati rehabilitaciju samo ako su ispunjeni uslovi iz čl. 98. i 99. ovog zakonika u pogledu svakog krivičnog dela za koje je osuđeno. Pri oceni da li će u ovakvom slučaju dati rehabilitaciju sud će uzeti u obzir okolnosti iz člana 99. stav 2. ovog zakonika.

Prestanak pravnih posledica osude

Član 101

(1) Kad proteknu tri godine od dana izdržane, zastarele ili oproštene kazne, sud može odlučiti da prestane pravna posledica osude koja se odnosi na zabranu sticanja određenog prava, ukoliko već nije prestala usled rehabilitacije.


(2) Pri odlučivanju o prestanku pravne posledice osude sud će uzeti u obzir ponašanje osuđenog posle osude, da li je naknadio štetu prouzrokovanu krivičnim delom i vratio imovinsku korist stečenu izvršenjem krivičnog dela, kao i druge okolnosti koje ukazuju na opravdanost prestanka pravne posledice osude.

Sadržaj i davanje podataka iz kaznene evidencije


Član 102


(1) Kaznena evidencija sadrži lične podatke o učiniocu krivičnog dela, o krivičnom delu za koje je osuđen, podatke o kazni, uslovnoj osudi, sudskoj opomeni, oslobođenju od kazne i oproštenoj kazni, kao i podatke o pravnim posledicama osude. U kaznenu evidenciju se unose i kasnije izmene podataka sadržanih u kaznenoj evidenciji, podaci o izdržavanju kazne, kao i poništenje evidencije o pogrešnoj osudi.


(2) Podaci iz kaznene evidencije mogu se dati samo sudu, javnom tužiocu i organu unutrašnjih poslova u vezi sa krivičnim postupkom koji se vodi protiv lica koje je ranije bilo osuđeno, organu za izvršenje krivičnih sankcija i organu koji učestvuje u postupku davanja amnestije, pomilovanja, rehabilitacije ili odlučivanja o prestanku pravnih posledica osude, kao i organima starateljstva, kad je to potrebno za vršenje poslova iz njihove nadležnosti.


(3) Podaci iz kaznene evidencije mogu se, na obrazložen zahtev, dati i državnom organu, preduzeću, drugoj organizaciji ili preduzetniku, ako još traju pravne posledice osude ili mere bezbednosti i ako za to postoji opravdani interes zasnovan na zakonu.


(4) Niko nema prava da traži od građanina da podnosi dokaz o svojoj osuđivanosti ili neosuđivanosti.


(5) Građanima se, na njihov zahtev, mogu davati podaci o njihovoj osuđivanosti ili neosuđivanosti samo ako su im potrebni radi ostvarivanja njihovih prava

.

U Kanadi , Institut Rehabilitacije se primenjuje kroz


“Deemed Rehabilitation” koja se dobija nakon pet ili deset godina od izdrzane kazne , zavisno od toga koje je krivicno delo u pitanju I gde je pocinjeno, odnosno gde je lice osudjeno .

i

“Individual Criminal Rehabilitation” nakon pet godina od izdrzane kazne, zavisno od vrste krivicnog dela, mesta gde je pocinjeno, odnosno mesta gde je lice osudjeno, ukoliko su se stekli uslovi za takvu rehabilitaciju.


Kupovina stana u Torontu/kada stranac kupuje stan/


Vasa pitanja :


Imamo par pitanja u vezi opcije kupovinu stana u centru Missisauga.


1. Da li mozemo za 200.000 CAD u centru Mississauge kupiti stan. (two-bedroom apartment) ?

2. Koliki bi bio porez na imovinu ?

a) ako imamo status stranaca

b) ako imamo permanent residence status

3. Koja je procedura za kuupovinu stana za strance ?

4. Koliki bi bio porez od rente?

a) ako imamo status stranaca

b) ako imamo permanent status

5. Koliko se otprilike placa iznajmljivanje stana u down-town Mississauga ?

Nas odgovor:


Cena stana u Torontu

Prosecna cena stana/ two bedroom apartment/ u Torontu( Municipality) je od 230.000 $ do 400.000 $, odnosno jos preciznije u Missisaugi, 350 $ po kvadratnoj stopi za “resale condos in prime buildings “ i 450 $ po kvadratnoj stopi za stanove u izgradnji “pre-construction/new builder luxury condominiums”. U Torontu su cene nesto vise i iznose : 550 $ po kvadratnoj stopi za “resale condos in prime buildings “ i 700 $ po kvadratnoj stopi za stanove u izgradnji “pre-construction/new builder luxury condominiums”.


Taxe / Porezi


Nerezidenti placaju istu „Property Tax“ taxu kao i kanadski rezidenti a visinu ove takse uredjuju gradske opstine(0.7458% u Torontu i 0.9266% u Mississauga u 2013-oj).


Nerezidenti (Kupci) placaju istu i “Land Transfer Tax” a visinu te taxe uredjuju provincijski propisi.


Ti propisi su prilicno kompleksni !


Ako ste kupili recimo nekretninu za 260.000 $ u Ontariju, 0,5% naplaćuje se od prvih 55.000 $; 1% naplaćuje se na iznos od 55.000 $ do 250.000 $, a 1,5% naplaćuje se na 250.000 $ do 400.000 $.


Za nerezidente koji nameravaju da zive u kupljenom apartmanu u periodu od 9 meseci od kupovine apartmana, postoje umanjenja taxe.


Mortgage(Hipoteka/ Kredit)


Rezidenti mogu dobiti i 75% kredita za pokrice cene stana na rok otplate i do 25 godina.


Ne- rezidenti takodje mogu dobiti kredit do 65% od cene stana ali sa sopstvenim ucescem od 35% i vecom kamatnom stopom.


Kvalifikacija za dobijanje kredita je slicna kao i u ostalim zamljama. Dokazuje se poreklo novca, finasijska likvidnost, posedovanje nekretnina u drugim zemljama, stabilnost posla, pozicije na poslu, visina plata, visina ostalih zaduzenja u drugim zemljama itd, itd. Naravno svaka finansijsak institucija u Kanadi koja daje kredit ima i neke svoje dodatne uslove a i procenu kvaliteta zahteva za kredit vrsi saglasno svojim normativima.

Odobrenje hipoteka može potrajati oko 24-48 sati za rezidente( za ne rezidente i duze) nakon podnosenja zahteva i dokumentacije. Kod pripreme zahteva i dokumentacije neophodna je pomoc advokata i/ili notara u Kanadi radi uredjenja iste i registracije kod „Land Titles Office, kao i advokata van Kanade u zemlji porekla /boravista podnisoca zahteva (kupca stana), radi uredjenja i certifikacije dokumentacije koja dolazi iz te zemlje


Prodaja nekretnina u Kanadi


Kada ne-rezident prodaje nepokretnost u Kanadi, dužan je platiti odgovarajući iznos poreza na bilo koji kapitalni dobitak. Normalne kanadske porezne stope do 50% od dobiti se primenjuju. Međutim, ne-rezident je dužan platiti procenu poreza pre prodaje, u iznosu od 25% od dobiti. Ovaj iznos će biti zadržan od strane prodavcevog advokata sve dok se ne dobije potvrda o prodaji „clearance certificate“ od „Canada Revenue Agency (CRA)“ u kojoj su skinuti svi kondicionali vezani za prodajni ugovor. Taj Certifica se obicno ceka 6-8 nedelja. Ako se potvrda ne dobije, kupac je dužan umanjiti iznos, u postotku od prodajne cijene (obično 25-50%).


Na dan isteka roka ili neposredno pre toga novac od prodaje se prebacuje na prodavcevog advokata a on dalje prebacuje na prodavca pa tek tada se vrsi prenos vlasnistva na kupca.


Prodavac ne-rezident treba da podnese prijavu poreza na dohodak za godinu u kojoj se odvija prodaja i moze da očekuje ​​da će dobiti povrat dela placenog poreza .


Nacin oporezivanja kanadskih nekretnina ovisi o tome je li se nekretnina koristi za prebivaliste, za vodjenje biznisa ili za iznajmljivanje. Ako se koristi za iznajmljivanje, 25% non-resident taxe se plaća na bruto najam a taj iznos placa stanar. Međutim, ako koristite usluge profesionalnog iznajmljivača/ property manger/, on će, po zakonu da zadrži 25% od bruto prihoda od izdavanja i to prijaviti Canada Revenue Agency. Zatim, iduce godine, na dan 31.03, ili neposredno pre, profesionali iznajmljivač/property manager/ izdaje obrazac NR4 i onda Vi imate pravo da podnesete poresku prijavu najkasnije do 30.06 i da dobijete povracaj dela sredstava kroz pravdanje troskova.


Mnoge zemlje imaju potpisane Sporazume(Ugovore) o izbegavanju dvostrukog oporezivanja . Kanada i Makedonija nemaju takav sporazum ali imaju Srbija i Kanada. Taj Sporazum izmedju Srbije i Kanade je stupio na snagu 01.01.2014 godine.


Kakva je pravna situacija kada postoji Sporazum(Ugovor) o izbegavanju dvostrukog oporezivanja:


Sporazum(Ugovor) o izbegavanju dvostrukog oporezivanja izmedju Srbije i Kanade, primenjuje se na lica koja su rezidenti jedne ili obe države ugovornice.

“Izraz „rezident države ugovornice”, za potrebe ovog ugovora, označava lice koje,

prema zakonima te države, podleže oporezivanju u toj državi po osnovu svog

prebivališta, boravišta, sedišta uprave ili drugog merila slične prirode. Izraz

obuhvata i tu državu, njenu političku jedinicu ili jedinicu lokalne samouprave ili bilo

koju agenciju ili pravno lice koje u potpunosti poseduje ta država, politička jedinica ili

jedinica lokalne samouprave. Ovaj izraz ne obuhvata lice koje u toj državi podleže

oporezivanju samo za dohodak iz izvora u toj državi ili samo za imovinu koja se u

njoj nalazi.”

Saglasno clanu – 2 - Ovaj ugovor primenjuje se na poreze na dohodak i na imovinu koje zavodi država ugovornica i, u slučaju Srbije, ili njene političke jedinice ili jedinice lokalne samouprave, nezavisno od načina naplate, Porezima na dohodak i na imovinu smatraju se svi porezi koji se zavode na ukupan dohodak, na ukupnu imovinu ili na delove dohotka ili imovine, uključujući poreze na dobitak od otuđenja pokretnih stvari ili nepokretnosti, kao i poreze na prirast imovine.

Postojeći porezi na koje se primenjuje ovaj ugovor su :

u slučaju Srbije:

(1) porez na dobit pravnih lica,

(2) porez na dohodak građana,

(3) porez na imovinu,

u slučaju Kanade, porezi koje zavodi Vlada Kanade u skladu sa

Zakonom o porezu na dohodak,

Saglasno clanu - 6 - Sporazuma(Ugovora),” Dohodak koji rezident države ugovornice ostvari od nepokretnosti (uključujući dohodak od poljoprivrede ili šumarstva) koja se nalazi u drugoj državi ugovornici može se oporezivati u toj drugoj državi.

Za potrebe ovog ugovora, izraz „nepokretnost” ima značenje prema

odgovarajućem poreskom zakonu države ugovornice u kojoj se odnosna

nepokretnost nalazi. Ovaj izraz u svakom slučaju obuhvata pripatke nepokretnosti,

stočni fond i opremu koja se koristi u poljoprivredi i šumarstvu, prava na koja se

primenjuju odredbe opšteg zakona o zemljišnoj svojini, plodouživanje nepokretnosti

i prava na promenljiva ili stalna plaćanja kao naknade za iskorišćavanje ili za pravo

na iskorišćavanje mineralnih nalazišta, izvora i drugih prirodnih bogatstava; brodovi i

vazduhoplovi ne smatraju se nepokretnostima.

Odredbe stava 1. ovog člana primenjuju se na dohodak koji se ostvari

neposrednim korišćenjem, iznajmljivanjem ili drugim načinom korišćenja

nepokretnosti.

Odredbe st. 1. i 3. ovog člana primenjuju se i na dohodak od nepokretnosti

preduzeća i na dohodak od nepokretnosti koja se koristi za obavljanje samostalnih

ličnih delatnosti.”

Saglasno clanu - Član 13.

“KAPITALNI DOBITAK

1. Dohodak i dobitak koji ostvari rezident države ugovornice od otuđenja

nepokretnosti koja se nalazi u drugoj državi ugovornici, može se oporezivati u toj

drugoj državi.

2. Dobitak od otuđenja pokretnih stvari koje čine deo poslovne imovine stalne

poslovne jedinice koju preduzeće države ugovornice ima u drugoj državi ugovornici

ili od pokretnih stvari koje pripadaju stalnoj bazi koju koristi rezident države

ugovornice u drugoj državi ugovornici za obavljanje samostalnih ličnih delatnosti,

uključujući i prihode od otuđenja te stalne poslovne jedinice (same ili zajedno s

celim preduzećem) ili stalne baze, može se oporezivati u toj drugoj državi.

3. Dobitak preduzeća države ugovornice od otuđenja brodova ili vazduhoplova koji

se koriste u međunarodnom saobraćaju ili od pokretnih stvari koje služe za

korišćenje tih brodova ili vazduhoplova oporezuje se samo u toj državi.

4. Dobitak koji ostvari rezident države ugovornice od otuđenja akcija ili uporedivih

interesa koji više od 50 odsto svoje vrednosti ostvaruju neposredno ili posredno od

nepokretnosti koja se nalazi u drugoj državi ugovornici, može se oporezivati u toj

drugoj državi.

5. Dobitak od otuđenja bilo koje imovine, osim imovine navedene u st. 1, 2, 3. i 4.

ovog člana, oporezuje se samo u državi ugovornici čiji je rezident lice koje je otuđilo

imovinu.

6. Odredbe stava 5. ovog člana ne utiču na pravo države ugovornice da zavede, u

skladu sa svojim zakonom, porez na dobitak od otuđenja bilo koje imovine (osim

imovine na koju se primenjuje stav 7. ovog člana) koji ostvari fizičko lice rezident

druge države ugovornice a koje je bilo rezident prvopomenute države u bilo kom

periodu u toku šest godina koje neposredno prethode otuđenju imovine.

7. Ako fizičko lice prestane da bude rezident države ugovornice i zbog tog razloga

se po zakonima te države tretira kao da je otuđilo imovinu pre nego što je prestao

da bude rezident te države i shodno tome oporezuje u toj državi i, u bilo koje vreme

kasnije, postane rezident druge države ugovornice, druga država ugovornica može

da oporezuje dobitak u vezi sa imovinom samo u meri u kojoj taj dobitak nije

ostvaren dok je fizičko lice bilo rezident prvopomenute države. Ova odredba se ne

primenjuje na imovinu, dobitak koji je druga država, u skladu sa ovim članom, mogla

da oporezuje, osim u skladu sa ovim stavom, ako je fizičko lice ostvarilo dobitak pre

nego što je postalo rezident druge države. »

Saglasno clanu - Član 22.

« IMOVINA

1. Imovina koja se sastoji od nepokretnosti koju poseduje rezident države

ugovornice i koja se nalazi u drugoj državi ugovornici, može se oporezivati u toj

drugoj državi.

2. Imovina koja se sastoji od pokretnih stvari koje predstavljaju deo poslovne

imovine stalne poslovne jedinice koju preduzeće države ugovornice ima u drugoj

državi ugovornici ili od pokretnih stvari koje pripadaju stalnoj bazi koja služi

rezidentu države ugovornice u drugoj državi ugovornici za obavljanje samostalnih

ličnih delatnosti, može se oporezivati u toj drugoj državi.

3. Imovina koja se sastoji od brodova i vazduhoplova kojim preduzeće države

ugovornice obavlja međunarodni saobraćaj i pokretnih stvari koje služe za

korišćenje tih brodova i vazduhoplova oporezuje se samo u toj državi.

4. Sva ostala imovina rezidenta države ugovornice oporezuje se samo u toj državi.”


Saglasno clanu - Član 23.

“OTKLANjANjE DVOSTRUKOG OPOREZIVANjA


1. U slučaju Srbije, dvostruko oporezivanje se otklanja na sledeći način:

1) Ako rezident Srbije ostvaruje dohodak ili poseduje imovinu koji se, u skladu s

odredbama ovog ugovora, mogu oporezivati u Kanadi, Srbija odobrava:

(1) kao odbitak od poreza na dohodak tog rezidenta, iznos jednak porezu

na dohodak koji je plaćen u Kanadi;

(2) kao odbitak od poreza na imovinu tog rezidenta, iznos jednak porezu na

imovinu koji je plaćen u Kanadi.

Taj odbitak i u jednom i u drugom slučaju ne može biti veći od dela poreza na

dohodak ili poreza na imovinu, kako je obračunat pre izvršenog odbijanja, koji

odgovara, zavisno od slučaja, dohotku ili imovini koji se mogu oporezivati u Kanadi.

2) Ako su, u skladu s bilo kojom odredbom ovog ugovora, dohodak koji ostvari ili

imovina koju poseduje rezident Srbije izuzeti od oporezivanja u Srbiji, Srbija

može, pri obračunavanju poreza na ostali dohodak ili imovinu tog rezidenta, da

uzme u obzir izuzeti dohodak ili imovinu.


2. U slučaju Kanade, dvostruko oporezivanje se otklanja na sledeći način:

1) U skladu sa postojećim odredbama zakona Kanade koji se odnose na

odbijanje poreza plaćenog van teritorije Kanade od poreza koji se plaća u

Kanadi i u skladu sa kasnijim izmenama ovih odredaba - koje ne utiču na njihov

opšti princip - i ako se prema zakonima Kanade ne predviđa veće umanjenje ili

oslobođenje, porez koji se plaća u Srbiji na dobit, dohodak ili dobitak koji

nastaju u Srbiji, odbija se od kanadskog poreza koji se plaća na taj dohodak,

dobit ili dobitak;

2) Ako su, u skladu s bilo kojom odredbom ovog ugovora, dohodak koji ostvari ili

imovina koju poseduje rezident Kanade izuzeti od oporezivanja u Kanadi,

Kanada može, pri obračunavanju poreza na ostali dohodak ili imovinu, da

uzme u obzir izuzeti dohodak ili imovinu.

3. Za potrebe ovog člana Ugovora, dobit, dohodak ili dobitak rezidenta države

ugovornice koji se, u skladu sa odredbama ovog ugovora, mogu oporezivati u

drugoj državi ugovornici, smatra se da nastaju iz izvora u toj drugoj državi.”


Ostale finansijske obaveze vezane za kupovinu nepokretnosti :


2005 donet je „Provincial Budget, Property Transfer Tax (PTT)“. Saglasno istom, sada je od prenosa poreza na imovinu, oslobodjeno lice koje kupuje svoj prvi stan, ukoliko ispunjava i ostale uslove: da je kanadski državljanin ili da ima stalni boravak u Kanadi i ukoliko nikada nije imao u vlasnistvu stan bilo gde u svetu; da je ziveo u u pokrajini najmanje godinu dana pre kupovine stana; da je podneo najmanje dve poreske prijave u posljednjih šest godina i da kupljeni stan predstavlja njegovo primarno prebivaliste u prvoj godini vlasnistva.Uz to, postoje i poreske olaksice za „first time buyer“ a one se razlikuju od regiona do regiona.


U Decembru 2007 „Ontario Provincial Land Transfer Tax“ je ustanovio poreske olaksice za „first time buyers“ do 2,000 $, koje se sada odnose i na preprodaji, kao i na kupovinu novoizgrađenih domova. Isto tako, od Februara 2008, Toronto ima svoj „Land Transfer Tax“ koji omogućuje „first time buyers“da dobiju taxeni rabat.


Clearance Certificate je uobicajena naknada koja se placa kod kupoprodaje nepokretnosti od strane prodavca. Visina te naknade je obicno u rasponu od $ 300 - $ 1000, ovisno o složenosti posla.


Porez na kapitalne dobitke se ne placa ukoliko u stanu zivite .


Goods and Services Tax (GST) od 5% plaća se samo na novoizgrađenim kućama(stanovima) i često bude uključena u prodajnu cenu. Novi kupci stanova čija je cena 350.000 $ ili manje može podneti zahtev za delomični rabat od 5% GST koji se obracunava na nabavnu cenu ako kuca ili stan predstavljaju primarno mesto stanovanja.


Za kuce ili stanove od 350.000 $ i 450.000 $ pre odbitka PDV-a, odnosno GST-a, rabat se smanjuje proporcionalno. Nove kuće ili stanovi po ceni od 450.000 $ ili više ne oslobadjaju se ovog poreza. Nema PDV, odnosno GST-a kod preprodaje stanova,kuca, osim ako je izvrseno znacajno renoviranje.


Pokrajinski Porez na promet (PST) kreće se od 0-10%, i po pravilu je uključen u prodajnu cenu.


Harmonizirani porez na promet (HST) je kombinacija GST i PST i primenjuje se u Britanskoj Kolumbiji, Ontariju, New Brunswicku, Newfoundlandu i Labradoru, i Novoj Scotii. HST naplacuje „Canada Revenue Agency“ i odgovarajuce iznose od tog poreza doznacuje kanadskim provincijama i teritorijama. Svaka provincija, osim Alberte implementira ili provincijski porez na promet ili Harmonizirani porez na promet. Teritorije Yukon, Northwest Territories i Nunavut nemaju ni HST ili teritorijalne poreza na promet. Samo GST prikupljaju. Te tri severne jurisdikcije su subvencionirane od strane Savezne vlade, a njihovi stanovnici dobijaju neke dodatne poreske olakšice zbog visokih troškova života na severu. HST je primjenjiva na većinu robe, usluga i proizvoda široke potrošnje, uključujući nove domove. Popusti se daju za izgradnju ili kupnju većine novoizgrađenih ili značajno obnovljenih kuća koje se koriste kao primarna mesta zivljenja. HST se odnosi i na sve troškove i naknade vezane uz kupnju nekretnina uključujući pravne / javnobelžničke naknade, honorare za posrednike / realtor commisions/, troskove grejanja, struje, plina,detektore dima,gasenja pozara,popravke, kabelsku TV, internet, troskove renoviranja, krecenja i drugih stručnih usluga.


Property Tax (PT)- Porez na imovinu je godišnja naknada koja se obračunava unutar lokalnih zajednica, što znači da postoji mnogo različitih stopa unutar svake pokrajine. U Mississaugi je PT - 0.908370%. U Torontu je PT - 0.7230085%.


Razlika između porez na imovinu (PT) i porez na promet nekretnina (PTT) je da se PTT placa jednokratno, nakon prodaje nepokretnosti, kako je vec napred opisano a PT se plaća godišnje lokalnim poreskim vlastima.


Ostali troškovi


Realtor's fee je naknada koju Agentu isplaćuje prodavac i ona iznosi između 3% i 7% od tržišne vrednosti nepokretnosti. Kao opste pravilo vazi da Agentu pripada 7% na prvih 100.000 dolara od prodajne cene, a 3% na ostatak. Prodavac takodje placa i GST, odnosno PDV u visini od 5% na iznos agentovog honorara.


Appraisal Fee, odnosno naknada za procenu vrednosti nepokretnosti, koju zahteva finansijska institucija koja odobrava kredit, iznosi između $ 150 - 250 $ i nju placate Vi.


Survey Fee, odnosno naknada za provery vlasnistva i stanja nepokretnosti, koju zahteva finansijska institucija koja odobrava kredit, iznosi između $ 150 - 350 $ i nju placate Vi takodje.


Lawyer's Fees – advokatski honorar u iznosu od 500-2000 $, za razmatranje ponuda za kupovinu, za proveru vlasnickih prava nad nekretninom, za pripremu dokumentacije za uspostavljanje hipoteke, za proveru kupoprodajnog ugovora i uslova za zakljucenje i ispunjenje istog.


Home Inspection Fee - Honorar za Inspekciju koja se obavlja na zahtev kupca da bi se videlo u kavom stanju je stan ili kuca koja se prodaje/kupuje. Taj honora iznosi obično oko 450 dolara..


Property Insurance - Osiguranje imovine . Visina te sume varira od Insurance Brocker-a do Brocker-a

.

Service Charges – Troškovi novih usluga mogu biti u rasponu od $ 35 - $ 50, zavisno od zahtevane usluge.


Condominium (Strata) Fees – Naknada za stan se naplaćuje mesečno i pokriva osiguranje zgrade i održavanje zgrade. „Building’s property manager ce Vas upoznati sa visinom ove naknade. Za novoizgrađene apartmane vrednosti 250,000 dolara, ocekivani Condominium (Strata) Fees je oko $ 200 mesečno (to varira od zgrade do zgrade).



Cena iznajmljivanja stanova

Zavisno od velicine stana, uredjenosti stana i zgrade kao i lokacije, cena moze bitno da varira.


Mississauga



Za one bedroom apartmane prosecna cena ide od 600 – 800$;

Za two bedroom apartmane prosecna cena ide od 700- 1100$.



Toronto


Za one bedroom apartmane prosecna cena ide od 700 – 900$;

Za two bedroom apartmane prosecna cena ide od 750- 1200$.




Pripremio : Zoran M.Kostic, advokat


Obavestenje:


U ovoj ribrici Pitanja i Odgovori, obradjeni su virtualni primeri zahteva kandidata saglasno zakonskim propisima domaceg i medjunarodnog prava, koji su bili na snazi u trenutku prezentacije virtualnih primera. Cilj ove prezentacije je da se ukaze na ozbiljnost svakog od postupaka koji se ticu ostvarivanja i zastite licnih, porodicnih, naslednih i obligacionih prava fizickih i pravnih lica u zemlji svog porekla i u zemlji svog prebivalista odnosno boravista.


Ukoliko se pokrenuli neki postupak pred domacim ili stranim organima, isti ce se voditi po propisima koji su bili na snazi u trenutku pokretanja postupka, uz odredjene izuzetke. S toga je vrlo vazno da budete upoznati sa svim izmenama propisa koji se direktno primenjuju na Vas slucaj. U tom smislu preporucujemo da kontaktirate advokate, odnosno nadlezne institucije i informisete se o najnovijim propisima.

Advokat / Attorney at law - Zoran M.Kostic

ADVOKATSKA KANCELARIJA

Zoran M.Kostic

Kondina 24

Beograd, 11000

Tel. +381-11-322-4456

+381-11-3340-959

Mob. +381-64-216-8789

e-mail. [email protected]

DELOKRUG ANGAZOVANJA

- Pitanja nasledstva u zemlji i inostranstvu

- Restistucije(povracaj oduzete imovine)

- Razvod braka u zemlji i inostranstvu

- Pravno uredjenje Izdrzavanja supruznika, dece

- Priznanje i izvrsenje stranih sudskih odluka

- Priznanje i izvrsenje domacih sudskih odluka u inostranstvu

- Zastupanje pred medjunarodnim sudovima- Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu

- Analiza strukovnih profila saglasno domacem zakonu o radu, zakonu o obrazovanju, Nomenklaturi zanimanja i sistematizaciji radnih mesta i usaglasavanje istih sa normativima za priznavanje kvalifikacija u stranim zemljama

- Uporedno pravni pregled kolizionih normi u oblasti rada i radnih odnosa, braka i porodice, priznanja i izvrsenja stranih sudskih i arbitraznih odluka, privrednih i ekonomskih odnosa

- Pravni saveti i instrukcije u domenu Medjunarodnog privatnog i Medjunarodnog poslovnog prava

- Zastupanja pred domacim sudovima i upravnim organima

- Zastupanje pred medjunarodnim izabranim sudovima i arbitrazama

Povezivanje srpskih i kanadskih firmi / otpocinjanje biznisa - Kanadski poslovni servis

Registracija firmi, predstavnistva u Kanadi/ Srbiji

Provera Boniteta domacih/stranih firmi

Kupovina nekretnina u Kanadi/ Srbiji/ Americi

Resavanje sporova domacih i stranih firmi

Zakljucivanje svih vrsta Medjunarodnih ugovora i pracenje njihovog izvrsenja

Interesting Facts about Canada

Recent Photos

Newest Members

Upcoming Events - Seminari i pravne konsultacije u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Kitcheneru, Torontu- Pozovite i zakazite svoj termin

0