Shopping Cart
Your Cart is Empty
Quantity:
Subtotal
Taxes
Shipping
Total
There was an error with PayPalClick here to try again
CelebrateThank you for your business!You should be receiving an order confirmation from Paypal shortly.Exit Shopping Cart

                                                 

Advokat za Medjunarodno pravo

International Law Specialist

Nasledstva - Razvodi - Sudski - Arbitrazni postupci

Poslovno pravo - Medjunarodni ugovori

                                                                                         Pravno regulisanje Rada - Boravka - Studija u Kanadi, Australiji, EU, USA 


International Public - Private - Business - Humanitarian Law


NASLEĐIVANJE U ZEMLJI I INOSTRANSTVU

Pitanja i odgovori:

Pitanje 1:

Kanadski sam državljanin od 2000-te godine. Imam 40 godina, nisam oženjen. Moje roditelje sam sponzorisao i živeli su sa mnom u Torontu više od četiri godine. Potom su se opet vratili za Beograd, gde su živeli u domaćinstvu sa mojom sestrom i njenom porodicom. Moja sestra i zet su zahtevali od roditelja da sačine Ugovor o doživotnom izdržavanju. Međutim moji roditelji su to odbili jer im izdržavanje nije bilo potrebno. Nakon toga umrla je moja majka. Nakon njene smrti, moja sestra i zet su vršili pritisak na mog oca da sačini testament i na kraju ga naterali da to uradi. Svojim zaveštanjem on je dobar deo imovine u Srbiji ostavio mojoj sestri i njenoj deci. S obzirom da svoj testament nije sačinio dobrovoljno, on bi sada želeo da isti opozove. Da li je to moguće? Šta bi se desilo u slučaju da on premine, a da prethodno nije opozvao svoj testament?

Odgovor:

Pre nego što dam odgovor na Vaše pitanje, upoznaću Vas sa relevantnim zakonskim odredbama i tumačenjima.

Saglasno Zakonu o nasleđivanju RS naslediti se može na osnovu zakona i na osnovu zavestanja, odnosno testamenta.

Šta je nasleđivanje? Nasleđivanje je prelaz imovine (hereditas) umrlog lica – ostavioca (dekujusa) na njegove naslednike. Smrću tog lica prestaje njegov pravni subjektivitet, odnosno on prestaje biti nosilac prava i obaveza i prestaje mu pravna sposobnost. Međutim, odnosi tog lica sa drugim licima u vezi sa njegovom imovinom ne prestaju. Čovek kao subjekt prava, nosilac je ličnih i imovinskih prava. Prva se smrću gase a druga se prenose na naslednike.

Ko su naslednici? Naslednici ostavioca mogu biti univerzalni ili singularni sukcesori, kada dobijaju celu zaostavštinu ili jedan njen deo. Oni odgovaraju za dugove ostaviočeve srazmerno veličini nasleđene imovine a stupaju u nasledna prava i obaveze ostavioca neposredno u momentu njegove smrti i za sticanje svojine nad imovinom ne moraju da imaju njenu državinu. Univerzalni sukcesori se određuju po osnovu zakona a singularni po osnovu testamenta, odnosno zaveštanja. Singularni sukcesori dobijaju samo korist iz zaostavštine i po pravilu ne odgovaraju za dugove ostavioca. Ukoliko je pak zaostavština prezadužena, tako da nema dovoljno imovine za namirenje ostaviočevih poverilaca od univerzalnih sukcesora, poverioci mogu da traže namirenje svojih potraživanja i iz imovine singularnih sukcesora. Pravo singularnih sukcesora je obligacione prirode, jer oni stupaju u svoja prava momentom njihovog realizovanja a ne u momentu smrti ostavioca. Singularni sukcesori mogu biti i legatari ili korisnici naloga.

Šta se nasleđuje? Nasleđuje se zaostavština, a nju čine sva nasleđivanju podobna prava koja su ostaviocu pripadala u trenutku smrti, osim predmeta domaćinstva manje vrednosti (pokućstvo, nameštaj, posteljina i slično) koji služe svakodnevnim potrebama ostaviočevih potomaka, bračnog druga i roditelja, ako su sa ostaviocem živeli u istom domaćinstvu. Ti predmeti postaju zajednička svojina ovih lica. Takođe, zaostavštinu ne čine ni dobra za koje su njegovu imovinu uvećali potomci koji su sa njim živeli u istom domaćinstvu i svojim trudom i zaradom mu pomagali u privređivanju, već ta dobra pripradaju potomku, srazmerno delu za koji je uvećao imovinu ostavioca.

Ko može biti naslednik? To može biti samo ono lice koje je u trenutku smrti ostavioca živo, ali i dete koje je već začeto u trenutku smrti ostavioca, pod uslovom da se rodi živo. Takođe, naslednik može biti i pravno lice.

Šta označava nedostojnost za nasleđivanje? Na osnovu zakona ili zaveštanja, ne može naslediti ili steći kakvu korist od zaveštanja (nedostojnost za nasleđivanje):

1. Onaj ko je umišljajno usmrtio ostavioca ili je to pokušao

2. Onaj ko je prinudom, pretnjom ili prevarom naveo ostavioca da sačini ili opozove zaveštanje ili neku njegovu odredbu, ili ga je u tome sprečio

3. Onaj ko je u nameri sprečavanja ostaviočeve poslednje volje uništio ili sakrio njegovo zaveštanje ili ga je falsifikovao

4. Onaj ko se teže ogrešio o zakonsku obavezu izdržavanja ostavioca ili mu je uskratio nužnu pomoć

SAVET: Vaš otac ima pravo da opozove raniji testament u bilo koje vreme, kao i da sačini novi (ili da ga ne sačini). Ako sačini novi testament kojim ujedno daje i izjavu da opoziva raniji, važiće taj kasniji testament, koji automatski ništi raniji. Takođe, on jednostvano može i da uništi ranije pisani testament (bez obaveze da sačini novi). Ukoliko ne opozove raniji testament ili ne sačini novi, a u međuvremenu premine, Vi kao zakonski naslednik možete jedino putem sudskog postupka (Tužbom) osporavati testament koji će sud prethodno proglasiti na ostavinskoj raspravi (poništaj zabog mana volje ostavioca), pozivajući se na činjenicu da je isti, Vaš otac sačinio pod prinudom Vaše sestre, čime bi sud eventualno doneo odluku o njenoj nedostojnosti da bude naslednik. Međutim, čak i tada, njen zakonski deo bi po sistemu predstavljanja bio automatski prenet na njene potomke (njenu decu).

Pitanje 2:

Živim sa suprugom i dvoje dece u Vankuveru već 10 godina. Sa nama u zajednici su i moji roditelji. Ja sam ih sponzorisala i oni su dobili kanadske useljeničke vize pre dve godine. U Srbiji imam dva brata i oni žive sa svojim porodicama na roditeljskom porodičnom imanju u Vojvodini. U našoj porodici su oduvek vladali harmonični odnosi, pa u nameri da takve odnose zadrže i dalje kod svoje dece, moji roditelji bi želeli da regulišu pitanje nasleđivanja na takav način da niko od nas budućih naslednika ne bude oštećen.

Odgovor:

Shodno Zakonu o nasleđivanju RS, Vaši roditelji (ili jedan od njih) mogu raspolagati svojom imovinom na dva načina: pravnim poslom za života (poklon, raspodela imovine) ili pravnim poslom za slučaj smrti (testament, doživotno izdržavanje). Ugovorom za života (poklon, raspodela imovine), pre smrti budućeg ostavioca (ili ostavilaca), deli se imovina na zakonske naslednike (ili na samo neke od zakonskih naslednika). To znači da ta imovina u trenutku zaključenja Ugovora prelazi u svojinu tih lica (a ne nakon smrti budućeg ostavioca). Za razliku od ovih Ugovora, pravni posao za slučaj smrti (testament, doživotno izdržavanje) prelazi na naslednike (ili na samo neke od njih) tek nakon smrti ostavioca (ili ostavilaca), tj nakon završene ostavinske rasprave. U slučaju da ostavilac (ili ostavioci) na sačine niti jedan pravni posao od gore navedenih, primeniće se zakonski red nasleđivanja, gde svako od zakonskih naslednika (potomci i supružnik) ostavioca dobija jednak deo zaostavštine.

SAVET: Moj savet bi bio da jedan od Vaših roditelja (ili otac ili majka, u zavisnosti koji ima više posebne imovine) zaključi sa Vama, Vašom braćom i supružnikom (Vaš otac ili majka), Ugovor o raspodeli imovine za života, kojim će svu svoju posebnu imovinu koja postoji u trenutku zaključenja Ugovora, raspodeliti još za svog života. Trenutkom zaključenja ta imovina preći će na svakog od naslednika u svojinu, te nakon smrti ostavioca neće ni biti imovine koja bi se raspravljala pred sudom (pod uslovom da ostavilac ne stekne još neku imovinu do kraja života). Drugi predlog jeste da se zaključe Ugovori o poklonu (sa svakim od zakonskih naslednika), s tim da će za svaki od ovih Ugovora trebati posebna overa kod javnog beležnika kao i pojedinačan taksa u zavisnosti od vrednosti imovine, što može biti dosta skuplje nego kod Ugovora o raspodeli imovine (radi se samo jedan ugovor sa svim naslednicima).

Pitanje 3:

Da li mi možete objasniti šta je to nužno nasleđivanje i ko su nužni naslednici?

Odgovor:

Zakon o nasleđivanju RS je uredio institut nužnog nasleđivanja na sledeći način:

Ko su nužni naslednici? Nužni naslednici su ostaviočevi: potomci, usvojenici i njihovi potomci, bračni drug, roditelji, usvojilac, braća i sestre, dedovi i babe i ostali preci, dok su usvojilac iz nepotpunog usvojenja, ostaviočeva braća i sestre, njegovi dedovi i babe i njegovi ostali preci nužni naslednici samo ako su trajno nesposobni za privređivanje a nemaju nužnih sredstava za život. Dakle, nužni naslednik može biti samo onaj ko je po zakonskom redu nasleđivanja pozvan na nasleđe.

Šta je nužni deo? Nužnim naslednicima pripada deo zaostavštine kojim ostavilac nije mogao raspolagati i koji se naziva nužnim delom. Nužni deo potomaka, usvojenika i njegovih potomaka i ostaviočevog bračnog druga je polovina, a nužni deo ostalih nužnih naslednika je trećina dela koji bi svakom od njih pripao po zakonskom redu nasleđivanja.

Šta se smatra povredom nužnog dela? Nužni deo je povređen ako je vrednost ostaviočevih zaveštajnih raspolaganja i poklona učinjenih nužnom nasledniku ili licu umesto koga ovaj dolazi na nasleđe manja od vrednosti naslednikovog nužnog dela.

Koja je priroda prava na nužni deo? Nužnom nasledniku pripada novčana protivvrednost nužnog dela (obligaciono pravo), a na zahtev nužnog naslednika, sud može odlučiti da ovom pripadne određeni deo stvari i prava koji čine zaostavštinu (stvarno pravo).

Ko su dužnici nužnog naslednika? Nužnom nasledniku novčanu protivvrednost solidarno duguju svi zaveštajni (testamentalni) naslednici i isporukoprimci, srazmerno delu zaostavštine koji su dobili ako iz zaveštanja na sledi što drugo, a kad je to nedovoljno, nužni naslednik može zahtevati dopunu novčane protivvrednosti, shodno pravilima za vraćanje poklona.

Na koji način se izračunava nužni deo? Najpre se popisuje i procenjuje celokupna imovina koju je ostavilac imao u trenutku smrti, zajedno sa svim njegovim zaveštajnim (testamentalnim) raspolaganjima, svim njegovim potraživanjima, pa i onim prema nekom od naslednika, izuzev očigledno nenaplativim. Od tako utvrđene vrednosti odbija se zatim iznos ostaviočevih dugova, kao i iznos troškova popisa i procene zaostavštine i uobičajenih troškova njegove sahrane. Tako dobijenom ostatku dodaje se vrednost svih poklona koje je ostavilac ma na koji način učinio nekom od zakonskih naslednika, nezavisno od toga kom naslednom redu pripadaju i da li mogu i hoće da naslede, kao i vrednost poklona za koje je ostavilac naredio da se nasledniku ne uračunaju u nasledni deo. Konačno, svemu tome dodaje se i vrednost poklona koje je ostavilac u poslednjoj godini svog života učinio onima koji nisu zakonski naslednici. U vrednost zaostavštine na osnovu koje se izračunava nužni deo ne ulaze dobra koja je zakonski naslednik stekao punovažnim ugovorom o ustupanju i raspodeli imovine za života, ono što je ostavilac utrošio na izdržavanje i školovanje zakonskog naslednika, pokloni učinjeni u dobrotvorne i druge opštekorisne svrhe ni manji uobičajeni pokloni.

Ko može zahtevati nužni deo i nasledivost prava? Isplatu novčane protivvrednosti, odnosno smanjenje zaveštajnih raspolaganja i vraćanje poklona mogu zahtevati nužni naslednici. Ako ostaviočev potomak ili usvojenik koji nije zahtevao nužni deo umre pre isteka roka za postavljanje zahteva, to pravo pripada njegovim naslednicima, u roku od šest meseci od njegove smrti.

Na koji način ostavilac može razbaštiniti nužnog naslednika? Postoje dva načina: isključenje i lišenje. Isključenje - Zaveštalac može isključiti iz nasleđa nužnog naslednika koji se povredom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio o njega (ako se uvredljivo ili grubo odnosio prema zaveštaocu, ako je umišljajno učinio krivično delo prema zaveštaocu, njegovom detetu, usvojeniku, bračnom drugu ili roditelju, ako se odao neradu i nepoštenom životu). Isključenje može biti potpuno ili delimično. Isključenje mora biti učinjeno u obliku potrebnom za zaveštanje. Isključenje mora biti izraženo na nesumnjiv način, a poželjno je navesti i uzrok isključenja. Uzrok isključenja mora postojati u vreme ostaviočeve smrti. Dokazivanje osnovanosti isključenja tereti onog ko se na isključenje poziva. Isključeni gubi nasleđe u meri u kojoj je isključen. Lišenje - Ako je potomak koji ima pravo na nužni deo prezadužen ili je rasipnik, zaveštalac ga može u celini ili delimično lišiti nužnog dela u korist potomaka lišenog.

Lišenje mora biti učinjeno u obliku potrebnom za zaveštanje. Lišenje je punovažno samo ako u trenutku smrti ostaviočeve lišeni ima maloletno dete ili maloletnog unuka od ranije umrlog deteta. Isto važi i ako lišeni ima punoletno dete ili punoletnog unuka od ranije umrlog deteta, koji su nesposobni za privređivanje.

Pitanje 4:

Nasledila sam stan u Beogradu od svojih roditelja. Da li sam dužna da platim porez na nasleđe?

Odgovor:

Ne. Porez na nasleđe plaćaju članovi drugog naslednog reda po jednom modalitetu (povoljnijem), dok članovi trećeg naslednog reda i ostala lica koja nisu u srodstvu sa ostaviocem plaćaju po drugom poreskom modalitetu. Članovi prvog naslednog reda, kao i bračni drug i roditelji ostavioca, oslobođeni su plaćanja poreza na promet po osnovu nasleđa.

Pitanje 5:

Da li se plaća porez na poklon?

Odgovor:

Kod plaćanja poreza na promet po osnovu poklona, slična je situacija kao kod poreza na promet po osnovu nasleđa. Članovi drugog naslednog reda plaćaju porez na promet po osnovu poklona po jednom modalitetu (povoljnijem), dok članovi trećeg naslednog reda i ostala lica koja nisu u srodstvu sa ostaviocem plaćaju porez na promet po osnovu poklona po drugom poreskom modalitetu. Članovi prvog naslednog reda, kao i bračni drug, oslobođeni su plaćanja poreza na promet po osnovu poklona, dok za razliku od nasleđa, gde su roditelji koji nasleđuju svoju decu oslobođeni od plaćanja poreza, kod poklona je drugačija situacija. Roditelji koji prime poklon od svoje dece moraju da plate porez.

Pitanje 6:

Nakon smrti roditelja koji su živeli u okolini Kragujevca, 2007 godine izvršena je ostavinska rasprava i podela imovine između mene i mojih sestara ali ista nije zavedena u zemljišne knjige. Ja već više od 40 godina živim u Torontu i kanadski sam državljanin a moje sestre žive u Srbiji i imaju srpsko državljanstvo. Kako mogu da izvršim upis nasleđenih imanja i kuće u zemljišne knjige?

Odgovor:

Vaš ostavinski postupak je završen pred Opštinskim sudom u Kragujevcu još 2007 godine i Vi ste, kao i Vaše sestre, Rešenjem Opštinskog suda označeni za naslednike. Nakon što ste dobili predmetno Rešenje, Vi i Vaše sestre niste dalje preuzimali ništa po pitanju upisa nasleđene nepokretne imovine u zemljišne knjige. Šta ste trebali uraditi? Po pravosnažnosti sudskog Rešenja trebali ste zatražiti klauzulu pravosnažnosti, kako bi bila ispunjena potrebna pravna forma za dalje postupanje pred poreskom upravom Ministarstvom finansija, gde se na osnovu veličine nasleđenih delova vrši procena tržišne vrednosti istih i gde se razrezuje porez po osnovu nasleđa svakom nasledniku ponaosob. Nakon uplate poreza, stiče se pravo na upis nepokretnosti u zemljišne knjige. Tek po izvršenom upisu u zemljišne knjige, Vi postajete titular prava svojine nad nasleđenim nekretninama i možete sa njima neometano raspolagati.

SAVET: Iako ste sve ovo propustili da uradite jos 2007 godine, nije kasno da sada nastavite sa postupkom. Zašto? Dovoljno je da bilo ko od naslednika po ostavinskom Rešenju (bilo Vi ili neka od Vaših sestara) podnese nadležnom katastaru Zahtev za upis prava svojine, jer će po automatizmu svi naslednici, što dakle uključuje i Vas (a ne samo lice koje je podnelo zahtev) biti upisani u katastar!

Pitanje 7:

Da li je u Srbiji obaveza da se sačini testament i ako jeste, koje vrste testamenta postoje?

Odgovor:

U Srbiji postoje dva osnova pozivanja na nasleđe, a to su zakon i testament. Ugovor nije osnov pozivanja na nasleđe. Nasleđivanje po osnovu testamenta je primarno a po osnovu zakona sekundarno, tj nasleđivanje po osnovu zakona nastaje kada nema testamenta ili ako je on ništav, odnosno ako njime nije obuhvaćena celokupna zaostavština testatora. Zaostavština se može raspraviti na osnovu zakona ili na osnovu testamenta a mogu se istovremeno primeniti oba osnova u slučaju ako je testator delimično raspolagao svojom imovinom.

Dalje, Zakon o nasleđivanju RS uređuje vrste, odnosno forme testamenta na sledeći način:

Svojeručno zaveštanje: Zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će ga svojom rukom napisati i potpisati. Za punovažnost svojeručnog zaveštanja nije nužno da se u njemu naznači datum kada je sačinjeno, ali je to poželjno.

Pismeno zaveštanje pred svedocima: Zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao, da je to njegova poslednja volja i potom se na pismenu svojeručno potpisati. Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zaveštanju, a poželjno je da se naznači njihovo svojstvo svedoka.

Sudsko zaveštanje: Zaveštanje može po kazivanju zaveštaoca sačiniti sudija, pošto prethodno utvrdi zaveštaočev identitet. Pošto zaveštalac takvo zaveštanje pročita i potpiše, sudija na samom zaveštanju potvrđuje da ga je zaveštalac u njegovom prisustvu pročitao i potpisao. Ukoliko zaveštalac nije u stanju da pročita zaveštanje koje mu je sačinio sudija, ovaj ga zaveštaocu čita u prisustvu dva svedoka, pa onda zaveštalac u prisustvu istih svedoka izjavljuje da je to njegovo zaveštanje i potom zaveštanje potpisuje ili stavlja na njega svoj rukoznak. Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zaveštanju. Sudija je dužan na samom zaveštanju potvrditi da su sve ove radnje učinjene. Pored toga, zaveštalac može svojeručno zaveštanje, pismeno zaveštanje pred svedocima i sudsko zaveštanje poveriti na čuvanje nadležnom sudu u otvorenom ili zatvorenom omotu. Sud će o prijemu zaveštanja sačiniti zapisnik i zaveštanje staviti u zaseban omot koji će se zapečatiti i čuvati u sudu.

Konzularno zaveštanje: Zaveštaocu može u inostranstvu zaveštanje sačiniti konzularni predstavnik ili diplomatski predstavnik Republike Srbije koji obavlja konzularne poslove, po pravilima koja važe za sastavljanje sudskog zaveštanja.

Međunarodno zaveštanje: Međunarodno zaveštanje je punovažno bez obzira na mesto gde je sačinjeno i na to gde se nalaze dobra zaveštaočeva, bez obzira na državljanstvo zaveštaoca, na njegovo prebivalište ili boravište, ako je sačinjeno u obliku međunarodnog zaveštanja, u skladu sa odredbama Zakona o nasleđivanju. Međunarodno zaveštanje mora biti sačinjeno u pismenom obliku, ali ga zaveštalac ne mora svojeručno napisati. Međunarodno zaveštanje može biti sačinjeno na bilo kom jeziku, rukom ili na neki drugi način. Ovlašćena lica za postupanje pri sačinjavanju međunarodnog zaveštanja su lica određena prema odredbama Zakona o nasleđivanju. U prisustvu dva svedoka i lica ovlašćenog za sastavljanje međunarodnog zaveštanja, zaveštalac izjavljuje da je sačinjeno pismeno njegovo zaveštanje i da je upoznat s njegovom sadržinom. U prisustvu svedoka i ovlašćenog lica zaveštalac potpisuje zaveštanje ili, ako ga je prethodno potpisao, priznaje i potvrđuje potpis za svoj. Ako zaveštalac nije u stanju da se potpiše, saopštava razlog ovlašćenom licu, koje to zabeležava na zaveštanju. Zaveštalac može zatražiti da ga drugi, u njegovo ime, potpiše na zaveštanju a ovlašćeno lice će to zabeležiti na zaveštanju. Svedoci i ovlašćeno lice u prisustvu zaveštaoca stavljaju istovremeno svoje potpise na zaveštanje. Potpisi se moraju staviti na kraju zaveštanja. Kad se zaveštanje sastoji od više listova, zaveštalac mora da potpiše svaki list ili, ako on nije u stanju da se potpiše, zaveštanje može potpisati drugi u njegovo ime, ili ovlašćeno lice. Svaki list zaveštanja mora biti obeležen brojem. Datum sačinjavanja međunarodnog zaveštanja je datum pod kojim ga je potpisalo ovlašćeno lice. Ovlašćeno lice taj datum stavlja na kraju zaveštanja. Kad je za sačinjavanje međunarodnog zaveštanja potreban tumač, određuje ga ovlašćeno lice. Ako ne postoji obavezan propis o čuvanju zaveštanja, ovlašćeno lice pita zaveštaoca da li želi dati izjavu o čuvanju zaveštanja. Mesto gde zaveštalac ima nameru da čuva zaveštanje zabeležava se u potvrdi koju izdaje ovlašćeno lice. Ovlašćeno lice priložiće međunarodnom zaveštanju potvrdu, na obrascu propisanom odgovarajućom međunarodnom konvencijom. Potvrda se sastavlja u dva primerka, od kojih jedan čuva ovlašćeno lice, a drugi predaje zaveštaocu. Potvrda ovlašćenog lica uzima se kao dovoljan dokaz formalne punovažnosti pismena kao međunarodnog zaveštanja, sve dokle se ne dokaže suprotno. Međunarodno zaveštanje se može opozvati isto kao i ostali oblici zaveštanja, prema ovom zakonu.

Brodsko zaveštanje: Zaveštaocu može na srpskom brodu zaveštanje sačiniti zapovednik broda, po pravilima koja važe za sastavljanje sudskog zaveštanja. Tako sačinjeno zaveštanje prestaje da važi po isteku trideset dana od dana povratka zaveštaoca u Republiku Srbiju.

Vojno zaveštanje: Za vreme mobilizacije ili rata, zaveštanje onom ko je na vojnoj dužnosti može sačiniti komandir čete i drugi starešina njegovog ili višeg ranga, ili neko drugi u prisustvu nekog od tih starešina, kao i svaki starešina odvojenog odreda, a po pravilima koja važe za sačinjavanje sudskog zaveštanja. Tako sačinjeno zaveštanje prestaje da važi po isteku šezdeset dana od dana završetka rata, a ako je zaveštalac ranije ili docnije demobilisan - po isteku trideset dana od dana demobilisanja.

Usmeno zaveštanje: Zaveštalac može poslednju volju usmeno izreći pred tri istovremeno prisutna svedoka ako zbog izuzetnih prilika ne može sačiniti pismeno zaveštanje. Usmeno zaveštanje prestaje da važi po isteku trideset dana od dana prestanka prilika u kojima je sačinjeno. Svedoci pred kojima je zaveštalac usmeno izrekao svoju poslednju volju dužni su da bez odlaganja napismeno sastave zaveštaočevu izjavu i da je što pre predaju sudu, ili da je usmeno ponove pred sudom iznoseći pri tom kada je, gde i u kojim prilikama zaveštalac izrekao svoju poslednju volju.

Javnobeležničko zaveštanje: Zaveštalac može svoju poslednju volju sačiniti pred javnim beležnikom, u formi javnobeležničkog zapisa.

Pitanje 8:

Moj otac želi da potpiše pred svedocima već sastavljen pismeni testament kod advokata. Tim testamentom on želi da meni ostavi veći deo imovine, a drugi manji deo mom bratu. Pitao me je da li moj brat i ja želimo da budemo svedoci prilikom potpisivanja testamenta. Da li je to moguće?

Odgovor:

U ovom slučaju je moguće. Ko može biti svedok? Zaveštajni svedoci moraju biti pismeni, punoletni i poslovno potpuno sposobni, izuzev kod usmenog zaveštanja, kada svedoci ne moraju biti pismeni. Svedoci međunarodnog i pismenog zaveštanja pred svedocima moraju znati i jezik na kom zaveštalac izjavljuje da je zaveštanje njegovo, a svedoci usmenog i sudskog zaveštanja moraju znati i jezik na kom je zaveštanje sačinjeno. Ko ne može biti svedok? Ne mogu biti zaveštajni svedoci niti mogu sačiniti zaveštanje po zaveštaočevom kazivanju u svojstvu sudije, odnosno ovlašćenog lica ako se zaveštanje sačinjava po pravilima sudskog zaveštanja: potomci zaveštaočevi, njegovi usvojenici i njihovi potomci, njegovi preci i usvojioci, njegovi srodnici u pobočnoj liniji do četvrtog stepena srodstva zaključno, bračni drugovi svih tih lica i bračni drug zaveštaočev. To ne važi za usmeno zaveštanje. Dakle, u slučaju pismenog zaveštanja, bitno je da zaveštalac izjavi da je testament njegova poslednja volja (ne mora da čita naglas testament) i da ga potpiše pred svedocima, koji se takođe potpisuju.

Pitanje 9:

Želim da sastavim testament i da istim svojim sinovima ostavim svu svoju imovinu. Međutim, moj najmlađi sin je oduvek bio problematičan. Odustao je od studiranja već posle druge godine. Stalno izlazi, traži od mene i svoje braće novac, druži se sa lošim ljudima, nikako da se skrasi, završi fakultet i zaposli se. Ja sam već duže vreme bolestan i želim da obezbedim svoju decu, ali ne bih voleo da mom najmlađem sinu ostavim imovinu koju će on ubrzo da rasproda ili uništi. Da li je moguće da mu testmentom ostavim imovinu, ali samo ukoliko završi fakultet i nađe posao?

Odgovor:

Moguće je. Zaveštalac može u pojedinim odredbama zaveštanja postaviti uslove i rokove. Smatra se da je uslov ostvaren ako njegovo ostvarenje, protivno načelu savesnosti i poštenja, spreči onaj na čiji je teret određen. Smatra se da uslov nije ostvaren ako njegovo ostvarenje, protivno načelu savesnosti i poštenja, prouzrokuje onaj u čiju je korist određen. Ostvarenje odložnog uslova nema povratno dejstvo ako iz zaveštanja ne sledi što drugo. Negativan odložni uslov smatra se pozitivnim raskidnim uslovom. S druge strane, rok koji nikada ne može nastupiti ili je neprimereno dug smatra se nepostojećim. Kad je očigledno da se zaveštalac prevario samo u preračunavanju vremena, dužinu roka odrediće sud, prema zaveštaočevoj pravoj nameri. Istek odložnog roka nema povratno dejstvo ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.

Šta se događa kada je naslednik postavljen pod odložnim uslovom ili rokom? Ako je naslednik postavljen pod odložnim uslovom ili rokom, zaostavština pripada na uživanje ostaviočevim zakonskim naslednicima ako iz zaveštanja ne sledi što drugo. Ostaviočevi zakonski naslednici tada za ostaviočeve dugove, isporuke i naloge odgovaraju samo stvarima i pravima iz zaostavštine.

Šta se događa kada se odložni uslov (ne)ostvari ili rok istekne? Kad se odložni uslov ostvari ili rok istekne, postavljeni naslednik zaostavštinu nasleđuje u svojinu. Ako se odložni uslov ne ostvari, zaostavštinu u svojinu nasleđuju ostaviočevi zakonski naslednici ako iz zaveštanja ne sledi što drugo. Isto važi i kad postavljeni naslednik ne doživi ostvarenje odložnog uslova ili istek roka.

Pitanje 10:

Zbog kojih razloga se može nakon smrti zaveštaoca poništiti njegov testament?

Odgovor:

Zakon o nasleđivanju RS predviđa dva razloga za poništaj zaveštanja: a) razlog ništavosti, b) razlog rušljivosti.

Apsolutna ništavost zaveštanja: Razlozi su: a) zbog povrede prinudnih propisa, javnog poretka ili dobrih običaja, b) zbog zaveštajne nesposobnosti (lice nije navršilo petnaest godina života ili je zbog nesposobnosti za rasuđivanje potpuno lišeno poslovne sposobnosti), c) zbog falsifikovanog zaveštanja

Delimična ništavost zaveštanja: Ništavost neke odredbe zaveštanja ne povlači ništavost i samog zaveštanja ako ono može opstati bez ništave odredbe ili ako ta odredba nije bila odlučujuća pobuda zbog koje je zaveštanje sačinjeno. Slučajevi delimične ništavosti su: a) ništava je odredba zaveštanja kojom zaveštalac određuje naslednika svom nasledniku ili isporukoprimcu, b) ništava je odredba zaveštanja kojom zaveštalac svom nasledniku ili isporukoprimcu zabranjuje da otuđi stvar ili pravo koje mu je ostavio, c) ništava je odredba zaveštanja kojom se zabranjuje ili ograničava deoba nasledstva, d) ništave su one odredbe sudskog, konzularnog, međunarodnog, brodskog i vojnog zaveštanja kojima se nešto ostavlja sudiji, odnosno ovlašćenom licu, kao i bračnim drugovima, precima, potomcima i braći i sestrama tih lica, е) ništave su one odredbe pismenog zaveštanja pred svedocima, sudskog, konzularnog, međunarodnog, brodskog i vojnog zaveštanja kojima se nešto ostavlja zaveštajnim svedocima, kao i bračnim drugovima, precima, potomcima i braći i sestrama svedoka, f) ništave su one odredbe usmenog zaveštanja kojima se nešto ostavlja zaveštajnim svedocima, njihovim bračnim drugovima, precima, potomcima i srodnicima u pobočnoj liniji do četvrtog stepena srodstva zaključno, kao i bračnim drugovima svih tih lica.

Ko i kada može istaći ništavost zaveštanja? Na ništavost sud pazi po službenoj dužnosti i na nju se može pozvati svako zainteresovano lice. Pravo na isticanje ništavosti ne gasi se. Ništavo zaveštanje smatra se zaveštanjem koje nikada nije ni bilo sačinjeno.

Rušljivost zaveštanja: Zaveštanje je rušljivo: a) ako ga je sačinio onaj ko nije imao zaveštajnu sposobnost (zaveštanje lica koje je u trenutku njegovog sačinjavanja bilo nesposobno za rasuđivanje), b) ako je u vreme zaveštanja bilo mana zaveštaočeve volje (zaveštanje sačinjeno pod uticajem prinude, pretnje i prevare ili u zabludi o činjenicama koje su zaveštaoca pobudile da sačini zaveštanje), c) ako pri sačinjavanju zaveštanja nisu poštovani oblik i uslovi određeni zakonom.

Ko može zahtevati poništaj zaveštanja zbog rušljivosti? Poništaj zaveštanja zbog rušljivosti može zahtevati samo lice koje za to ima pravni interes.

Koji je rok za poništaj zaveštanja zbog zaveštajne nesposobnosti i mana volje? Poništaj zaveštanja rušljivog zbog zaveštajne nesposobnosti i mana zaveštaočeve volje može se zahtevati u roku od jedne godine od dana saznanja za postojanje uzroka rušljivosti, a najkasnije u roku od deset godina od dana proglašenja zaveštanja. Rok od jedne godine ne može početi da teče pre proglašenja zaveštanja. Poništaj zaveštanja prema nesavesnom licu može se zahtevati u roku od dvadeset godina od dana proglašenja zaveštanja.

Koji je rok za poništaj zaveštanja zbog povrede oblika? Poništaj zaveštanja rušljivog zbog povrede oblika i nepoštovanja uslova određenih zakonom može se zahtevati u roku od jedne godine od dana saznanja za zaveštanje, a najkasnije u roku od deset godina od dana proglašenja zaveštanja. Rok od jedne godine ne može početi da teče pre proglašenja zaveštanja.

Pitanje 11:

Moj dugogodišnji prijatelj sačinio je testament u kom je mene odredio za izvršioca njegovog testamenta. Možete li mi objasniti šta to znači? Koja su moja prava i obaveze po tom pitanju?

Odgovor:

U zaveštanju može biti određen jedan ili više izvršilaca zaveštanja. Izvršilac zaveštanja može biti svako ko je poslovno potpuno sposoban. Izvršilac zaveštanja ne mora se primiti te dužnosti.

Dužnosti i prava izvršioca zaveštanja: Kad zaveštalac nije što drugo odredio, dužnost je izvršioca zaveštanja naročito da se stara o čuvanju zaostavštine, da njome upravlja, da se stara o isplati dugova i isporuka i uopšte da se stara da zaveštanje bude izvršeno onako kako je zaveštalac hteo. Izvršilac zaveštanja dužan je položiti sudu račun o svom radu. Izvršilac zaveštanja ima pravo na naknadu troškova i nagradu za svoj trud koje mu se isplaćuju na teret zaostavštine, prema odluci suda.

Nasledjivanje u Svajcarskoj


Ova pravna materija je u Švajcarskoj regulisana švajcarskim Građanskim zakonikom (Swiss Code Civil) koji, kao i belgijski, ima uporište u Napoleonovom Građanskom zakoniku. Shodno tome, ima dosta sličnosti u modelima nasleđivanja kao i u ostavinskim postupcima u Švajcarskoj, Belgiji i Francuskoj. Naravno, tokom vremena, u ovim pravnim sistemima su nastale i određene posebnosti vezane za sam ostavinski postupak, za visinu naslednih delova i za oporezivanje.


Postoje dve vrste nasleđivanja: testamentalno i zakonsko.


Testamentalno nasleđivanje

Ostavilac može testamentom slobodno raspolagati svojom imovinom za slučaj smrti, ali strogo vodeći računa da ne ošteti nužne (zaštićene) delove zakonskih naslednika.


Forme testamenta:

Postoje tri forme testamenata u Švajcarskoj:

- Holografski testament - rukom pisan testament koji čuva ili ostavilac ili notar. Testament može biti napisan na bilo kom jeziku.

Forma: Sadrži naziv “Testament”, ime ostavioca, datum i mesto rođenja; izjavu ostavioca da opoziva sve prethodne testamente (ako ih je bilo); uputstva kome šta ostavlja (s tim što mora voditi računa da ne povredi nužne delove zakonskih naslednika); naloge (ako ih ima) za kreiranje fondova koji će koristiti nasleđenu imovinu u određene svrhe; imena izvršioca ili izvršitelja testamenta; podatak o datumu i mestu gde je testament sačinjen; potpis ostavioca.


- Javni testament – ostavilac daje poslednju izjavu volje notaru ili službeniku u notarskoj kancelariji, pred dva svedoka. Ova vrsta testamenta mora biti napisana na jeziku kantona u kome se sačinjava.

Forma: Notar sačinjava testament po instrukcijama ostavioca a u prisustvu dva svedoka, koji svi zajedno potpisuju testament. Testament se čuva u Centralnom registru testamenata u Švajcarskoj.


- Usmeni testament – usmena izjava volje koju daje ostavilac pred dva svedoka, ali samo u posebnim slučajevima, kada postoji neposredna opasnost po njegov život. Svedoci su dužni da u što kraćem roku sačine pismenu formu usmeno izjavljene poslednje volje ostavioca. Svedoci moraju navesti datum i mesto sačinjavanja testamenta i objasniti vanredne okolnosti, pod kojima je ostavilac dao usmenu izjavu volje. Pismeno uobličenu poslednju izjavu volje ostavioca, svedoci moraju potpisati i poslati sudu.

Strani rezidenti u Švajcarskoj, kod sačinjavanja testamenta, mogu se opredeliti za primenu prava njihove zemlje porekla, čime se primena pojedinih švajcarskih propisa može neutralisati. Naravno, to ne važi za porez na nasleđe, koji se mora platiti u Švajcarskoj.


Izvršenje testamenta:

Ako je ostavilac odredio Izvršioca (ili više njih) testamenta, on će upravljati imovinom do deobe nasledstva a i izvršiti deobu, saglasno ostaviočevoj poslednjoj volji.

Izvršilac testamenta sačinjava popis imovine (pokretne i nepokretne) kao i evidenciju o dugovanjima ostavioca, na dan smrti ostavioca.

Nakon plaćanja svih dugovanja, Izvršilac testamenta deli preostalu zaostavštinu naslednicima, imajući u vidu poslednju volju ostavioca, a i zakonske odredbe o ograničenjima vezanim za raspodelu.

S obzirom na kompleksnost ove problematike, naročito ako se radi o naslednicima koji su van Švajcarske, uputno je da naslednici imaju svoje advokate, koji će komunicirati sa Izvršiocem testamenta tokom ostavinske rasprave.


Zakonsko nasleđivanje

Ako ostavilac nije sačinio testament, njegova zaostavština se raspodeljuje saglasno zakonskom redu nasleđivanja. U zakonske naslednike spadaju supružnik (muž/žena ili registrovani partner) i potomci – deca, a ako nema dece, roditelji, braća i sestre ostavioca i ostali rodjaci. Oni nasleđuju po unapred utvrđenom redu (nasledni redovi), a u skladu sa svojim zakonskim naslednim pravima.


Kako se vrši raspodela zaostavštine zakonskim naslednicima?

Ako ostavilac ima decu (potomke): imovina se deli između supružnika/partnera (muža-žene ili registrovanog partnera) i dece, a ako su oni umrli pre ostavioca ili ne žele da naslede, onda njihove dece (unuci ostavioca) ako ih imaju/.

Ako ostavilac nema dece (potomke): imovina se deli između supružnika/partnera i roditelja (ili braće i sestara ili njihovih potomaka, ako su roditelji već umrli).

Ako ostavilac nema srodnike ni na strani svojih roditelja (npr. braće ili sestara) niti na strani babe i dede (njihova braća i sestre ili njihovi potomci), celokupna imovina ostavioca će pripasti supružniku ili registrovanom partneru.

Ako ostavilac nije u braku ili registrovanom partnerstvu i nema potomke i srodnike, njegova imovina će pripasti kantonu ili opštini prema njegovom poslednjem prebivalištu.


Koliko zakonski naslednici imaju pravo na zaostavštinu (udeo)?

Ako je ostavilac bio u braku ili režimu registrovanog partnerstva i imao decu (potomke), zaostavština se deli:

- 50% deci (ili unucima, ukoliko deca ne mogu ili neće da naslede)

- 50% supružniku ili registrovanom partneru

Ako je ostavilac bio u braku, a nije imao dece:

- 75% zaostavštine pripada supružniku

- 25% zaostavštine pripada rođacima (roditeljima ostavioca, njegovim braćama i sestrama i dalje ostalim rođacima)

Ako ostavilac nije bio u braku ili registrovanom partenerstvu, a imao je decu:

- 100% zaostavštine pripada deci, a ako su ona preminula pre ostavioca ili ne žele da naslede, onda 100% zaostavštine ostavioca pripada unucima

Ako ostavilac nije bio u braku, niti u registrovanom partnerstvu i nije imao dece, njegova zaostavština će se raspodeliti na sledeći način:

- 100% pripada njegovim roditeljima ako su živi i žele da naslede.

- Ako roditelji nisu živi ili ne žele da naslede, onda će 100% pripasti braćama i sestrama ostavioca ili njihovim potomcima.

- Ako nema naslednika drugog naslednog reda, onda će 100% pripasti babama i dedama ostavioca

- 100% pripada opštini ili kantonu, ako ostavilac nema žive srodnike.


Procena vrednosti nasleđene imovine

Za procenu vrednosti nasleđene imovine uzima se trenutna vrednost nepokretnosti uz zaračunatu njenu buduću vrednost u periodu do raspodele. Za vrednost skupocenijih pokretnih stvari, primenjuje se slična metodologija, s tim da se, zavisno od vrste pokretnih stvari, angažuju ovlašćeni procenitelji.


Porez na nasledstvo

Stope poreza variraju od kantona do kantona u procentu od 0-50% u zavisnosti od naslednih redova i vrednosti zaostavštine.

U nekim kantonima, poput Berna i Ciriha, supružnici, deca i unuci ne plaćaju porez na nasleđe.

Promene u Zakonu o nasleđivanju Švajcarske

S obzirom da se pojedine odredbe Zakona o nasleđivanju nisu menjale više od 100 godina, a da je život nametao neka svoja pravila, dat je predlog za modernizaciju Zakona o nasleđivanju. Predlog je predat švajcarskom parlamentu 2010 godine, a domovi Savezne skupštine konačno su usvojili zakonske izmene 18. decembra 2020. Savezno veće je odlučilo da izmene Zakona o nasleđivanju stupe na snagu 1. januara 2023.

Saglasno predloženim izmenama zakona, ostavilac će imati više slobode u odlučivanju kako će raspolagati svojom imovinom putem testamenta.


U čemu će se ogledati promene?

Najbitnije u tome što će zaštićeni udeli potomaka (takozvani nužni deo) biti smanjeni, a nužni deo roditelja ukinut.

Još jedna značajna promena uvedena ovom revizijom je da će nužni deo supružnika biti ukinut kada započne postupak razvoda.

Prema važećem Zakonu o nasleđivanju, ako jedan supružnik umre pre nego što je razvod pravnosnažno okončan, preživeli supružnik zadržava pravo na svoj deo i svoj nužni deo u ostavini.

Ubuduće, nakon pokretanja brakorazvodnog postupka, preživeli supružnik će izgubiti svoje zakonsko pravo na nužni ukoliko: 1) je brakorazvodni postupak vec pokrenut ili nastavljen , ili 2) ako su supružnici živeli odvojeno dve godine pre smrti ostavioca. Isti principi se primjenjuju po analogiji ako jedan od partnera umre tokom procesa raskidanja registrovanog partnerstva.

Važno je, međutim, napomenuti da će pravo supružnika ili registrovanog partnera na udeo u ostavini i dalje važiti sve dok presuda o razvodu ne postane pravnosnažna. Drugim rečima, da bi se bračnom drugu potpuno ukinulo pravo na nasleđivanje, mora se doneti odgovarajuća presuda. Dakle, samo pokretanje postupka za razvod braka nije dovoljno za blokiranje prava supružnika prema Zakonu o nasleđivanju.

Osim toga, svaka testamentalna odredba u korist supružnika imaće prednost nad ostalim naslednicima samo ako je izričito predviđena od strane ostavioca. Isto se odnosi i na želje izražene u bračnim ugovorima i ugovorima o nasleđivanju.

Povećanje slobodno raspoloživog dela kada se plodouživanje daje supružniku ili registrovanom partneru:

Prilikom sačinjavanja testamenta, testatori često daju supružniku pravo plodouživanja na imovini, pa i onoj koja pripada njihovoj deci. Švajcarski građanski zakonik (CC, član 473) to izričito dozvoljava.

U ovoj situaciji, slobodno raspoloživi deo trenutno iznosi jednu četvrtinu. Kada nove odredbe o nasleđivanju stupe na snagu, to će se povećati na polovinu imovine.


Pojašnjenje tretmana dodele dodatnog udela preživelom supružniku ili registrovanom partneru putem bračnog ugovora ili ugovora o deobi imovine:


Prema važećem zakonu, moguće je da osoba bračnim ugovorom dodeli svom nadživelom supružniku svu imovinu stečenu tokom braka.

Prema standardnom bračnom imovinskom režimu učešća u stečenoj imovini, polovina vrednosti imovine koju je preminuli stekao tokom braka dodeljuje se preživelom supružniku. Druga polovina čini deo ostavinske mase, zajedno sa vrednošću imovine pokojnika. Međutim, par može iskoristiti bračni ugovor da napravi izuzetak od ovog pravila i dogovori se da stečenu imovinu drugačije podele. Moguće je dodeliti svu stečenu imovinu preživelom supružniku kada prvi bračni drug umre. U ovom slučaju, zaostavština prvog supružnika koji je umro formira se samo od njihove lične imovine.

Međutim, postoji neizvesnost u pogledu toga da li se ova dodela treba tretirati kao poklon ili kao raspolaganje za slučaj smrti. Ovo je daleko od akademskog pitanja, jer ima direktan uticaj na osnovicu koja se koristi za izračunavanje nužnog dela i redosled smanjenja, kao što ćemo videti dalje.

Novi Zakon o nasleđivanju rešava ovo pitanje navodeći da se odredba kojom se sva imovina stečena tokom braka ili partnerstva dodeljuje supružniku ili registrovanom partneru tretira kao poklon.

Međutim, odstupajući od zakona koji je izradilo Savezno veće, švajcarski parlament je odbio da pristane da uzme u obzir dodatni udeo stečene imovine koji je dodeljen prilikom izračunavanja nužnih delova supružnika i zajedničkih potomaka. Kao što je već slučaj prema sadašnjem zakonu, samo deca iz drugih srodstava i njihovi potomci moći će podneti odštetni zahtev po osnovu bračnog ili imovinskog ugovora (zaštićeni udeli će se i dalje obračunavati na osnovu dve različite obračunske mase).


Pojašnjenja o redosledu smanjenja kada nužni deo nije dodeljen:


Po zakonu, zakonski naslednik koji ne dobije svoj nužni deo može zahtevati smanjenje testamentalnih raspolaganja umrlog i određenih poklona datih u roku od pet godina pre njegove smrti, uz izuzev uobičajenih poklona.

Ipak, ostaje neizvesnost u pogledu redosleda smanjenja, odnosno odluke o tome koja sredstva treba prvo smanjiti u slučaju takvog zahteva.


Novi Zakon o nasleđivanju donosi pojašnjenje izričito navodeći da imovina koja prelazi na naslednike po zakonskom redu nasleđivanja, tj. udeo imovine koji naslednik dobije u skladu sa članom 481.2 Švajcarskog građanskog zakonika, ili koji je primljen nezavisno od namere ostavioca, se može umanjiti. Novi zakon kaže da se najpre udeo zakonskog naslednika smanjuje na nivo njihovog nužnog dela (u tzv. neoporučnoj sukcesiji, kada dakle nema testamenta). U drugom koraku mogu se smanjiti testamentalna raspolaganja i, konačno, pokloni.


Pokloni se smanjuju sledećim redosledom:

Prvo, pokloni dati putem bračnog ili imovinskog ugovora, pa zatim opozivi pokloni i odredjene ucinjene individualne isplate i na kraju drugi pokloni, od skorasnjih,pa unazad do najstarijih.

Zabrana davanja poklona nakon potpisivanja ugovora o nasleđivanju:

Ugovor o nasleđivanju je ugovor potpisan pred notarom (kao javna isprava), između dve ili više osoba, u vezi s nasleđivanjem najmanje jedne osobe. To je jedini pravni instrument prema švajcarskom zakonu koji može nadjačati nužni deo. Ostavilac stoga može slobodno raspodeliti svoju imovinu bez ograničenja, sve dok ima saglasnost svojih naslednika.


Putem ugovora o nasledjivanju na primer, dete koje je za života ostavioca primilo novac ili deo zaostavštine ostavioca, moze da ostane bez prava ili dela prava na ostavinu.


Da bi mogla potpisati ugovor o nasleđivanju, osoba mora imati 18 ili više godina i biti sposobna za rasuđivanje. Za razliku od testamenta, ugovor o nasleđivanju ne može se jednostrano menjati. Svaka promena mora se izvršiti u prisustvu notara i uz učešće svih strana.

Ugovor o nasleđivanju može zadirati u nužne delove drugih naslednika koji nisu potpisnici ugovora. Svako čija su prava na ovaj način povređena može podneti zahtev za smanjenje.

Prema sadašnjoj sudskoj praksi, nakon potpisivanja ugovora o nasleđivanju, i osim ako njime nije drugačije navedeno ili postoji jasna namera da se nanese šteta, ostavilac može slobodno raspolagati svojom imovinom dajući poklone za živora onako kako želi. To više neće biti dozvoljeno kada novi Zakon o nasleđivanju stupi na snagu, osim ako to nije posebno predviđeno u ugovoru o nasleđivanju. Stoga će postati moguće osporiti odredbe testamenta i sve poklone koji prelaze uobičajene poklone, ako su nespojive sa obavezama preuzetim iz ugovora o nasleđivanju.


Zaključak u vezi novog švajcarskog Zakona o nasleđivanju:

Predložena reforma švajcarskog Zakona o nasleđivanju će ostaviocima dati više fleksibilnosti. Oni će biti slobodni da odluče kako će raspolagati većim delom svoje imovine, uz minimiziranje ograničenja vezanih za nužne delove naslednika.

U svetlu najavljenih promena zakona, ljudi bi trebali preispitati svoje namere i revidirati planove u vezi buduće raspodele zaostavštine, naročito bi trebali ponovo pregledati svoje testamente, posebno u delu koji se odnosi na „smanjenje zakonskog udela naslednika” koje bude učinjeno pre 1. januara 2023.

Pored toga, biće važno razjasniti da li ostavilac ima pravo da slobodno raspolaže svojom imovinom nakon potpisivanja ugovora o nasleđivanju, te i u vezi sa tim, sta ce se dogoditi ako u medjuvremenu, bude pokrenut postupak za razvod braka.

Uz ovu reviziju Zakona o nasleđivanju, uvodi se još jedan set mera kako bi se olakšao prenos kontrole nad porodičnim biznisom. Savezno veće je predložilo niz zakonskih mera koje su u vecinom podržane tokom procesa konsultacija 2019. godine. One se posebno odnose na procenu vrednosti biznisa (uzimajući u obzir tržišnu vrednost biznisa u okviru poslovne imovine u trenutku prenosa tokom života osobe, a ne kada je ostavina završena, a kako bi se izbegla kasnija usklađivanja sa drugim naslednicima), pravo da se posao-biznis u celini dodeli jednom nasledniku samo na osnovu odluke sudije i mogućnost odlaganja isplate kompenzacije su- naslednicima (najduže 5 godina). Dodatna objasnjenja u vezi ovog pravnog pitanja ce uslediti neposredno pre pocetka primene zakona 1. januara 2023. godine.

S druge strane, švajcarski parlament nije prihvatio predlog Federalnog veća za odobravanje zahteva za izdržavanje u korist životnih partnera. Ideja ovog predloga je bila da, ako je preminuli živeo u partnerskoj zajednici, preživeli partner bi, pod određenim uslovima (ako je minimalno 5 godina živeo sa ostaviocem i ako je u nezavidnoj materjalnoj situiaciji), imao prava na potraživanja imovine preminulog partnera koje se nije moglo isključiti testamentom ili sporazumom pre smrti.Ova promena Zakona o nasleđivanju bila bi u skladu sa modernim tokovima društva, jer se mnogi parovi odlučuju da žive u vanbračnoj- neregistrovanoj partnerskoj zajednici.


Napominjemo i da je u toku izmena i dopuna poglavlja 6 saveznog Zakona o međunarodnom privatnom pravu u pogledu međunarodne sukcesije. Cilj ove revizije je, da se koliko god je to moguće, uskladi švajcarski zakon sa evropskom regulativom o međunarodnom nasleđivanju, a posebno da se omogući pravo izbora švajcarskim državljanima koji imaju dvojno državljanstvo, da optiraju da se njihova imovina razmatra u skladu sa zakonom i jurisdikcijom bilo koje druge zemlje čije državljanstvo imaju. 

Advokat / Attorney at law - Zoran M.Kostic

ADVOKATSKA KANCELARIJA

Zoran M.Kostic

Kondina 24

Beograd, 11000

Tel. +381-11-322-4456

+381-11-3340-959

Mob. +381-64-216-8789

e-mail. [email protected]

DELOKRUG ANGAZOVANJA

- Pitanja nasledstva u zemlji i inostranstvu

- Restistucije(povracaj oduzete imovine)

- Razvod braka u zemlji i inostranstvu

- Pravno uredjenje Izdrzavanja supruznika, dece

- Priznanje i izvrsenje stranih sudskih odluka

- Priznanje i izvrsenje domacih sudskih odluka u inostranstvu

- Zastupanje pred medjunarodnim sudovima- Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu

- Analiza strukovnih profila saglasno domacem zakonu o radu, zakonu o obrazovanju, Nomenklaturi zanimanja i sistematizaciji radnih mesta i usaglasavanje istih sa normativima za priznavanje kvalifikacija u stranim zemljama

- Uporedno pravni pregled kolizionih normi u oblasti rada i radnih odnosa, braka i porodice, priznanja i izvrsenja stranih sudskih i arbitraznih odluka, privrednih i ekonomskih odnosa

- Pravni saveti i instrukcije u domenu Medjunarodnog privatnog i Medjunarodnog poslovnog prava

- Zastupanja pred domacim sudovima i upravnim organima

- Zastupanje pred medjunarodnim izabranim sudovima i arbitrazama

Povezivanje srpskih i kanadskih firmi / otpocinjanje biznisa - Kanadski poslovni servis

Registracija firmi, predstavnistva u Kanadi/ Srbiji

Provera Boniteta domacih/stranih firmi

Kupovina nekretnina u Kanadi/ Srbiji/ Americi

Resavanje sporova domacih i stranih firmi

Zakljucivanje svih vrsta Medjunarodnih ugovora i pracenje njihovog izvrsenja

Interesting Facts about Canada

Obavestenje o promenama propisa u 

by Kostic Zoran | 1 comment

Programi / Bodovni sistem

by Kostic Zoran | 5 comments

Kanada zamlja po meri coveka

by Kostic Zoran | 0 comments

Imigraciona politika

by Kostic Zoran | 2 comments

Recent Photos

Newest Members

Upcoming Events - Seminari i pravne konsultacije u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Kitcheneru, Torontu- Pozovite i zakazite svoj termin