Shopping Cart
Your Cart is Empty
Quantity:
Subtotal
Taxes
Shipping
Total
There was an error with PayPalClick here to try again
CelebrateThank you for your business!You should be receiving an order confirmation from Paypal shortly.Exit Shopping Cart

                                                 

Advokat za Medjunarodno pravo

International Law Specialist

Nasledstva - Razvodi - Sudski - Arbitrazni postupci

Poslovno pravo - Medjunarodni ugovori

                                                                                         Pravno regulisanje Rada - Boravka - Studija u Kanadi, Australiji, EU, USA 

NASLEĐIVANJE U ZEMLJI I INOSTRANSTVU

Pitanja i odgovori:

Pitanje 1:

Kanadski sam državljanin od 2000-te godine. Imam 40 godina, nisam oženjen. Moje roditelje sam sponzorisao i živeli su sa mnom u Torontu više od četiri godine. Potom su se opet vratili za Beograd, gde su živeli u domaćinstvu sa mojom sestrom i njenom porodicom. Moja sestra i zet su zahtevali od roditelja da sačine Ugovor o doživotnom izdržavanju. Međutim moji roditelji su to odbili jer im izdržavanje nije bilo potrebno. Nakon toga umrla je moja majka. Nakon njene smrti, moja sestra i zet su vršili pritisak na mog oca da sačini testament i na kraju ga naterali da to uradi. Svojim zaveštanjem on je dobar deo imovine u Srbiji ostavio mojoj sestri i njenoj deci. S obzirom da svoj testament nije sačinio dobrovoljno, on bi sada želeo da isti opozove. Da li je to moguće? Šta bi se desilo u slučaju da on premine, a da prethodno nije opozvao svoj testament?

Odgovor:

Pre nego što dam odgovor na Vaše pitanje, upoznaću Vas sa relevantnim zakonskim odredbama i tumačenjima.

Saglasno Zakonu o nasleđivanju RS naslediti se može na osnovu zakona i na osnovu zavestanja, odnosno testamenta.

Šta je nasleđivanje? Nasleđivanje je prelaz imovine (hereditas) umrlog lica – ostavioca (dekujusa) na njegove naslednike. Smrću tog lica prestaje njegov pravni subjektivitet, odnosno on prestaje biti nosilac prava i obaveza i prestaje mu pravna sposobnost. Međutim, odnosi tog lica sa drugim licima u vezi sa njegovom imovinom ne prestaju. Čovek kao subjekt prava, nosilac je ličnih i imovinskih prava. Prva se smrću gase a druga se prenose na naslednike.

Ko su naslednici? Naslednici ostavioca mogu biti univerzalni ili singularni sukcesori, kada dobijaju celu zaostavštinu ili jedan njen deo. Oni odgovaraju za dugove ostaviočeve srazmerno veličini nasleđene imovine a stupaju u nasledna prava i obaveze ostavioca neposredno u momentu njegove smrti i za sticanje svojine nad imovinom ne moraju da imaju njenu državinu. Univerzalni sukcesori se određuju po osnovu zakona a singularni po osnovu testamenta, odnosno zaveštanja. Singularni sukcesori dobijaju samo korist iz zaostavštine i po pravilu ne odgovaraju za dugove ostavioca. Ukoliko je pak zaostavština prezadužena, tako da nema dovoljno imovine za namirenje ostaviočevih poverilaca od univerzalnih sukcesora, poverioci mogu da traže namirenje svojih potraživanja i iz imovine singularnih sukcesora. Pravo singularnih sukcesora je obligacione prirode, jer oni stupaju u svoja prava momentom njihovog realizovanja a ne u momentu smrti ostavioca. Singularni sukcesori mogu biti i legatari ili korisnici naloga.

Šta se nasleđuje? Nasleđuje se zaostavština, a nju čine sva nasleđivanju podobna prava koja su ostaviocu pripadala u trenutku smrti, osim predmeta domaćinstva manje vrednosti (pokućstvo, nameštaj, posteljina i slično) koji služe svakodnevnim potrebama ostaviočevih potomaka, bračnog druga i roditelja, ako su sa ostaviocem živeli u istom domaćinstvu. Ti predmeti postaju zajednička svojina ovih lica. Takođe, zaostavštinu ne čine ni dobra za koje su njegovu imovinu uvećali potomci koji su sa njim živeli u istom domaćinstvu i svojim trudom i zaradom mu pomagali u privređivanju, već ta dobra pripradaju potomku, srazmerno delu za koji je uvećao imovinu ostavioca.

Ko može biti naslednik? To može biti samo ono lice koje je u trenutku smrti ostavioca živo, ali i dete koje je već začeto u trenutku smrti ostavioca, pod uslovom da se rodi živo. Takođe, naslednik može biti i pravno lice.

Šta označava nedostojnost za nasleđivanje? Na osnovu zakona ili zaveštanja, ne može naslediti ili steći kakvu korist od zaveštanja (nedostojnost za nasleđivanje):

1. Onaj ko je umišljajno usmrtio ostavioca ili je to pokušao

2. Onaj ko je prinudom, pretnjom ili prevarom naveo ostavioca da sačini ili opozove zaveštanje ili neku njegovu odredbu, ili ga je u tome sprečio

3. Onaj ko je u nameri sprečavanja ostaviočeve poslednje volje uništio ili sakrio njegovo zaveštanje ili ga je falsifikovao

4. Onaj ko se teže ogrešio o zakonsku obavezu izdržavanja ostavioca ili mu je uskratio nužnu pomoć

SAVET: Vaš otac ima pravo da opozove raniji testament u bilo koje vreme, kao i da sačini novi (ili da ga ne sačini). Ako sačini novi testament kojim ujedno daje i izjavu da opoziva raniji, važiće taj kasniji testament, koji automatski ništi raniji. Takođe, on jednostvano može i da uništi ranije pisani testament (bez obaveze da sačini novi). Ukoliko ne opozove raniji testament ili ne sačini novi, a u međuvremenu premine, Vi kao zakonski naslednik možete jedino putem sudskog postupka (Tužbom) osporavati testament koji će sud prethodno proglasiti na ostavinskoj raspravi (poništaj zabog mana volje ostavioca), pozivajući se na činjenicu da je isti, Vaš otac sačinio pod prinudom Vaše sestre, čime bi sud eventualno doneo odluku o njenoj nedostojnosti da bude naslednik. Međutim, čak i tada, njen zakonski deo bi po sistemu predstavljanja bio automatski prenet na njene potomke (njenu decu).

Pitanje 2:

Živim sa suprugom i dvoje dece u Vankuveru već 10 godina. Sa nama u zajednici su i moji roditelji. Ja sam ih sponzorisala i oni su dobili kanadske useljeničke vize pre dve godine. U Srbiji imam dva brata i oni žive sa svojim porodicama na roditeljskom porodičnom imanju u Vojvodini. U našoj porodici su oduvek vladali harmonični odnosi, pa u nameri da takve odnose zadrže i dalje kod svoje dece, moji roditelji bi želeli da regulišu pitanje nasleđivanja na takav način da niko od nas budućih naslednika ne bude oštećen.

Odgovor:

Shodno Zakonu o nasleđivanju RS, Vaši roditelji (ili jedan od njih) mogu raspolagati svojom imovinom na dva načina: pravnim poslom za života (poklon, raspodela imovine) ili pravnim poslom za slučaj smrti (testament, doživotno izdržavanje). Ugovorom za života (poklon, raspodela imovine), pre smrti budućeg ostavioca (ili ostavilaca), deli se imovina na zakonske naslednike (ili na samo neke od zakonskih naslednika). To znači da ta imovina u trenutku zaključenja Ugovora prelazi u svojinu tih lica (a ne nakon smrti budućeg ostavioca). Za razliku od ovih Ugovora, pravni posao za slučaj smrti (testament, doživotno izdržavanje) prelazi na naslednike (ili na samo neke od njih) tek nakon smrti ostavioca (ili ostavilaca), tj nakon završene ostavinske rasprave. U slučaju da ostavilac (ili ostavioci) na sačine niti jedan pravni posao od gore navedenih, primeniće se zakonski red nasleđivanja, gde svako od zakonskih naslednika (potomci i supružnik) ostavioca dobija jednak deo zaostavštine.

SAVET: Moj savet bi bio da jedan od Vaših roditelja (ili otac ili majka, u zavisnosti koji ima više posebne imovine) zaključi sa Vama, Vašom braćom i supružnikom (Vaš otac ili majka), Ugovor o raspodeli imovine za života, kojim će svu svoju posebnu imovinu koja postoji u trenutku zaključenja Ugovora, raspodeliti još za svog života. Trenutkom zaključenja ta imovina preći će na svakog od naslednika u svojinu, te nakon smrti ostavioca neće ni biti imovine koja bi se raspravljala pred sudom (pod uslovom da ostavilac ne stekne još neku imovinu do kraja života). Drugi predlog jeste da se zaključe Ugovori o poklonu (sa svakim od zakonskih naslednika), s tim da će za svaki od ovih Ugovora trebati posebna overa kod javnog beležnika kao i pojedinačan taksa u zavisnosti od vrednosti imovine, što može biti dosta skuplje nego kod Ugovora o raspodeli imovine (radi se samo jedan ugovor sa svim naslednicima).

Pitanje 3:

Da li mi možete objasniti šta je to nužno nasleđivanje i ko su nužni naslednici?

Odgovor:

Zakon o nasleđivanju RS je uredio institut nužnog nasleđivanja na sledeći način:

Ko su nužni naslednici? Nužni naslednici su ostaviočevi: potomci, usvojenici i njihovi potomci, bračni drug, roditelji, usvojilac, braća i sestre, dedovi i babe i ostali preci, dok su usvojilac iz nepotpunog usvojenja, ostaviočeva braća i sestre, njegovi dedovi i babe i njegovi ostali preci nužni naslednici samo ako su trajno nesposobni za privređivanje a nemaju nužnih sredstava za život. Dakle, nužni naslednik može biti samo onaj ko je po zakonskom redu nasleđivanja pozvan na nasleđe.

Šta je nužni deo? Nužnim naslednicima pripada deo zaostavštine kojim ostavilac nije mogao raspolagati i koji se naziva nužnim delom. Nužni deo potomaka, usvojenika i njegovih potomaka i ostaviočevog bračnog druga je polovina, a nužni deo ostalih nužnih naslednika je trećina dela koji bi svakom od njih pripao po zakonskom redu nasleđivanja.

Šta se smatra povredom nužnog dela? Nužni deo je povređen ako je vrednost ostaviočevih zaveštajnih raspolaganja i poklona učinjenih nužnom nasledniku ili licu umesto koga ovaj dolazi na nasleđe manja od vrednosti naslednikovog nužnog dela.

Koja je priroda prava na nužni deo? Nužnom nasledniku pripada novčana protivvrednost nužnog dela (obligaciono pravo), a na zahtev nužnog naslednika, sud može odlučiti da ovom pripadne određeni deo stvari i prava koji čine zaostavštinu (stvarno pravo).

Ko su dužnici nužnog naslednika? Nužnom nasledniku novčanu protivvrednost solidarno duguju svi zaveštajni (testamentalni) naslednici i isporukoprimci, srazmerno delu zaostavštine koji su dobili ako iz zaveštanja na sledi što drugo, a kad je to nedovoljno, nužni naslednik može zahtevati dopunu novčane protivvrednosti, shodno pravilima za vraćanje poklona.

Na koji način se izračunava nužni deo? Najpre se popisuje i procenjuje celokupna imovina koju je ostavilac imao u trenutku smrti, zajedno sa svim njegovim zaveštajnim (testamentalnim) raspolaganjima, svim njegovim potraživanjima, pa i onim prema nekom od naslednika, izuzev očigledno nenaplativim. Od tako utvrđene vrednosti odbija se zatim iznos ostaviočevih dugova, kao i iznos troškova popisa i procene zaostavštine i uobičajenih troškova njegove sahrane. Tako dobijenom ostatku dodaje se vrednost svih poklona koje je ostavilac ma na koji način učinio nekom od zakonskih naslednika, nezavisno od toga kom naslednom redu pripadaju i da li mogu i hoće da naslede, kao i vrednost poklona za koje je ostavilac naredio da se nasledniku ne uračunaju u nasledni deo. Konačno, svemu tome dodaje se i vrednost poklona koje je ostavilac u poslednjoj godini svog života učinio onima koji nisu zakonski naslednici. U vrednost zaostavštine na osnovu koje se izračunava nužni deo ne ulaze dobra koja je zakonski naslednik stekao punovažnim ugovorom o ustupanju i raspodeli imovine za života, ono što je ostavilac utrošio na izdržavanje i školovanje zakonskog naslednika, pokloni učinjeni u dobrotvorne i druge opštekorisne svrhe ni manji uobičajeni pokloni.

Ko može zahtevati nužni deo i nasledivost prava? Isplatu novčane protivvrednosti, odnosno smanjenje zaveštajnih raspolaganja i vraćanje poklona mogu zahtevati nužni naslednici. Ako ostaviočev potomak ili usvojenik koji nije zahtevao nužni deo umre pre isteka roka za postavljanje zahteva, to pravo pripada njegovim naslednicima, u roku od šest meseci od njegove smrti.

Na koji način ostavilac može razbaštiniti nužnog naslednika? Postoje dva načina: isključenje i lišenje. Isključenje - Zaveštalac može isključiti iz nasleđa nužnog naslednika koji se povredom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio o njega (ako se uvredljivo ili grubo odnosio prema zaveštaocu, ako je umišljajno učinio krivično delo prema zaveštaocu, njegovom detetu, usvojeniku, bračnom drugu ili roditelju, ako se odao neradu i nepoštenom životu). Isključenje može biti potpuno ili delimično. Isključenje mora biti učinjeno u obliku potrebnom za zaveštanje. Isključenje mora biti izraženo na nesumnjiv način, a poželjno je navesti i uzrok isključenja. Uzrok isključenja mora postojati u vreme ostaviočeve smrti. Dokazivanje osnovanosti isključenja tereti onog ko se na isključenje poziva. Isključeni gubi nasleđe u meri u kojoj je isključen. Lišenje - Ako je potomak koji ima pravo na nužni deo prezadužen ili je rasipnik, zaveštalac ga može u celini ili delimično lišiti nužnog dela u korist potomaka lišenog.

Lišenje mora biti učinjeno u obliku potrebnom za zaveštanje. Lišenje je punovažno samo ako u trenutku smrti ostaviočeve lišeni ima maloletno dete ili maloletnog unuka od ranije umrlog deteta. Isto važi i ako lišeni ima punoletno dete ili punoletnog unuka od ranije umrlog deteta, koji su nesposobni za privređivanje.

Pitanje 4:

Nasledila sam stan u Beogradu od svojih roditelja. Da li sam dužna da platim porez na nasleđe?

Odgovor:

Ne. Porez na nasleđe plaćaju članovi drugog naslednog reda po jednom modalitetu (povoljnijem), dok članovi trećeg naslednog reda i ostala lica koja nisu u srodstvu sa ostaviocem plaćaju po drugom poreskom modalitetu. Članovi prvog naslednog reda, kao i bračni drug i roditelji ostavioca, oslobođeni su plaćanja poreza na promet po osnovu nasleđa.

Pitanje 5:

Da li se plaća porez na poklon?

Odgovor:

Kod plaćanja poreza na promet po osnovu poklona, slična je situacija kao kod poreza na promet po osnovu nasleđa. Članovi drugog naslednog reda plaćaju porez na promet po osnovu poklona po jednom modalitetu (povoljnijem), dok članovi trećeg naslednog reda i ostala lica koja nisu u srodstvu sa ostaviocem plaćaju porez na promet po osnovu poklona po drugom poreskom modalitetu. Članovi prvog naslednog reda, kao i bračni drug, oslobođeni su plaćanja poreza na promet po osnovu poklona, dok za razliku od nasleđa, gde su roditelji koji nasleđuju svoju decu oslobođeni od plaćanja poreza, kod poklona je drugačija situacija. Roditelji koji prime poklon od svoje dece moraju da plate porez.

Pitanje 6:

Nakon smrti roditelja koji su živeli u okolini Kragujevca, 2007 godine izvršena je ostavinska rasprava i podela imovine između mene i mojih sestara ali ista nije zavedena u zemljišne knjige. Ja već više od 40 godina živim u Torontu i kanadski sam državljanin a moje sestre žive u Srbiji i imaju srpsko državljanstvo. Kako mogu da izvršim upis nasleđenih imanja i kuće u zemljišne knjige?

Odgovor:

Vaš ostavinski postupak je završen pred Opštinskim sudom u Kragujevcu još 2007 godine i Vi ste, kao i Vaše sestre, Rešenjem Opštinskog suda označeni za naslednike. Nakon što ste dobili predmetno Rešenje, Vi i Vaše sestre niste dalje preuzimali ništa po pitanju upisa nasleđene nepokretne imovine u zemljišne knjige. Šta ste trebali uraditi? Po pravosnažnosti sudskog Rešenja trebali ste zatražiti klauzulu pravosnažnosti, kako bi bila ispunjena potrebna pravna forma za dalje postupanje pred poreskom upravom Ministarstvom finansija, gde se na osnovu veličine nasleđenih delova vrši procena tržišne vrednosti istih i gde se razrezuje porez po osnovu nasleđa svakom nasledniku ponaosob. Nakon uplate poreza, stiče se pravo na upis nepokretnosti u zemljišne knjige. Tek po izvršenom upisu u zemljišne knjige, Vi postajete titular prava svojine nad nasleđenim nekretninama i možete sa njima neometano raspolagati.

SAVET: Iako ste sve ovo propustili da uradite jos 2007 godine, nije kasno da sada nastavite sa postupkom. Zašto? Dovoljno je da bilo ko od naslednika po ostavinskom Rešenju (bilo Vi ili neka od Vaših sestara) podnese nadležnom katastaru Zahtev za upis prava svojine, jer će po automatizmu svi naslednici, što dakle uključuje i Vas (a ne samo lice koje je podnelo zahtev) biti upisani u katastar!

Pitanje 7:

Da li je u Srbiji obaveza da se sačini testament i ako jeste, koje vrste testamenta postoje?

Odgovor:

U Srbiji postoje dva osnova pozivanja na nasleđe, a to su zakon i testament. Ugovor nije osnov pozivanja na nasleđe. Nasleđivanje po osnovu testamenta je primarno a po osnovu zakona sekundarno, tj nasleđivanje po osnovu zakona nastaje kada nema testamenta ili ako je on ništav, odnosno ako njime nije obuhvaćena celokupna zaostavština testatora. Zaostavština se može raspraviti na osnovu zakona ili na osnovu testamenta a mogu se istovremeno primeniti oba osnova u slučaju ako je testator delimično raspolagao svojom imovinom.

Dalje, Zakon o nasleđivanju RS uređuje vrste, odnosno forme testamenta na sledeći način:

Svojeručno zaveštanje: Zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će ga svojom rukom napisati i potpisati. Za punovažnost svojeručnog zaveštanja nije nužno da se u njemu naznači datum kada je sačinjeno, ali je to poželjno.

Pismeno zaveštanje pred svedocima: Zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao, da je to njegova poslednja volja i potom se na pismenu svojeručno potpisati. Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zaveštanju, a poželjno je da se naznači njihovo svojstvo svedoka.

Sudsko zaveštanje: Zaveštanje može po kazivanju zaveštaoca sačiniti sudija, pošto prethodno utvrdi zaveštaočev identitet. Pošto zaveštalac takvo zaveštanje pročita i potpiše, sudija na samom zaveštanju potvrđuje da ga je zaveštalac u njegovom prisustvu pročitao i potpisao. Ukoliko zaveštalac nije u stanju da pročita zaveštanje koje mu je sačinio sudija, ovaj ga zaveštaocu čita u prisustvu dva svedoka, pa onda zaveštalac u prisustvu istih svedoka izjavljuje da je to njegovo zaveštanje i potom zaveštanje potpisuje ili stavlja na njega svoj rukoznak. Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zaveštanju. Sudija je dužan na samom zaveštanju potvrditi da su sve ove radnje učinjene. Pored toga, zaveštalac može svojeručno zaveštanje, pismeno zaveštanje pred svedocima i sudsko zaveštanje poveriti na čuvanje nadležnom sudu u otvorenom ili zatvorenom omotu. Sud će o prijemu zaveštanja sačiniti zapisnik i zaveštanje staviti u zaseban omot koji će se zapečatiti i čuvati u sudu.

Konzularno zaveštanje: Zaveštaocu može u inostranstvu zaveštanje sačiniti konzularni predstavnik ili diplomatski predstavnik Republike Srbije koji obavlja konzularne poslove, po pravilima koja važe za sastavljanje sudskog zaveštanja.

Međunarodno zaveštanje: Međunarodno zaveštanje je punovažno bez obzira na mesto gde je sačinjeno i na to gde se nalaze dobra zaveštaočeva, bez obzira na državljanstvo zaveštaoca, na njegovo prebivalište ili boravište, ako je sačinjeno u obliku međunarodnog zaveštanja, u skladu sa odredbama Zakona o nasleđivanju. Međunarodno zaveštanje mora biti sačinjeno u pismenom obliku, ali ga zaveštalac ne mora svojeručno napisati. Međunarodno zaveštanje može biti sačinjeno na bilo kom jeziku, rukom ili na neki drugi način. Ovlašćena lica za postupanje pri sačinjavanju međunarodnog zaveštanja su lica određena prema odredbama Zakona o nasleđivanju. U prisustvu dva svedoka i lica ovlašćenog za sastavljanje međunarodnog zaveštanja, zaveštalac izjavljuje da je sačinjeno pismeno njegovo zaveštanje i da je upoznat s njegovom sadržinom. U prisustvu svedoka i ovlašćenog lica zaveštalac potpisuje zaveštanje ili, ako ga je prethodno potpisao, priznaje i potvrđuje potpis za svoj. Ako zaveštalac nije u stanju da se potpiše, saopštava razlog ovlašćenom licu, koje to zabeležava na zaveštanju. Zaveštalac može zatražiti da ga drugi, u njegovo ime, potpiše na zaveštanju a ovlašćeno lice će to zabeležiti na zaveštanju. Svedoci i ovlašćeno lice u prisustvu zaveštaoca stavljaju istovremeno svoje potpise na zaveštanje. Potpisi se moraju staviti na kraju zaveštanja. Kad se zaveštanje sastoji od više listova, zaveštalac mora da potpiše svaki list ili, ako on nije u stanju da se potpiše, zaveštanje može potpisati drugi u njegovo ime, ili ovlašćeno lice. Svaki list zaveštanja mora biti obeležen brojem. Datum sačinjavanja međunarodnog zaveštanja je datum pod kojim ga je potpisalo ovlašćeno lice. Ovlašćeno lice taj datum stavlja na kraju zaveštanja. Kad je za sačinjavanje međunarodnog zaveštanja potreban tumač, određuje ga ovlašćeno lice. Ako ne postoji obavezan propis o čuvanju zaveštanja, ovlašćeno lice pita zaveštaoca da li želi dati izjavu o čuvanju zaveštanja. Mesto gde zaveštalac ima nameru da čuva zaveštanje zabeležava se u potvrdi koju izdaje ovlašćeno lice. Ovlašćeno lice priložiće međunarodnom zaveštanju potvrdu, na obrascu propisanom odgovarajućom međunarodnom konvencijom. Potvrda se sastavlja u dva primerka, od kojih jedan čuva ovlašćeno lice, a drugi predaje zaveštaocu. Potvrda ovlašćenog lica uzima se kao dovoljan dokaz formalne punovažnosti pismena kao međunarodnog zaveštanja, sve dokle se ne dokaže suprotno. Međunarodno zaveštanje se može opozvati isto kao i ostali oblici zaveštanja, prema ovom zakonu.

Brodsko zaveštanje: Zaveštaocu može na srpskom brodu zaveštanje sačiniti zapovednik broda, po pravilima koja važe za sastavljanje sudskog zaveštanja. Tako sačinjeno zaveštanje prestaje da važi po isteku trideset dana od dana povratka zaveštaoca u Republiku Srbiju.

Vojno zaveštanje: Za vreme mobilizacije ili rata, zaveštanje onom ko je na vojnoj dužnosti može sačiniti komandir čete i drugi starešina njegovog ili višeg ranga, ili neko drugi u prisustvu nekog od tih starešina, kao i svaki starešina odvojenog odreda, a po pravilima koja važe za sačinjavanje sudskog zaveštanja. Tako sačinjeno zaveštanje prestaje da važi po isteku šezdeset dana od dana završetka rata, a ako je zaveštalac ranije ili docnije demobilisan - po isteku trideset dana od dana demobilisanja.

Usmeno zaveštanje: Zaveštalac može poslednju volju usmeno izreći pred tri istovremeno prisutna svedoka ako zbog izuzetnih prilika ne može sačiniti pismeno zaveštanje. Usmeno zaveštanje prestaje da važi po isteku trideset dana od dana prestanka prilika u kojima je sačinjeno. Svedoci pred kojima je zaveštalac usmeno izrekao svoju poslednju volju dužni su da bez odlaganja napismeno sastave zaveštaočevu izjavu i da je što pre predaju sudu, ili da je usmeno ponove pred sudom iznoseći pri tom kada je, gde i u kojim prilikama zaveštalac izrekao svoju poslednju volju.

Javnobeležničko zaveštanje: Zaveštalac može svoju poslednju volju sačiniti pred javnim beležnikom, u formi javnobeležničkog zapisa.

Pitanje 8:

Moj otac želi da potpiše pred svedocima već sastavljen pismeni testament kod advokata. Tim testamentom on želi da meni ostavi veći deo imovine, a drugi manji deo mom bratu. Pitao me je da li moj brat i ja želimo da budemo svedoci prilikom potpisivanja testamenta. Da li je to moguće?

Odgovor:

U ovom slučaju je moguće. Ko može biti svedok? Zaveštajni svedoci moraju biti pismeni, punoletni i poslovno potpuno sposobni, izuzev kod usmenog zaveštanja, kada svedoci ne moraju biti pismeni. Svedoci međunarodnog i pismenog zaveštanja pred svedocima moraju znati i jezik na kom zaveštalac izjavljuje da je zaveštanje njegovo, a svedoci usmenog i sudskog zaveštanja moraju znati i jezik na kom je zaveštanje sačinjeno. Ko ne može biti svedok? Ne mogu biti zaveštajni svedoci niti mogu sačiniti zaveštanje po zaveštaočevom kazivanju u svojstvu sudije, odnosno ovlašćenog lica ako se zaveštanje sačinjava po pravilima sudskog zaveštanja: potomci zaveštaočevi, njegovi usvojenici i njihovi potomci, njegovi preci i usvojioci, njegovi srodnici u pobočnoj liniji do četvrtog stepena srodstva zaključno, bračni drugovi svih tih lica i bračni drug zaveštaočev. To ne važi za usmeno zaveštanje. Dakle, u slučaju pismenog zaveštanja, bitno je da zaveštalac izjavi da je testament njegova poslednja volja (ne mora da čita naglas testament) i da ga potpiše pred svedocima, koji se takođe potpisuju.

Pitanje 9:

Želim da sastavim testament i da istim svojim sinovima ostavim svu svoju imovinu. Međutim, moj najmlađi sin je oduvek bio problematičan. Odustao je od studiranja već posle druge godine. Stalno izlazi, traži od mene i svoje braće novac, druži se sa lošim ljudima, nikako da se skrasi, završi fakultet i zaposli se. Ja sam već duže vreme bolestan i želim da obezbedim svoju decu, ali ne bih voleo da mom najmlađem sinu ostavim imovinu koju će on ubrzo da rasproda ili uništi. Da li je moguće da mu testmentom ostavim imovinu, ali samo ukoliko završi fakultet i nađe posao?

Odgovor:

Moguće je. Zaveštalac može u pojedinim odredbama zaveštanja postaviti uslove i rokove. Smatra se da je uslov ostvaren ako njegovo ostvarenje, protivno načelu savesnosti i poštenja, spreči onaj na čiji je teret određen. Smatra se da uslov nije ostvaren ako njegovo ostvarenje, protivno načelu savesnosti i poštenja, prouzrokuje onaj u čiju je korist određen. Ostvarenje odložnog uslova nema povratno dejstvo ako iz zaveštanja ne sledi što drugo. Negativan odložni uslov smatra se pozitivnim raskidnim uslovom. S druge strane, rok koji nikada ne može nastupiti ili je neprimereno dug smatra se nepostojećim. Kad je očigledno da se zaveštalac prevario samo u preračunavanju vremena, dužinu roka odrediće sud, prema zaveštaočevoj pravoj nameri. Istek odložnog roka nema povratno dejstvo ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.

Šta se događa kada je naslednik postavljen pod odložnim uslovom ili rokom? Ako je naslednik postavljen pod odložnim uslovom ili rokom, zaostavština pripada na uživanje ostaviočevim zakonskim naslednicima ako iz zaveštanja ne sledi što drugo. Ostaviočevi zakonski naslednici tada za ostaviočeve dugove, isporuke i naloge odgovaraju samo stvarima i pravima iz zaostavštine.

Šta se događa kada se odložni uslov (ne)ostvari ili rok istekne? Kad se odložni uslov ostvari ili rok istekne, postavljeni naslednik zaostavštinu nasleđuje u svojinu. Ako se odložni uslov ne ostvari, zaostavštinu u svojinu nasleđuju ostaviočevi zakonski naslednici ako iz zaveštanja ne sledi što drugo. Isto važi i kad postavljeni naslednik ne doživi ostvarenje odložnog uslova ili istek roka.

Pitanje 10:

Zbog kojih razloga se može nakon smrti zaveštaoca poništiti njegov testament?

Odgovor:

Zakon o nasleđivanju RS predviđa dva razloga za poništaj zaveštanja: a) razlog ništavosti, b) razlog rušljivosti.

Apsolutna ništavost zaveštanja: Razlozi su: a) zbog povrede prinudnih propisa, javnog poretka ili dobrih običaja, b) zbog zaveštajne nesposobnosti (lice nije navršilo petnaest godina života ili je zbog nesposobnosti za rasuđivanje potpuno lišeno poslovne sposobnosti), c) zbog falsifikovanog zaveštanja

Delimična ništavost zaveštanja: Ništavost neke odredbe zaveštanja ne povlači ništavost i samog zaveštanja ako ono može opstati bez ništave odredbe ili ako ta odredba nije bila odlučujuća pobuda zbog koje je zaveštanje sačinjeno. Slučajevi delimične ništavosti su: a) ništava je odredba zaveštanja kojom zaveštalac određuje naslednika svom nasledniku ili isporukoprimcu, b) ništava je odredba zaveštanja kojom zaveštalac svom nasledniku ili isporukoprimcu zabranjuje da otuđi stvar ili pravo koje mu je ostavio, c) ništava je odredba zaveštanja kojom se zabranjuje ili ograničava deoba nasledstva, d) ništave su one odredbe sudskog, konzularnog, međunarodnog, brodskog i vojnog zaveštanja kojima se nešto ostavlja sudiji, odnosno ovlašćenom licu, kao i bračnim drugovima, precima, potomcima i braći i sestrama tih lica, е) ništave su one odredbe pismenog zaveštanja pred svedocima, sudskog, konzularnog, međunarodnog, brodskog i vojnog zaveštanja kojima se nešto ostavlja zaveštajnim svedocima, kao i bračnim drugovima, precima, potomcima i braći i sestrama svedoka, f) ništave su one odredbe usmenog zaveštanja kojima se nešto ostavlja zaveštajnim svedocima, njihovim bračnim drugovima, precima, potomcima i srodnicima u pobočnoj liniji do četvrtog stepena srodstva zaključno, kao i bračnim drugovima svih tih lica.

Ko i kada može istaći ništavost zaveštanja? Na ništavost sud pazi po službenoj dužnosti i na nju se može pozvati svako zainteresovano lice. Pravo na isticanje ništavosti ne gasi se. Ništavo zaveštanje smatra se zaveštanjem koje nikada nije ni bilo sačinjeno.

Rušljivost zaveštanja: Zaveštanje je rušljivo: a) ako ga je sačinio onaj ko nije imao zaveštajnu sposobnost (zaveštanje lica koje je u trenutku njegovog sačinjavanja bilo nesposobno za rasuđivanje), b) ako je u vreme zaveštanja bilo mana zaveštaočeve volje (zaveštanje sačinjeno pod uticajem prinude, pretnje i prevare ili u zabludi o činjenicama koje su zaveštaoca pobudile da sačini zaveštanje), c) ako pri sačinjavanju zaveštanja nisu poštovani oblik i uslovi određeni zakonom.

Ko može zahtevati poništaj zaveštanja zbog rušljivosti? Poništaj zaveštanja zbog rušljivosti može zahtevati samo lice koje za to ima pravni interes.

Koji je rok za poništaj zaveštanja zbog zaveštajne nesposobnosti i mana volje? Poništaj zaveštanja rušljivog zbog zaveštajne nesposobnosti i mana zaveštaočeve volje može se zahtevati u roku od jedne godine od dana saznanja za postojanje uzroka rušljivosti, a najkasnije u roku od deset godina od dana proglašenja zaveštanja. Rok od jedne godine ne može početi da teče pre proglašenja zaveštanja. Poništaj zaveštanja prema nesavesnom licu može se zahtevati u roku od dvadeset godina od dana proglašenja zaveštanja.

Koji je rok za poništaj zaveštanja zbog povrede oblika? Poništaj zaveštanja rušljivog zbog povrede oblika i nepoštovanja uslova određenih zakonom može se zahtevati u roku od jedne godine od dana saznanja za zaveštanje, a najkasnije u roku od deset godina od dana proglašenja zaveštanja. Rok od jedne godine ne može početi da teče pre proglašenja zaveštanja.

Pitanje 11:

Moj dugogodišnji prijatelj sačinio je testament u kom je mene odredio za izvršioca njegovog testamenta. Možete li mi objasniti šta to znači? Koja su moja prava i obaveze po tom pitanju?

Odgovor:

U zaveštanju može biti određen jedan ili više izvršilaca zaveštanja. Izvršilac zaveštanja može biti svako ko je poslovno potpuno sposoban. Izvršilac zaveštanja ne mora se primiti te dužnosti.

Dužnosti i prava izvršioca zaveštanja: Kad zaveštalac nije što drugo odredio, dužnost je izvršioca zaveštanja naročito da se stara o čuvanju zaostavštine, da njome upravlja, da se stara o isplati dugova i isporuka i uopšte da se stara da zaveštanje bude izvršeno onako kako je zaveštalac hteo. Izvršilac zaveštanja dužan je položiti sudu račun o svom radu. Izvršilac zaveštanja ima pravo na naknadu troškova i nagradu za svoj trud koje mu se isplaćuju na teret zaostavštine, prema odluci suda.

Advokat / Attorney at law - Zoran M.Kostic

ADVOKATSKA KANCELARIJA

Zoran M.Kostic

Kondina 24

Beograd, 11000

Tel. +381-11-322-4456

+381-11-3340-959

Mob. +381-64-216-8789

e-mail. [email protected]

DELOKRUG ANGAZOVANJA

- Pitanja nasledstva u zemlji i inostranstvu

- Restistucije(povracaj oduzete imovine)

- Razvod braka u zemlji i inostranstvu

- Pravno uredjenje Izdrzavanja supruznika, dece

- Priznanje i izvrsenje stranih sudskih odluka

- Priznanje i izvrsenje domacih sudskih odluka u inostranstvu

- Zastupanje pred medjunarodnim sudovima- Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu

- Analiza strukovnih profila saglasno domacem zakonu o radu, zakonu o obrazovanju, Nomenklaturi zanimanja i sistematizaciji radnih mesta i usaglasavanje istih sa normativima za priznavanje kvalifikacija u stranim zemljama

- Uporedno pravni pregled kolizionih normi u oblasti rada i radnih odnosa, braka i porodice, priznanja i izvrsenja stranih sudskih i arbitraznih odluka, privrednih i ekonomskih odnosa

- Pravni saveti i instrukcije u domenu Medjunarodnog privatnog i Medjunarodnog poslovnog prava

- Zastupanja pred domacim sudovima i upravnim organima

- Zastupanje pred medjunarodnim izabranim sudovima i arbitrazama

Povezivanje srpskih i kanadskih firmi / otpocinjanje biznisa - Kanadski poslovni servis

Registracija firmi, predstavnistva u Kanadi/ Srbiji

Provera Boniteta domacih/stranih firmi

Kupovina nekretnina u Kanadi/ Srbiji/ Americi

Resavanje sporova domacih i stranih firmi

Zakljucivanje svih vrsta Medjunarodnih ugovora i pracenje njihovog izvrsenja

Interesting Facts about Canada

Obavestenje o promenama propisa u 

by Kostic Zoran | 1 comment

Programi / Bodovni sistem

by Kostic Zoran | 5 comments

Kanada zamlja po meri coveka

by Kostic Zoran | 0 comments

Imigraciona politika

by Kostic Zoran | 2 comments

Recent Photos

Newest Members

Upcoming Events - Seminari i pravne konsultacije u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Kitcheneru, Torontu- Pozovite i zakazite svoj termin

0