Shopping Cart
Your Cart is Empty
Quantity:
Subtotal
Taxes
Shipping
Total
There was an error with PayPalClick here to try again
CelebrateThank you for your business!You should be receiving an order confirmation from Paypal shortly.Exit Shopping Cart

                                                 

Advokat za Medjunarodno pravo

International Law Specialist

Nasledstva - Razvodi - Sudski - Arbitrazni postupci

Poslovno pravo - Medjunarodni ugovori

                                                                                         Pravno regulisanje Rada - Boravka - Studija u Kanadi, Australiji, EU, USA 

Nasledjivanje - Belgija

Nasledstvo u Belgiji i oporezivanje

Često Postavljana Pitanja

Šta se dešava kada umre ostavilac u Belgiji ?

Činjenica smrti se mora prijaviti u matičnom uredu (état civil), mesta gde je osoba preminula a ne u opštini u kojoj je živela. Prijavu smrti najčešće vrše sami rođaci i prilažu potvrdu lekara a obično rođaci prepuštaju taj deo posla i pogrebnim službama.

Matična služba će evidentirati činjenicu smrti i izdati potvrdu. Zatim rođaci obaveštavaju poslodavca preminulog lica (ako je bio u radnom odnosu), organe socijalnog osiguranja, penzione fondove, banke, itd. .i uz obaveštenje šalju izvod iz matične knjige umrlih.

Kada je smrt zabeležena u matičnoj službi, poreske vlasti se automatski obaveštavaju, a lokalna poreska uprava obaveštava rođake da u datom roku moraju podneti poresku prijavu.

Da li će bankovni računi preminulog biti zamrznuti ?

Kada banka bude obaveštena da je njen komitent preminuo, blokiraće sve njegove račune, čak i zajedničke račune koje je imao sa supružnikom ili partnerom.

Koliko će dugo računi biti blokirani zavisi od situacije.

Samo ako jedan od naslednika živi izvan Evropskog ekonomskog prostora, banka je dužna, po zakonu, da zamrzne račun.

*Evropsko ekonomsko područje obuhvata 28 država članica EU, plus Island, Lihtenštajn i Norvešku.

Bankovni računi ostaju blokirani dok se ne izda potvrda da je porez na nasledstvo plaćen ili da su date dovoljne garancije za plaćanje poreza na nasledstvo.

Međutim, ako svi naslednici žive u Evropskom ekonomskom prostoru, jedina obaveza koju banke i finansijske institucije imaju je da obaveste poreske organe koliko novca ima ostavilac na svojim računima pre nego što oslobode novac sa ovih računa. Mora se navesti koliko je novca na tekućim i štednim računima i u vrednosnim investicionim papirima.

U principu, biće potrebna potvrda o sukcesiji-nasledstvu(akte van erfopvolging / certificat d’hérédité) kojom se identifikuju ostavilac i naslednici. Ta potvrda može biti sačinjena od strane notara ili lokalne poreske kancelarije. Izdavanje potvrde može potrajati nekoliko sedmica jer će najpre Centralni registar testamenata morati da proveri da li ostavilac ali i naslednici imaju neplaćenih poreskih I socijalnih dugovanja.

Banka će takođe tražiti od naslednika da potpišu dokument kojim se potvrđuje ko može primiti novac. To obično ne bi trebalo da traje duže od dve ili tri nedelje, ali ako se naslednici ne slažu, račun može ostati blokiran na duži vremenski period. Štaviše, ako su pokojnik ili naslednici imali neisplaćene poreske ili socijalne dugove, banka će prvo morati da ih plati.

Za supružnika, odnosno partnera preminulog to znači, da on ili ona nemaju potpuni pristup računima preminulog ili čak vlastitim računima. U praksi, banke će plaćati sve bolničke i pogrebne račune. Međutim, oni neće platiti npr. stanarinu, čak i ako je poslednja plata ili penzija pokojnog uplaćena na njegov račun.

Bankama je dozvoljeno da plaćaju bolničke i medicinske račune za prošlu godinu, kao i račune za sahranu.

Supružnik ili partner mogu povući do € 5,000 sa svih blokiranih računa, s maksimalno polovinom stanja na računu. Ako povuku više od toga, višak se odbija od onoga što nasleđuju.

Ono što je još važnije je da ako povuku novac sa računa, više ne mogu odbiti nasleđe, čak i ako preminuli ostavi više dugova od imovine.

Šta je još važno znati ?

Ako je ostavilac imao sef u banci (čak I zajednički sa drugim licima), banka će zapečatiti sef. Sef se ne može otvoriti dok banka ili beležnik ne sačine popis sadržaja sefa. Poreski organi moraju biti pozvani na otvaranje sefa. Oni će dobiti kopiju inventara.

Osiguravajuća društva u Belgiji imaju zakonsku obavezu da obaveste poreske organe o postojanju ugovora o osiguranju za bilo kakvu materijalnu pokretnu imovinu osiguranika-ostavioca ; to mogu biti namještaj, dragulji, umetnička dela, auto itd.

Poreske vlasti generalno ne pregledaju istoriju belgijskog bankovnog računa, osim ako sumnjaju da su sredstva nestala neposredno pred smrt. Oni mogu ići sa pretragom tri godine nazad, au nekim slučajevima i dalje.

Kako se vodi Ostavinski postupak - Probate u Belgiji ?

Belgija nema pravni postupak uporediv sa “probate” postupkom u anglosaksonskim zemljama. Međutim, ima sličnosti sa Ostavinskim postupkom koji se može voditi kod javnih beležnika u Srbiji ili drugim ex YU Republikama.

Nakon smrti, imovina automatski prelazi na naslednike. Naslednici su od tada odgovorni za administraciju imovine. U Belgiji ne postoje zakonski staraoci-izvršioci ostaviočeve imovine. Ali to ne znači da ostavilac ne može imenovati izvršioca testamentom.

Ako postoji Testament, od naslednika se zahteva da se povinuju poslednjoj volji ostavioca.Testament potpisan od javnog beležnika automatski ima punu pravnu snagu. Rukom napisan testament, kao i Međunarodni testament nemaju isti efekat.

Nakon smrti, rukom pisan testament mora biti podnesen notaru , koji će ga otvoriti, notifikovati prijem i stanje testamenta . Notar preduzima iste korake i kod Međunarodnog testamenta. Nakon toga, notar predaje kopiju rukom napisanog testamenta i-ili Međunarodnog testamenta sudu prvog stepena.

Za bankovne račune, naslednici moraju dostaviti potvrdu o sukcesiji. Za nepokretnu imovinu, prenos se evidentira u zemljišnim knjigama (katastar) od strane poreskih organa kada obrađuju poreku prijavu nasledstva. Ako je ostavilac zaveštao neki deo imovine prijateljima, oni moraju kontaktirati zakonske naslednike i obavestiti ih o tome.

U slucaju spora između naslednika koji se ne mogu rešiti mirnim putem, postupak se nastavlja pred sudom.

Šta se dešava sa decom ?

U Belgiji, punoletstvo se stiče sa 18 godina. Kada jedan roditelj umre, nema potrebe za imenovanjem staratelja za maloletnike, jer će preživeli roditelj biti staratelj. Tek ako su oba roditelja maloletnika umrla, mora se imenovati staratelj.

Staratelja zvanično imenuje “mirovni sudija” (vrederechter / juge de paix).

Mirovni sudija nije obavezan da imenuje staratelja koga su predložili roditelji u testamentu. Ako sud smatra da je predloženi staratelj neprikladan ili da to ne bi bilo u najboljem interesu dece, on može imenovati nekog drugog. U situacijama, kada staratelj živi izvan Belgije, mirovni sudija će preduzeti neophodne privremene mere za zaštitu dece i njihove imovine.

Ako roditelji nisu imenovali staratelja, mirovni sudija će imenovati jednog, po mogućnosti bliskog člana porodice. Mirovni sudija će intervjuisati decu stariju od 12 godina, da bi čuo njihovo mišljenje o tome ko bi mogao biti njihov staratelj a saslušaće i decu stariju od 18 godina, kao i njihove bliže i dalje rođake, koji bi želeli da budu saslušani.

Mirovni sudija će takođe imenovati nadzornog staratelja, po mogućnosti iz porodice drugog roditelja, koji će mu podnositi izvještaj. Mirovni sudija može imenovati i dva staratelja, jednog koji će se brinuti o deci i jednog koji će biti odgovoran za finansijska pitanja. Niko ne može biti obavezan da postupa kao staratelj ili nadzorni staratelj i uvek može tražiti da bude oslobođen te obaveze.

Ako dete ima spor sa starateljem, može podneti žalbu javnom tužilaštvu, ako ima 12 godina (15 za novčana pitanja). Staratelj koji ne vodi računa o najboljem interesu deteta može biti opozvan.

Staratelj mora napraviti popis imovine deteta. On upravlja imovinom maloletnika i svake godine podnosi izveštaji o obrazovanju deteta i njegovim financijama. Međutim, staratelju je potrebno posebno odobrenje mirovnog suda za velike finansijske odluke kao što je prodaja imovine.

PRAVILA BELGIJSKOG NASLEĐIVANJA:

Ko šta nasleđuje ?

Belgijska pravila o nasleđivanju /Belgian Succession Act/određuju kako se imovina ostavioca raspodeljuje nakon njegove smrti. Ta pravila takođe regulišu pitanja važnosti testamenta, primenu institute zakonskog nasleđivanja za slučaj da nema testamenta ili je isti nevažeći.

Ova pravila se primjenjuju i na lica koja nisu belgijski državljani.

Pored ovih pravila, primenjuje se i belgijski gradjanski zakonik/Belgian Code Civil/.

Kako se vrši raspodela zaostavštine, kada nema testamenta ?

Prema belgijskim pravilima o nasleđivanju, ako ostavilac nije sačinio testament, njegova deca nasleđuju svu njegovu imovinu u jednakim delovima.

Ako je ostavilac bio u braku a pre smrti nije sačinio testament, njegov supružnik će imati pravo uživanja plodova na čitavoj imovini ostavioca, odnosno pravo korišćenja. Ako je pak ostavilac bio u registrovanom ili civilnom partnerstvu, partner će imati pravo na korišćenje “usufruit” samo porodične kuće i nameštaja u porodičnoj kući. Partneri koji nisu registrovali svoje partnerstvo ne spadaju u krug zakonskih naslednika odnosno korisnika imovine partnera-ostavioca.

Ako ostavilac nema dece, supružnik nasljeđuje sve, ali ako su ostaviočevi roditelji još živi, ​​oni imaju pravo na rezervirani deo (po jedna četvrtina sa majčine i sa očeve strane).

Šta je to plodouživanje (usufruit-vruchtgebruik) ?

Plodouživanje-Usufruit je pravo držati imovinu ostavioca i prikupljati i koristiti plodove: dividende, kamate, rente ...Ali se ista imovina ne može otuđiti.

Kada su supružnici zajedno stekli nepokretnost, nakon smrti jednog od njih, polovinu koja je pripadala pokojniku, nasleđuju deca a drugi(živi) supružnik ima pravo plodouživanja na polovini preminulog supružnika, dok vlasništvo zadržava na svojoj polovini.

Plodouživanje na nepokretnosti daje pravo i na korišćenje iste, s tim da se moraju platiti svi troškovi vezani za nepokretnost (godišnji porez na nekretnine, održavanje i popravke, renoviranje, itd ...). Jedino su isključeni troskovi velikih popravki strukture zgrade (zidovi, krov, ...).

Za deonice i obveznice, plodouživanje se sastoji u pravu na prikupljanje i korišćenje dividendi deonica ili kamata na obveznice. Deonice ili obveznice se obično stavljaju na jedan bankovni račun koji glasi na naslednike (decu), a dividende i kamate se uplaćuju na račun živog supružnika.

Neugodnost plodouživanja se sastoji u tome što plodouživalac ne poseduje imovinu i ne može je otuđivati bez saglasnosti naslednika. Plodouživalac može uzimati kamatu sa štednih uloga ali orocenu sumu - glavnicu ne sme dirati.

Da li to znači da supružnik ne može prodati kuću ?

Da, kada imate pravo plodouživanja, ne možete prodati imovinu bez pristanka naslednika, odnosno dece ostavioca. I dok su mlađi od 18 godina, trebaće vam odobrenje sudije. U principu, sudija neće biti voljan da odobri prodaju koja može dovesti do toga da deca izgube svoje nasleđe, osim ako postoji stvarna potreba, npr. jer se selite u inostranstvo i morate tamo kupiti nekretninu.

Generalno, kada su deca kooperativna, plodouživanje ne predstavljaju problem.

Ako se bojite da će vaša deca ili pastorci izazvati problem, možete preduzeti određene preventivne mere.

Da li se isplati prihvatiti Plodouživanje ?

Ako ste po zakonu plodouživalac, to cete ostati do kraja života. Nakon vaše smrti plodouživanje se gasi a naslednici postaju puni vlasnici.

Međutim, ako imate plodouživanje, možete se dogovoriti sa naslednicima-vlasnicima da ga ukinete otkupom ili možete odustati od svojih prava (sto se naziva "konverzija" plodova), ili možete prodati nekretninu zajedno sa naslednicima i podeliti novac. Štaviše, ako vlasnici-naslednici, nisu voljni, možete zatražiti od njih da vam prodaju imovinu ili da vam isplate vase pravo plodouživanja.

Vrednost plodova se računa u zavisnosti od trajanja plodouživanja, a to zavisi od vašeg očekivanog životnog veka. Da bi se izračunao porez na nasleđe, zakon propisuje određene procente, koji su u stvarnom životu nešto veći. Vrednost potpunog vlasništva je vrednost imovine umanjena za vrednost plodova.

Da li je dobro sačiniti testament i kakav ?

Ne treba vam testament ukoliko ste zadovoljni zakonskim nasleđivanja, po belgijskim propisima, odnosno ako vam odgovar da vaša deca nasljeđuju vašu imovinu a da vas supružnik ima pravo plodouživanja.

No, ako želite da drugačije rasporedite nasledstvo, onda je dobro sačiniti testament.

Da bi važio u Belgiji, testament ne mora biti sačinjen u Belgiji. Priznaje se važnost tetamenata koji su sačinjeni i van Belgije ali po propisima zemlje u kojoj je sačinjen.

Vrste testamenta u Belgiji ?

Belgijski Građanski zakonik poznaje tri oblika testamenta:

  • Rucno napisani testament, potpisan i datiran i kod koga nisu potrebni svedoci;
  • Međunarodni testament, koji je dostavljen notaru i deponovan a koji potvrđuju dva svedoka svojim potpisima;
  • Testament sačinjen kod notara, koji takođe potvrđuju dva svedoka svojim potpisima.

Postojanje testamenta evidentira se u Centralnom registru testamenata, kao i svi bračni ugovori ili promene u braku koje utiču na pravila o nasljeđivanju. Nakon smrti, jednostavna pretraga u registru će dati popis svih evidentiranih tetamenata I bračnih ugovora.

Belgija priznaje testamente koje su sačinjeni izvan Belgije ako su izrađeni prema vašem nacionalnom zakonodavstvu, ili prema zakonu zemlje vašeg prebivališta, ili čak prema pravilima zemlje u kojoj posedujete nekretnine.

Međutim, strani testament mora biti preveden na jedan od službenih jezika (holandski, francuski ili nemački) naročito sa terminima koji su u skladu sa belgijskim pravilima koja štite određene naslednike.

Sta se sve može navesti u testamentu?

Svojim testamentom možete promeniti zadana pravila o nasljeđivanja o kojima je bilo napred reči, uz nekoliko ograničenja.

Ne možete napraviti testament u korist nekoga ko ne može prihvatiti nasleđe ili ko ne postoji (npr. nerođeno dete ili kućni ljubimac).

Takođe ne možete u testamentu predvideti da osoba kojoj nesto ostavljate ima obavezu da taj deo imovine prenese na nekog drugog. Ali, možete ostaviti nešto svojoj deci uz obavezu da nasledstvo proslede unucima, ili ako nemate decu, možete ostaviti nešto vašem bratu ili sestri sa obavezom da proslede nasledstvo svojoj djeci.

Da li se mogu ili ne mogu isključiti deca iz nasledstva ?

Najvažnije ograničenje nametnuto po belgijskom zakonu je da postoje neki ljudi koje ne možete isključiti iz nasledstva. „Pravila prinudnog nasledstva“odnosno Nužnog dela, štite decu, supružnike i roditelje. Deo vase imovine je rezervisan za ove zaštićene naslednike, tako da se morate pobrinuti da dobiju svoj deo koji je za njih izdvojen zakonom (to s naziva "rezerva"). Slobodno možete raspolagati samo delom imovine koji nije rezervisan za ove zaštićene naslednike.

Ako imate jedno dete, on / ona moraju dobiti polovinu pripadajuće imovine; ako imate dvoje dece: dve trećine, tj. jednu trećinu svaki; i ako imate tri ili više dece, tri četvrtine .

Ovaj udeo se izračunava na imovini koje je ostala nakon vašeg života, plus sve što ste dali kao poklon za života, čak i davno.

Postoje planovi da se pravila zakonskog nasleđivanja promene i ograniče na pedeset posto za decu.

Imam decu iz prethodnog braka, da li se to menja ?

Sva vaša djeca su zaštićena pravilima o zakonskom nasleđivanju.

Ako imate dvoje dece iz prvog braka i dva iz vašeg trenutnog braka, ukupno četvero dece, oni zajedno, imaju pravo na tri četvrtine vaše imovine.

Deca vašeg supružnika ili partnera nisu vaša deca. Ne nasleđuju od vas, ako ih ne usvojite.

Ko su jos zaštićeni naslednici ?

Vaš suprug i vaši roditelji.

Ako vas vaš suprug nadživi, ​​morate se pobrinuti da on / ona ima obezbeđeno pravo plodouživanja na polovini vase imovine, a posebno na porodičnoj kući.

Čak i ako više ne živite zajedno, vaš supružnik je zaštićen i ima pravo da nasleđuje do dana kada ste se zakonski razveli. Ako ste razdvojeni duže od šest meseci, možete oduzeti nasledstvo, odnosno plodouživanje svom supružniku testamentom.

Ako niste u braku, vaš partner nije zaštićen zakonom čak i ako ste registrovali svoje partnerstvo.

Ako nemate dece, vaši roditelji (ili čak dedovi i bake) imaju pravo na rezervu, odnosno nužni deo. Oni imaju pravo na jednu četvrtinu sredstava za majčin deo i jednu četvrtinu za očev deo. Međutim, oni se mogu odreći nasledstva u korist preživelog supružnika.

Belgijski zakonodavac i ovde razmatra promenu pravila o rezervi, odnosno nužnom delu za roditelje.

Kakvu slobodu imam onda kod sačinjavanja testamenta ?

Samo kada nemate decu ili unuke i ako nemate drugih zaštićenih-nužnih naslednika, možete napraviti testament sa punom slobodom da ostavite svoju imovinu onome kome želite.

Ako imate decu, ne možete testamentom vi i vaš supružnik sve ostavljate jedno drugom.

Ako imate dvoje dece, vi i vaš supružnik možete ostaviti jedno drugom trećinu svoje imovine u kombinaciji s plodouživanjem na dve trećine imovine koja pripada vašoj deci. Međutim, to možda nije najefikasniji pristup, jer će u oba slučaja taj udeo podlegati porezu na nasledstvo.

Da li ce se kod nasleđivanja primeniti belgijski zakon iako nemam belgijsko državljanstvo ?

Ako živite u Belgiji i ako je Belgija centar vaših životnih aktivnosti, smatrace se da ste domicilirani u Belgiji, tako će se onda primjenjivati ​​belgijski propisi.

Dokle god imate prebivalište u Belgiji, sva vasa imovina će nakon vase smrti preći zakonskim naslednicima, odnosno vašoj deci u skladu sa belgijskim pravilima o nasljeđivanju. Postoji samo jedan izuzetak: a to je imovina koju posedujete u drugoj zemlji. U tom slučaju će se primenjivati propisi zemlje u kojoj se nalazi imovina- Lex loci actus.

Ako napustite Belgiju, belgijska pravila o nasleđivanju neće se više primenjivati ​​osim na nekretnine koje imate u Belgiji.

Da li u Evropskoj uniji postoje posebna pravila u vezi nasleđivanja ?

Svaka država ima svoje procedure i pravila nasljeđivanja koja se moraju poštovati, a Uredba (EU) br. 650/2012 pojednostavljuje proceduru za rešavanje međunarodnih sukcesija u okviru Evropske unije.

Ukratko, Uredba o sukcesiji EU, koja je počela da se primenjuje od 17.08.2015 godine, navodi da će se primeniti pravila o nasleđivanju one države u kojoj je ostavilac imao svoje prebivalište. Ako je to Belgija, primjenjuju se belgijska pravila o nasljeđivanju. Ova pravila će se koristiti u pogledu imovine koja se nalazi u bilo kojoj zemlji članici EU, osim Danske, Irske i Velike Britanije koje su se isključile.

Ipak, možete izabrati – svojim testamentom - da će se zakon zemlje čije državljanstvo imate, primijeniti na svu vašu imovinu. Danci, Irci i Britanci koji žive u Belgiji mogu se odlučiti za svoje nacionalno pravo, kao i građani bilo koje države koja i nije članica EU.

Uredbom EU 650-2012, se predviđa da će se sve odluke i notarski poslovi, sastavljeni u državi koja ima nadležnost, automatski primenjivati ​​u svih 28 država članica EU. U tom smislu je potrebno podneti zahtev za evropski certifikat o nasledstvu – sukcesiji. Taj certifikat se priznaje u svim državama EU i time se eliminiše potreba za bilo kakvim novim postupcima u ovim državama.

Važna napomena: čak i ako možete izabrati primenu pravila o nasljeđivanju druge države, NE MOŽETE izbeći porez na nasledstvo.

Da li neka lica imaju poseban status ?

Smatra se da diplomate i službenici međunarodnih organizacija nemaju prebivalište u Belgiji, već samo boravište i kod njih će se primenjivati belgijska pravila o nasleđivanju samo ako poseduju nepokretnosti u Belgiji.

POREZ NA NASLEDSTVO U BELGIJI

Belgijska pravila o porezu na nasledstvo su u skladu sa belgijskim pravilima o nasljeđivanju.

Ako imate prebivalište u Belgiji, belgijski porez na nasleđe se plaća na celokupnoj imovini (tj. Svim nekretninama i svim pokretnim stvarima), uključujući i nekretnine na teritoriji van Belgije.

Ako ostavilac u trenutku smrti nije živeo u Belgiji, belgijski porez na nasleđe će biti plaćen samo za nepokretnosti koje se nalaze u Belgiji.

Stope poreza na nasledstvo

Unutar Belgije, stopa poreza na nasledstvo varira od jednog do drugog regiona. Primenjiva stopa je stopa regije u kojoj je preminuli živeo u vreme smrti. Ako se preselio u poslednjih pet godina u drugu regiju unutar Belgije, ta regija ce se smatrati kao ona u kojoj je najduže živeo u posljednjih pet godina.

Postoje različite stope poreza na nasledstvo u sve tri belgijske regije: Valonija, Brisel, Flandrija i krecu se od 3% do 30% u Valoniji i Briselu, a u Flandriji od 3% do 27%, za naslednike: decu, unuke, roditelje, dedove i bake, supružnike i civilne partnere.

Za braću i sestre, za stričeve i tetke, nećake i nećakinje umrlog i za bilo koga drugog naslednika, stope oporezivanja u sve tri belgijske regije, mogu ići do 60% ili čak 80% zavisno od vrednosti nasledjene imovine.

Dvostruko oporezivanje

Po pravilu, Belgija ne odobrava nikakvu olakšicu za dvostruko oporezivanje, osim poreza na nasleđe plaćenog u inostranstvu u vezi sa nekretninama u drugoj zemlji. Samo se ovaj porez na nasledstvo može nadoknaditi, odnosno obračunati porezu na nasledstvo koji se plaća u Belgiji. Bilo koji drugi porez na kapital koji se plaća u inostranstvu može se isključiti samo u odnosu na neto vrednost imovine.

Sporazumi o dvostrukom oporezivanju koje je Belgija potpisala sa većinom evropskih zemalja odnose se samo na porez na dohodak, a ne na porez na nasledstvo. Belgija je potpisala samo dva ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja koji se odnose na porez na nasledstvo, sa Francuskom i Švedskom.

Da li se placa porez na poklon ?

Porez na poklon se plaća na bilo kakve donacije registrovane kod notara.

Za nekretnine, poreske stope za poklone su uporedive sa stopama poreza na nasledstvo. Porez na poklon može se smanjiti donacijama u određenom vremenskom period unazad tri godine.

Postoji fiksna poreska stopa za doniranje pokretnih stvari pred notarima. Stopa iznosi 3% za potomke, supružnika i civilnog partnera, 7% za sve ostale. Valonija ima stope od 3,3 i 7,7% sa stopom od 5,5% za donacije između braće i sestara i stričeva i tetki i nećaka i nećaka.

Donacije, odnosno pokloni dati “iz ruke u ruku” su oslobođene poreza, ali ako donator ne poživi još tri godine nakon učinjenog poklona, isti se pripisuje vrednosti ostale imovine ostavioca.

0