Shopping Cart
Your Cart is Empty
Quantity:
Subtotal
Taxes
Shipping
Total
There was an error with PayPalClick here to try again
CelebrateThank you for your business!You should be receiving an order confirmation from Paypal shortly.Exit Shopping Cart

                                                 

Advokat za Medjunarodno pravo

International Law Specialist

Nasledstva - Razvodi - Sudski - Arbitrazni postupci

Poslovno pravo - Medjunarodni ugovori

                                                                                         Pravno regulisanje Rada - Boravka - Studija u Kanadi, Australiji, EU, USA 

Pravno misljenje o poslovanju Offshore kompanija

Zahtevi(pitanja) klijenta:

1.Da li je i pod kojim uslovima dozvoljen uvoz konzervirane ribe, mesnih narezaka, mesnih preradjevina, robe za kucnu higijenu, robe za odrzavanje licne higijene, pelena za bebe, toalet papira i papirnih maramica?

2.Da li firme u Srbiji, koje posluju sa Offshore firmama u inostranstvu a koje se bave uvozom i izvozom, moraju biti registrovane za uvoz-izvoz (statusni polozaj d.o.o ili preduzetnik)? Da li u tom slucaju, te domace firme (d.o.o ili preduzetnik) moraju da imaju otvorene devizne racune, jer se roba iz uvoza placa u stranoj valuti?

3.Da li Offshore firma pri izvozu ima novcanih olaksica zbog izvoza?

4.Ko je u obavezi da plati osiguranje robe iz uvoza, osiguranje robe u transportu, carinu, sanitarnu kontrolu, porez na dodatu vrednost?

5.Da li firme u Srbiji (d.o.o ili preduzetnik) a koje nisu registrovane za poslove uvoza i/ili izvoza, mogu da angazuju Offshore kompaniju da za njih obavi poslove uvoza i/ili izvoza? Gde, u tom slucaju, domace firme preuzimaju robu?

Aktivnosti kancelarije:

1.Proucavanje domacih propisa o spoljnotrgovinskom poslovanju.

2.Izrada pravnog misljenja o poslovanju Offshore kompanija.

Propisi koji se primenjuju:

1.Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju RS

2.Carinski zakon RS

3.Zakon o carinskoj tarifi

4.Zakon o posebnoj dazbini pri uvozu poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda

5.Zakon o kontroli kvaliteta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u spoljnotrgovinskom prometu

6.Uredba o utvrdjivanju spoljnotrgovinskih poslova za koje se ne podnose prijave

7.Bilateralni sporazumi izmedju Srbije i drugih zemalja o izbegavanju dvostrukog oporezivanja

8.Pravila Incotermsa

9.Zakon o deviznom poslovanju

Offshore komapnija:

1.Offshore kompanije su kompanije koje posluju izvan granica zemlje u kojoj su registrovane. Registracija offshore kompanije se uglavnom vrsi u okviru povoljne offshore jurisdikcije, odnosno, nadleznosti, koja se naziva offshore finansijskim centrom. Razlozi za formiranje offshore kompanije ukljucuju: povoljno oporezivanje, poresko planiranje, zastitu imovine, povoljne uslove trgovine, i izbegavanje dvostrukog oporezivanja. Formiranje offshore kompanije omogucava razne ekonomske, finansijske i politicke koristi koje kompanije uzivaju u okviru odabrane offshore nadleznosti. Glavne prednosti formiranja offshore kompanije ukljucuju visoke nivoe privatnosti i poverljivosti, odlicnu zastitu imovine, povoljne Zakone o privrednim drustvima(kompanijama), efektivno poresko planiranje i niske poslovne rizike. U zavisnosti od izabrane offshore nadleznosti, kompanija moze biti zasticena od tuzbi i potrazivanja poverilaca i moze iskoristiti uslove trgovanja zemlje i izbegnuti dvostruko oporezivanje.

2.Preciznije, offshore kompanije imaju tri vazne karakteristike. Prvo, treba da se registruju kao entitet u okviru nadleznosti osnivanja. Kao drugo, osnivaci bi trebalo da imaju prebivaliste van zemlje osnivanja. Trece, kompanija bi trebalo da obavlja vecinu svojih transakcija izvan nadleznosti zemlje osnivanja. Madjutim, vecina ljudi vezuje termin “offshore kompanija” kao sredstvo za povecanje poreske efikasnosti.

3.Najcesci razlozi za osnivanje, odnosno koriscenje offshore kompanija za poslovaje su:

-           smanjeno oporezivanje

-           zastita imovine i imovinskih prava

-           upravljanje rizikom

-           zastita privatnosti

-           pristup poreskim sporazumima

-           pristup niskobudzetnim oblastima

-           pristup najbolje rangiranim nadleznostima

-           provereni pravni sistemi

-           podsticaji za strane investicije

-           strano osiguranje i reosiguranje

-           sofisticirani bankarski sistemi

-           princip teritorijalnog oporezivanja

1.Stoga su i najcesce delatnosti offshore kompanija:

-           trgovina

-           ulaganje

-           konsultantske usluge

-           zastita imovine

-           holding strukture

-           posedovanje jahti i brodova

-           finansiranje

-           poresko planiranje

1.Najcesce, osnivaci, biraju za sediste svog offshore biznisa one jurisdikcije koje nude mogucnost poslovanja sa veoma niskom ili nultom poreskom stopom. Te jurisdikcije se obicno nazivaju “poreski rajevi”, kao sto su: Seychelles, Marshall Islands, Panama, Dubai, Hong Kong, Delaware, Singapur I druge zemlje. Pored ovih takozvanih “poreskih rajeva” postoje jurisdikcije koje nude mogucnost osnivanja offshore i onshore kompanija.

2.IBC (International Business Company) je tipican oblik offshore kompanije. IBC je oslobodjena svih poreskih obaveza ali takodje ima zabranu da delatnost obavlja u jurisdikciji u kojoj je registracija izvrsena. Ovaj tip kompanije se uglavnom upotrebljava za pruzanje offshore bankarskih aktivnosti, profesionalnih servisa, internacionalnu trgovinu, razlicite vrste ulaganja i zastitu imovine.

3.Limited Liability Company-Drustvo sa ogranicenom odgovornoscu je u SAD legalna forma pravnog lica. Drustvo sa ogranicenom odgovornoscu odgovara za svoje obaveze celokupnom svojom imovinom; clanovi ne odgovaraju za obaveze drustva, ali snose rizik poslovanja drustva do visine uloga unetog u drustvo; sudsko izvrsenje se ne moze sprovoditi na licnoj, privatnoj imovini clana koju on nije uneo u drustvo i u tom pogledu je njegova odgovornost ogranicena samo na imovinu kompanije.

4.Kod izbora jurisdikcije za registraciju Off shore kompanija, mora se obratiti paznja na nekoliko cinilaca koje svaku jurisdikciju cine manje-vise adekvatnom za razvoj offshore biznisa: politicka neutralnost, finansijska stabilnost, implementiranost politike o slobodnoj trgovini, stepen u kom se drzavni sistem mesa u komercijalne aktivnosti kompanije, poreski sistem. Pored ovih elemenata, bitan preduslov je i zvanican jezik koji je u upotrebi, kvalitet telekomunikacionih sistema, dostupnost i raznovrsnost profesionalnih servisa. Bankarski sistem i stepen poverljivosti bankarskih informacija su takodje bitan faktor za odabir jurisdikcije.

5.Sta je sporazum o izbegavanju duplog oporezivanja? Sporazum o izbegavanju duplog oporezivanja se sklapa izmedju dve zemlje, koje zele da izbegnu mogucnost da se za isti prihod ili dobitak fizicko ili pravno lice oporezuje u potpunosti u obe zemlje (sto se moze desiti ukoliko fizicko ili pravno lice ima prebivaliste u jednoj zemlji dok prihode ili dobitak stice u drugoj). Fizicko ili pravno lice, pri tom placa samo odredjeni postotak/ukupan iznos poreza u jednoj od zemalja koje su potpisnice tog sporazuma, dok u drugoj na isto ne placa porez/placa deo poreza/pravi kredit za ostale takse koje se placaju u toj zemlji. Na ovaj nacin se izbegava duplo oporezivanje tog fizickog/pravnog lica. Takav sporazum Srbija i ostale zemlje bivse Jugoslavije imaju sa Kiprom. Najcesce se koristi kod holding struktura, gde firma iz jedne drzave osniva firmu u drugoj drzavi tako da korporativni porez (nakon zavrsnog racuna) placa samo jedna firma.

6.Kako na konkretnim primerima izgleda poslovanje offshore kompanije, odnosno na koji nacin se mogu iskoristiti sve navedene poreske povoljnosti? Naime, u zavisnosti od prirode samog „biznisa“ nekoliko je osnovnih mogucnosti za iskoriscavanje navedenih poreskih povoljnosti, koje pruza poslovanje preko poslovne strukture, organizovane u stranoj jurisdikciji, koja shodno zakljucenom bilateralnom sporazumu ima povoljan poreski tretman sa Srbijom. Neke od konkretnih primera za mogucnost iskoriscavanja takvog poslovanja, odnosno pogodnosti ce ukratko biti nabrojane u nastavku radi lakseg razumevanja mehanizma.


7.Primer 1: Trgovina – Uvoz, Izvoz, Re-eksport

„X“ firma je proizvodjac odredjene robe u EU. „Offshore LLC“ – (Limited Liability Company) je kompanija sa sedistem u drzavi Delaware (USA) i deluje kao posrednik, dok je firm”Y“ d.o.o. distributer te robe u Srbiji, koja je u vlasnistvu ili pod kontrolom istog lica kao i off shore kompanija. Trgovina se moze odvijati u sledecim fazama:

-„Off shore LLC“ kupuje od firme „X“ robu u vrednosti od 20.000 EUR. Robu placa bankarskim transferom sa svog bankarskog racuna otvorenog u nekoj od zemalja EU. Placanje se moze obaviti i putem akreditiva ili u gotovom novcu prilikom preuzimanja robe u EU.

-Firma„X“za prodatu robu izdaje racun naslovljen na „Off shore LLC“ i izdaje odgovarajuci tovarni list. Za primaoca robe upisuje: „Off shore LLC“, Slobodna carinska zona u Srbiji.

-Roba se utovaruje na kamion, vrsi se izrada papira za izvoz a kamion se upucuje u Srbiju. Robu prati racun izdat od strane firme „X“ naslovljen na „Off shore LLC“i kamionski tovarni list.

-Roba dolazi na granicni prelaz Madjarske (EU) i Srbije.

-Madjarski carinik pecatom i potpisom potvrdjuje da je roba izasla iz EU.

-Roba ulazi u Srbiju i prijavljuje se sa novim racunom i novim tovarnim listom. Racun je izdat od strane „Off shore LLC“ i naslovljen je na firmu„Y“ d.o.o. Kupoprodaja i isporuka robe izmedju „Off shore LLC“ i „ firmeY“ d.o.o. ranije je dogovorena i potpisan je ugovor izmedju njih.

-Firma„Y“ d.o.o placa robu sa svog bankarskog racuna u Srbiji na racun Offshore LLC

Na navedeni nacin najveci deo profita ostvarenog prodajom robe u Srbiji ostaje akumuliran na racunu off shore kompanije, koja je oslobodjena placanja poreza.

1.Primer 2: Posrednicki poslovi:

Posrednik iz Srbije preko Off shore kompanije ostvaruje profit oslobodjen od poreza posredujuci izmedju proizvodjaca repromaterijala iz EU i niza srpskih proizvodjaca. Dok se u smeru Srbije krece materijal, iz Srbije u EU idu gotovi proizvodi. Profit, zasnovan na razlici u ceni radne snage u EU i radne snage u Srbiji, ostaje akumuliran na racunu Offshore kompanije, koja je oslobodjena placanja poreza na dobit.

1.Primer 3: Trgovina iz slobodne carinske zone:

Off shore kompanija trguje preko slobodne carinske zone u Srbiji. Off shore kompanija kupuje proizvode iz EU, a roba se isporucuje direktno u carinsku zonu u Srbiji. Kupci, preduzeca iz Srbije i okolnih zemalja, robu preuzimaju u samoj carinskoj zoni. Prednosti takvog obavljanja posla su:

-roba smestena u slobodnu carinsku zonu je neocarinjena roba,

-roba smestena u slobodnoj carinskoj zoni nije opterecena PDV-om za koji bi bilo potrebno angazovati dodatna finansijska sredstva

-nema potrebe osnivanja prodajnog preduzeca u Srbiji i samim tim placanja dodatnih troskova

-prodaja kupcima izvan Srbije nije opterecena prethodnom carinom i porezom,

-profit, oslobodjen od poreza, akumulira se na racunu Off shore kompanije koja nema obavezu placanja poreza

Uz trgovinu, proizvodnja i usluge najcesce su delatnosti u slobodnim carinskim zonama.

1.Primer 4: Trgovina putem konsignacionog skladista:

Off shore kompanija ciji je vlasnik lice iz Srbije kupuje robu u EU. Roba se isporucuje preduzecu u Srbiji koje ih putem konsignacionog skladista prodaje krajnjim kupcima. Prednosti ovakvog poslovanja su visestruke:

-prodaja robe vrsi se u ime i za racun Off shore kompanije uz ugovorenu proviziju srpskom preduzecu,

-roba smestena u konsignaciono skladiste je neocarinjena,

-roba smestena u konsignaciono skladiste nije opterecena PDV-om, za koji bi bilo potrebno angazovati dodatna sredstva,

-prodaja kupcima izvan Srbije nije opterecena drzavnim dazbinama,

-profit, oslobodjen od poreza, akumulira se na racunu Offshore kompanije.

15. Primer 5: Razne vrste projektnih kompanija osnovanih za konkretan posao: Kupovina i kasnija prodaja, na primer odgovarajuceg gradjevinskog projekta u RS, alocira se na „Off shore“ kompaniju, u cilju prodaje trecim licima, a radi izbegavanja placanja poreza na kapitalnu dobit. Domaca firma unosi ciljno zemljiste ili zgradu kao osnivacki kapital u domacu firmu. Nakon toga se udeli u toj firmi prodaju, za nominalnu vrednost (cime se izbegava porez na kapitalnu dobit, jer nema razlike izmedju nabavne i prodajne cene), kapitala upisanu u registar, firmi osnovanoj u jurisdikciji sa kojom je po ugovoru porez na kapitalnu dobit opredeljen na iznos od 0% (Kipar, Holandija). Za navedenu transakciju (porez na prenos apsolutnih prava na udele) do skoro se placao porez od samo 0,3% dok je prema poslednjim izmenama zakona, taj porez u potpunosti ukinut. Nakon toga, se projekat (zemljiste, zgrada) prodaje po stvarnoj trzisnoj ceni, dok je razlika oslobodjena poreza na kapitalnu dobit, jer je dobit ostvarilo pravno lice iz jurisdikcije sa kojom je na snazi medjudrzavni sporazum.

*Prezentiramo Vam misljenje jedne srpske parlamentarne stranke o poslovanju Off shore kompanija

“ Osnovni problem je cinjenica da se nasa konzervativna i kruta, nefunkcionala poreska administracija odlucuje radije za zadrzavanja principa u kome svaki put kada drzavnom fiskusu nedostaje novca smelo zahvata u dzepove gradjana i privrednih subjekata, dok sama nije spremna da se odrekne privilegija i snosi posledice ekonomske realnosti. Stvarni uzroci ovakvog stanja su sadrzani u cinjenici da kapital bezi iz Srbije, a nema mogucnosti za privlacenje novog kapitala . Osnovni uzrok za ovo je nedoslednost administracije koja je spremna da usled zelje da po svaku cenu dobije sledece izbore, ogrezne u populizam, i menja pravni okvir u kome kapital funkcionise vise puta u kratkom vremenskom periodu. Ovo je klasican primer krsenja Zakona o stranim ulaganjima, i njegovog duha, smisla i domasaja ovog zakona. Braneci se da ovaj zakon regulise statusno pravni polozaj poslovanja a ne sustinski polozaj, menjamo sve druge zakone i na mala vrata cinimo polozaj stranog kapitala (a i domaceg) nepovoljnijim nego sto je to bio u vreme ulaganja. Zakon o planiranju i izgradnji je klasican primer ove drzavne manipulacije. Zakon o denacionalizaciji odnosno povracaju imovine koji bi predvidjao naturalnu restituciju, ili obavezu danasnjih vlasnika da ucestvuju u namirenju starih, kako se predvidja, bice jos jedan udar na građane. Drzava je uvek spremna da jednu istorijsku nepravdu ispravlja drugom istorijskom nepravdom, stavljajuci tako problem u krilo nekog drugog. Takodje treba shvatiti da Poreska uprava i republika Srbija ne mogu da pronadju snagu u sebi da bi se odricanjem dela prihoda danas stvorila mogucnost da se nesto dobije za oporezivanje za 10 ili 15 godina kada se deo investicija realizuje. Samo stimulativnim merama i liberalnim zakonima koji olaksavaju procedure i privlace kapital drzava ce dobiti mogucnost da u sledecoj deceniji ima siri poreski zahvat sa manjim stopama oporezivanja, sto u novom krugu privlaci dodatni kapital, a postojeci stimulise da ostane u zemlji. Ovo je uradila Crna Gora, i u periodu od prethodnih 5 godina je imala strahovit priliv kapitala pre svega iz Rusije i Azije, tako da je nejaka i nesposobna ekonomija dobila finansijske inekcije kroz privatne fondove, i manjak drzavnih sredstava za razvoj nadomestila privatnim sredstvima, koja jednom kada su ulozena, stvaraju novu poresku osnovicu, koja zajedno sa malim poreskim stopama obezbedjuje da ulozeni kapital ostane tu gde je i stvoren. Ovo je bila i tajna ekonomskog buma Hong Konga sredinom 80-tih godina.

*Ovo je misljenje jedne politicke partije u Srbiji


0