Razvod braka – SAD – Las Vegas

Činjenično stanje:

1.Dragana Tanasić rođena je 08.12.1981 godine u Novom Sadu, Republika Srbija.

2.Dragana Tanasić poseduje državljanstvo Republike Srbije, sa prebivalištem u Novom Sadu.

3.Dana 01.07.2015 godine, Dragana Tanasić i Nicolas Smith sklopili su brak u Las Vegasu, država Nevada, SAD.

4.U braku, supružnici nemaju dece niti zajedničke imovine.

5.Dragana Tanasić želi da se razvede od supruga, koji je u Americi, i želi da zna da li je moguće razvesti brak u Srbiji ili u Americi.

Zahtevi klijenta:

1.Izrada pravnog mišljenja povodom pitanja u kojoj državi razvesti brak, u Republici Srbiji ili državi Nevada?

2.Izrada pravnog mišljenja povodom pitanja da li i pod kojim uslovima Dragana Tanasić ima pravo na izdržavanje?

3.Izrada pravnog mišljenja povodom pitanja priznanja i izvršenja strane sudske odluke u Srbiji (odnosno državi Nevada).

Pravni propisi koji se primenjuju:

1.Porodični Zakon Republike Srbije

2.Zakon o parničnom postupku

3.Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja

4.Nevada Divorce Act

Nadležno pravo:

U konkretnom slučaju, osnovno pitanje koje se postavlja i koje treba prvo i rešiti, jeste odrediti, shodno važećim propisima, sud koje države (Republike Srbije ili Nevade) je nadležan da razvede brak.

Shodno tome, izlažem Vam pravne odredbe domaćeg prava o nadležnosti domaćeg suda, a koje propisuju Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja i Zakon o parničnom postupku:

1.Prvo, na osnovu člana 35. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, eksplicitno je određeno da je “Za razvod braka merodavno pravo države čiji su državljani oba bračna druga u vreme podnošenja tužbe. Ako su bračni drugovi državljani različitih država u vreme podnošenja tužbe, za razvod braka merodavna su kumulativno prava obe države čiji su oni državljani. Ako se brak ne bi mogao razvesti po pravu određenom u stavu 2. ovog člana, za razvod braka merodavno je pravo Republike Srbije ako je jedan od bračnih drugova imao u vreme podnošenja tužbe prebivalište u Republici Srbiji. Ako je jedan od bračnih drugova srpski državljanin koji nema prebivalište u Republici Srbiji, a brak se ne bi mogao razvesti po pravu određenom u stavu 2. ovog člana, za razvod braka merodavno je pravo Republike Srbije.”

2.Drugo, na osnovu člana 61. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, eksplicitno je određeno da “Nadležnost suda Republike Srbije postoji u sporovima radi utvrđivanja postojanja ili nepostojanja braka, poništaja braka ili razvoda braka (bračni sporovi) i kad tuženi nema prebivalište u Republici Srbije: 1) ako su oba bračna druga srpski državljani, bez obzira na to gde imaju prebivalište, ili 2) ako je tužilac srpski drzavljanin i ima prebivalište u Republici Srbiji ili 3) ako su bračni drugovi imali svoje poslednje prebivalište u Republici Srbiji, a tužilac u vreme podnošenja tužbe ima prebivalište ili boravište u Republici Srbiji. Ako je tuženi bračni drug srpski državljanin i ima prebivalište u Republici Srbiji, nadležnost suda Republike Srbije je isključiva.”

3.Treće, na osnovu člana 26. Zakona o parničnom postupku, eksplicitno je određeno da je “Domaći sud nadležan za suđenje, ako je njegova nadležnost za spor sa međunarodnim elementom izričito predviđena zakonom ili međunarodnim ugovorom. Ako u zakonu ili međunarodnom ugovoru nema izričite odredbe o nadležnosti domaćeg suda za određenu vrstu sporova, domaći sud je nadležan za suđenje u toj vrsti sporova i ako njegova nadležnost proizlazi iz odredaba zakona o mesnoj nadležnosti domaćeg suda.”

4.Četvrto, na osnovu člana 48. Zakona o parničnom postupku određeno je da “za suđenje u sporovima radi utvrđivanja postojanja ili nepostojanja braka, poništenja braka ili razvoda braka (bračni sporovi), pored suda opšte mesne nadležnosti, nadležan je i sud na čijem području su supružnici imali poslednje zajedničko prebivalište. Ako je za bračne sporove domaći sud nadležan zato što su supružnici imali poslednje zajedničko prebivalište u Republici Srbiji, odnosno zato što tužilac ima prebivalište u Republici Srbiji, mesno nadležan je sud na čijem su području supružnici imali poslednje zajedničko prebivalište, odnosno sud na čijem području tužilac ima prebivalište.”

Zaključak: Na osnovu svega gore izloženog, vrlo je jasno da Vi kao državljanka Republike Srbije, kao i lice koje pored državljanstva ima i prebivalište u Republici Srbiji, imate apsolutno pravo da pred domaćim sudom pokrenete postupak za razvod braka, bilo da je taj zahtev usmeren prema domaćem državljaninu ili stranom, bilo da je brak sklopljen u Republici Srbiji ili u nekoj drugoj državi. Dakle, naš sud je nadležan za postupak po Vašoj tužbi za razvod braka sklopljenog u drugoj državi, sa stranim državljaninom, zbog činjenice, pre svega, državljanstva Republike Srbije, ali i zbog činjenice da je Vaše prebivalište u Republici Srbiji.

Postupak za razvod braka:

Na ovom mestu Vam izlažem opis toka brakorazvodne parnice koja bi bila vođena pred domaćim sudom, a koja je određena Porodičnim zakonom Republike Srbije i Zakonom o parničnom postupku:

1.Postupak za razvod braka pokreće se tužbom za razvod braka (članovi 30, 41. i 210. Porodičnog zakona). Punomoćje za zastupanje u brakorazvodnoj parnici mora biti overeno i izdato samo radi zastupanja u konkretnom bračnom sporu (član 221. Porodičnog zakona). Po prijemu tužbe, sud dostavlja tužbu tuženom.

2.S obzirom da se na brakorazvodni postupak primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, bitno je naglasiti pravila koja važe za dostavljanje pismena (od člana 128. do člana 149. Zakona o parničnom postupku). Prema ovom zakonu, dostavljanje se vrši na onu adresu stranke koja je označena u tužbi, a ako se dostavljanje vrši u inostranstvu, onda se to može učiniti i diplomatskim putem, s tim da sud može da stranku koja ima prebivalište u inostranstvu, a nema punomoćnika u RS da pozove da u roku od 30 dana imenuje punomoćnika za primanje pismena u RS ili će sud u protivnom na trošak stranke imenovati istog (članovi 131, 133. i 146. Zakona o parničnom postupku). Šta se dešava u slučaju da se pismena ne mogu dostaviti protivnoj stranci, zbog npr. promene adrese, odbijanja da se prime pismena ili u slučaju neuspelih pokušaja dostave pismena? Trenutak u kome se smatra da je dostavljanje izvršeno, u ovim slučajevima je trenutak isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, posle proteka određenih rokova, što je najčešće nakon 30 dana od pokušanog a neuspelog dostavljanja (od člana 142. do člana 145. Zakona o parničnom postupku).

3.Prijemom tužbe za razvod braka, sud je po zakonu dužan da pazi na stvarnu i mesnu nadležnost, a ona se u bračnim sporovima određuje prema pravilima koja važe za mesnu nadležnost u parničnom postupku, što će značiti da se ona određuje prema prebivalištu ili boravištu tuženog (članovi 15, 19. i 39. Zakona o parničnom postupku), s tim da je u bračnim sporovima pored sudova opšte mesne nadležnosti (prebivalište, boravište), mesno nadležan i sud na čijem području su supružnici imali poslednje zajedničko prebivalište (član 48. Zakona o parničnom postupku).

4.Sud kada primi tužbu za razvod braka i dostavi tužbu protivnoj stranci, prvi naredni korak je prema zakonu postupak posredovanja (od člana 229. do člana 246. Porodičnog zakona), s tim da zakon takođe navodi u kojim slučajevima sud ne sprovodi posredovanje. Naime, za konkretan slučaj, od značaja je slučaj kada jedan od supružnika ne prihvata posredovanje ili slučaj kada jedan ili oba supružnika imaju prebivalište u inostranstvu (član 230. Porodičnog zakona). Dakle, to praktično znači da tužilac već u tužbi može da navede da ne želi, odnosno da ne pristaje da sud sprovodi posredovanje.

5.Kada tuženi primi tužbu za razvod braka, tada počinje da teče rok od 30 dana za dostavljanje odgovora na tužbu (članovi 296. i 297. Zakona o parničnom postupku). Međutim, ono što je jako važno istaći jeste da u bračnim sporovima ne proističu iste pravne posledice nedostavljanja odgovora na tužbu sudu u pomenutom roku, jer u bračnim sporovima sud ne može doneti presudu zbog propuštanja, odricanja ili priznanja (član 224. Porodičnog zakona), kao što je to slučaj u opštem parničnom postupku, kada sud u roku od 15 dana od dana prijema tužbe dostavlja tužbu tuženom na odgovor, a tuženi je dužan da svoj odgovor dostavi sudu u roku od 30 dana, jer ukoliko to i ne učini, sud može, pod uslovom da su ispunjene sve procesne pretpostavke, doneti presudu zbog propuštanja.

6.Koje su mogućnosti tuženog nakon prijema tužbe za razvod braka, a posebno (u odnosu na konkretan slučaj) u slučaju da tuženi nije državljanin RS ili na teritoriji RS nema prebivalište? Tuženi može da odgovori na tužbu i tom prilikom može uložiti prigovor stvarne ili mesne nenadležnosti suda, odnosno tu mogućnost može iskoristiti najkasnije na pripremnom ročištu, ili ako se ono ne održava, onda na prvom ročištu za glavnu raspravu (član 19. Zakona o parničnom postupku). Tom prilikom tuženi može tražiti da se sud RS oglasi nenadležnim za razvod braka, a sve u cilju razvoda braka u inostranstvu. Nakon prvog ročišta za glavnu raspravu, tu mogućnost tuženi više neće imati.

7.Ukoliko do ulaganja ovog prigovora ne dođe do trenutka kada sud ne uputi poziv za održavanje glavne rasprave ili eventualno pripremnog ročišta, onda sud zakazuje ročište i o vremenu održavanja ročišta pozivom obaveštava stranke.

8.Kako bi teklo prvo ročište za glavnu raspravu u odnosu na konkretan predmet?

a)Prvo bi tužilac ponovio tužbene navode i izjavio da ostaje pri tužbi.

b)Međutim, po Vašem zahtevu, mi možemo da uložimo i zahtev/tužbu za izdržavanje, što bih se svakako primenilo već na prvom ročištu za glavnu raspravu.

c)Kako teče postupak po tužbi za izdržavanje i koji su uslovi za izdržavanje supružnika (od člana 151. do člana 167. Porodičnog zakona, kao i od člana 277. do člana 282. Porodičnog zakona)? Porodični zakon daje pravo onom supružniku koje je nesposobno za rad ili je nezaposleno, a nema dovoljno sredstava za život, da tužbom pokrene postupak za izdržavanje, ali pod važnim uslovom, a to je da izdržavanje ne predstavlja očiglednu nepravdu za dužnika izdržavanja (član 151. Porodičnog zakona).

 Koliko traje izdržavanje supružnika nakon prestanka braka? 

Najduže traje 5 godina, uz mogućnost da se produži nakon isteka ovog roka, ako postoje naročite okolnosti koje sprečavaju poverioca izdržavanja da radi (član 163. Porodičnog zakona). 

Na osnovu kojih kriterijuma se određuje izdržavanje (član 160. Porodičnog zakona)? 

Izdržavanje se uvek određuje prema stvarnim potrebama poverioca izdržavanja, s jedne strane (a posebno imajući u vidu godine, zdravlje, obrazovanje, imovinu i prihode poverioca) i mogućnostima dužnika izdržavanja, s druge strane (a posebno imajući u vidu mogućnost za zaposlenje i sticanje zarade, imovinu i lične potrebe dužnika). 

Nadalje je takođe veoma važno utvrditi koji su bitni elementi tužbe za izdržavanje?

 Bitni elementi tužbe svakako su razlozi zbog kojih se traži izdržavanje, npr. navodi da je tužilac nezaposlen, nema nikakve imovine, egzistencija tužioca je ozbiljno ugrožena, navodi da je tuženi eventualno do pre nekog vremena izvršavao svoju obavezu izdržavanja supružnika tokom trajanja braka, a da je potom bez ikakvog razloga to prestao da čini, navodi o zaradi budućeg dužnika izdržavanja naspram nezaposlenosti i nemogućnosti zaposlenja budućeg poverioca izdržavanja, takođe su bitni i navodi o eventualnom lošem zdravlju poverioca izdržavanja, gde su uključeni troškovi i potreba lečenja, navodi o eventualnoj nesposobnosti za rad, itd.

 Kada prestaje izdržavanje (član 167. Porodičnog zakona)?

 Ono što je u odnosu na konkretan slučaj značajno jeste zakonska mogućnost da izdržavanje prestane onda kada poverilac sklopi novi brak ili vanbračnu zajednicu!

9.Dakle, na prvom ročištu za glavnu raspravu tužilac ponavlja tužbene navode, izjavljuje da pri svim tužbenim navodima ostaje i ulaže tužbu/zahtev za izdržavanje. Stoga je potrebno ukazati kakva je dalja aktivnost suda kada se na ročištu za razvod braka uloži zahtev za izdržavanje, odnosno kakva su pravila postupka za izdržavanje? Prvo važno pravilo je da je postupak za izdržavanje hitan, odnosno da je sud u obavezi da prvo ročište u sporu za izdržavanje zakaže i tako da se ono održi najkasnije u roku od 8 dana od dana kada je tužba primljena u sud (član 280. Porodičnog zakona). Drugo važno pravilo jeste da se tužba za izdržavanje može podneti samo pod uslovom da su kriterijumi od kojih zavisi pravo na izdržavanje postojali u vreme prestanka braka (to bi praktično značio momenat kada je došlo do prekida bračne zajednice) i da oni još uvek postoje (ćlan 279. Porodičnog zakona).

10.Sledeća faza na prvom ročištu za glavnu raspravu, nakon izlaganja tužioca o tužbenim navodima, jeste izlaganje tuženog. Nakon izlaganja, sud može da izvede sve potrebne dokaze i da saslušava stranke.

11.Nakon prvog ročišta za glavnu raspravu, postupak može trajati onoliko dugo koliko okolnosti slučaja to budu zahtevale, a posebno ukoliko se na ročištima tuženi ne bude pojavljivao ili ne postavi zastupnika, jer je jako bitno naglasiti da sud u bračnim sporovima ne može doneti presudu zbog propuštanja, odnosno izostanka, te su ovde moguće zloupotrebe od strane tuženog, te bi postupak duže i trajao.

12.Nakon što se održe sva potrebna ročišta, sud donosi presudu kojom se brak razvodi. Tom istom presudom sud odlučuje i o zahtevu za izdržavanje. Prema Porodičnom zakonu presuda o razvodu braka ne može se pobijati vanrednim pravnim lekovima u pogledu dela kojim je doneta odluka o razvodu braka ili poništaju braka (član 227. Porodičnog zakona), ali se svakako može pobijati redovnim pravnim lekovima, a gde se primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, što znači da rok za podnosenje žalbe na presudu iznosi 15 dana od dana dostavljanja presude (član 367. Zakona o parničnom postupku). Sa druge strane tuženi ima pravo žalbe u delu presude kojim se brak razvodi, a koji se odnosi na izdržavanje. I za taj žalbeni postupak važi načelo hitnosti, odnosno drugostepeni sud dužan je da donese odluku u roku od 15 dana od dana kada mu je dostavljena žalba (član 280. Porodičnog zakona).

Priznanje i izvršenje strane sudske odluke:

Na ovom mestu Vam ukazujem na odredbe Zakona o sukobu zakona sa propisima drugih zemalja, a koje se odnose na slučaj da se pred domaćim sudom traži priznanje i izvršenje strane sudske odluke. Odnosno ove odredbe primenile bi se samo u slučaju da se Vaš brak razvodi u stranoj državi (državi Nevada, SAD), a ne pred domaćim sudom. Dakle, na ovom mestu Vam izlažem da li i pod kojim uslovima naše pravo dozvoljava priznanje i izvršenje strane sudske presude u bračnom sporu:

1. Prvo, na osnovu člana 89. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, eksplicitno je navedeno da “Strana sudska odluka neće se priznati ako u odnosnoj stvari postoji isključiva nadležnost suda ili drugog organa Republike Srbije. Ako tuženi traži priznanje strane sudske odluke koja je donesena u bračnom sporu ili ako to traži tužilac, a tuženi se ne protivi, isključiva nadležnost suda Republike Srbije nije smetnja za priznanje te odluke.”

2. Nadalje, na osnovu člana 92. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, određeno je da “Strana sudska odluka neće se priznati ako ne postoji uzajamnost. Nepostojanje uzajamnosti nije smetnja za priznanje strane sudske odluke donesene u bračnom sporu i u sporu radi utvrđivanja i osporavanja očinstva ili materinstva, kao i ako priznanje ili izvršenje strane sudske odluke traži srpski državljanin. Postojanje uzajamnosti u pogledu priznanja strane sudske odluke pretpostavlja se dok se suprotno ne dokaže, a u slučaju sumnje u postojanje te uzajamnosti, objašnjenje daje savezni organ nadležan za poslove pravde.”

Zaključak: Naime, kao što je već napomenuto, ove odredbe primeniće se samo u slučaju da se brak razvodi u državi Nevada, pa se nakon donošenja strane sudske presude traži priznanje i izvršenje te presude u Republici Srbiji. Kao što je već gore izloženo, domaće pravo ne propisuje nikakve pravne smetnje za priznanje i izvršenje strane sudske presude u bračnim sporovima, što znači da ukoliko bi se Vaš brak eventualno razveo u državi Nevada, mogli bi ste bez ikakvih smetnji, odnosno bez ispunjenja nekih posebnih uslova, pokrenuti postupak za priznanje i izvršenje strane sudske presude u Republici Srbiji, zbog činjenice da posedujete državljanstvo Republike Srbije ali i zbog činjenice da je Vaše prebivalište u Republici Srbiji.

Nevada Divorce Act:

Na ovom mestu izlažem Vam pravne odredbe Nevada Divorce Act, odnosno izlažem Vam da li i pod kojim uslovima možete pokrenuti brakorazvodnu parnici u državi Nevada, saglasno Nevada Divorce Act:

1. Prvo pravilo koje je propisano pomenutim zakonom jeste da se zahtev, odnosno tužba za razvod braka od strane bilo kog supružnika, može podneti samo pod sledećim uslovima, a to su:

a) da supružnik koji podnosi zahtev, odnosno tužbu za razvod braka, ima boravište (odnosno prebivalište) u državi Nevada, najmanje 6 meseci pre podnošenja tužbe.

b) ukoliko je prvi uslov ispunjen, sledeći uslov jeste da bilo koji supružnik u momentu podnošenja tužbe ima prebivalište ili boravište u državi Nevada, ili je u državi Nevada koegzistirala bračna zajednica (odnosno da je u državi Nevada bilo poslednje zajedničko prebivalište supružnika), ili se osnov za podnošenje tužbe dogodio u državi Nevada.

2. Ukoliko su ovi osnovni uslovi za pokretanje brakorazvodne parnice ispunjeni, bilo ko od supružnika može pokrenuti i skraćeni brakorazvodni postupak, ali se i za pokretanje ovog postupka zahteva ispunjenje posebnih uslova u trenutku podnošenja zahteva, odnosno tužbe za razvod braka, a to su:

a) da su, pre podnošenja tužbe, supružnici živeli odvojeno najmanje godinu dana, ili da među supružnicima postoje nepremostive razlike.

b) da u braku ili pre braka supružnici nisu imali dece, svoje dece ili usvojene, odnosno da žena u momentu podnošenja tužbe nije trudna, kao i da između supružnika ne postoji dogovor o starteljstvu nad detetom i plaćanju alimentacije.

c) da između supružnika nema zajednice života a ni zajedničke imovine, kao i da nema sporazuma supružnika o deobi zajedničke imovine, kojim su predviđene obaveze supružnika

d) da su se supružnici odrekli prava na izdržavanje ili da nisu zaključili sporazum o obavezi izdržavanja.

e) da su se supružnici odrekli svog prava na žalbu ili prava na ponovno suđenje.

f) da supružnici žele da sud donese donese presudu o razvodu braka.

3. Nadalje što treba istaći, jesu pravni osnovi za razvod braka. 

Prema Nevada Divorce Act, postoje 3 osnova za razvod braka, a to su:

a) da dve godine pre podnošenja zahteva za razvod, kod supružnika protiv koga se podnosi tužba za razvod braka postoji psihička nestabilnost.

b) da su supružnici živeli odvojeno ili bez zajednice života, najmanje godinu dana.

c) nespojivost, odnosno prevelike razlike u karakteru supružnika.

4. Što se tiče deobe, odnosno podele zajedničke imovine između supružnika, prvo pravilo jeste da se supružnicima na prvom mestu daje mogućnost da, najkasnije 10 dana pre održavanja suđenja po tužbi za razvod braka, učine pismenu ponudu drugom supružniku o podeli zajedničke imovine, pa ukoliko taj drugi supružnik tu ponudu prihvati i sud tu ponudu potom odobri, takav sporazum o deobi zajedničke imovine ulazi u presudu o razvodu braka kao njen sastavni deo. Inače, važno je napomenuti da je u praksi, najčešći slučaj jednake podele zajedničke imovine, i sudovi takve sporazume najčešće i odobravaju, dok drugačije sporazume, sudovi odobravaju samo ukoliko postoje važni razlozi za nejednaku podelu zajedničke imovine. Takođe, ukoliko je jedan od supružnika doprineo povećanju zajedničke imovine svojom posebnom imovinom ili je svojim radom i angažovanjem doprineo povećanju zajedničke imovine, sud će dodeliti posebnu nadoknadu za tog supružnika, a sama visina nadoknade zavisi od više različitih činjenica (npr. dužina braka, volja supružnika da na miran način reše pitanje podele zajedničke imovine, ili drugih činjenica).

5. Što se tiče mogućnosti izdržavanja supružnika, nakon razvoda braka, sud može presudom o razvodu braka da odluči i o izdržavanju u jednom fiksnom iznosu ili u jednom određenom vremenskom periodu, pod uslovom da se takvo izdržavanje smatra pravičnim. Sud kada odlučuje o dodeli izdržavanja, uzima u obzir sledeće činjenice:

a) finansijsko stanje svakog od supružnika;

b) prirodu i vrednost imovine svakog od supružnika;

c) doprinos svakog od supružnika u povećanju ili održavanju zajedničke imovine

d) dužina braka;

e) lični prihodi, zarada, zdravlje i godine života svakog od supružnika;

f) kvalitet, odnosno standard života u bračnoj zajednici;

g) karijera supružnika koji podnosi zahtev za izdržavanje, a koje je postojala pre stupanja u brak;

h) fizičko ili/i psihičko stanje svakog od supružnika, a koje može da utiče na sposobnost za rad, zdravlje i finansijsko stanje;

i) i druge činjenice;

Međutim, ono što je bitno naglasiti kod izdržavanja, jeste da izdržavanje supružnika nakon razvoda braka, u svakom slučaju prestaje smrću bilo primaoca bilo davaoca izdržavanja, ali i u slučaju da primalac izdržavanja stupi u novi brak.

Priznanje i izvršenje strane sudske odluke u državi Nevada

Na ovom mestu Vam izlažemo na koji način je pitanje priznanja i izvršenja strane sudske odluke (odluke suda u Srbiji) regulisano važećim propisima države Nevada, odnosno da li je po važećim propisima države Nevada, dozvoljeno i pod kojim uslovima, priznanje i izvršenje strane sudske odluke o razvodu braka:

1. Naime, do skora su sudovi u Americi zauzimali veoma čvrst stav po pitanju priznanja i izvršenja strane sudske odluke o razvodu braka, a to je da se takvim odlukama ne priznaje pravno dejstvo na teritoriji Sjedinjenih Američkih Država, posebno ukoliko se uzme u obzir i činjenica da ih sam Ustav nije na to obavezivao.

2. Potom je došlo do postepenog slabljenja takvog “krutog” stava, primenom načela poštovanja međunarodnog prava, odnosno poštovanja zaključenih međunarodnih ugovora, što praktično znači da se mogućnost priznanja i izvršenja strane sudske odluke o razvodu braka davala samo onim državama sa kojima su postojali zaključeni međunarodni (bilateralni) ugovori, ali uz primenu i dodatnih uslova, a to su: da su stranke u sporu uživale sva procesna prava i da je sud države koje je doneo presudu o razvodu braka poštovao i primenjivao načelo poštovanja javnog poretka.

3. Danas je situacija donekle drugačija, jer sudovi nemaju više izričit stav o tome da se strana sudska odluka o razvodu braka u svakom slučaju ne priznaje i ne primenjuje na teritoriji Sjedinjenih Američkih Država. Danas, sudovi samo primenjuju nekoliko osnovnih kriterijuma koji, ukoliko su ispunjeni, omogućavaju priznanje i izvršenje strane sudske odluke o razvodu braka. Ti osnovni kriterijumi su sledeći:

a) Prebivalište – najvažniji i prvi kriterijum, odnosno uslov koji sud ceni prilikom donošenja odluke o priznanju i izvršenju strane sudske odluke o razvodu braka. Naime, ukoliko je bilo koja od strana (supružnika) u sporu imala prebivalište u onoj državi koja je donela odluku o razvodu braka, u tom slučaju sud priznaje dejstva strane sudske odluke. Ovde Vam samo dodajemo i jedan izuzetak od ovog pravila a koji se jedino primenjuje u Njujorku. Naime, u ovoj državi je moguće priznanje i izvršenje strane sudske odluke o razvodu braka, bez obzira na kriterijum prebivališta, odnosno čak i u slučaju da nijedna od strana (supružnika) u sporu nije imala prebivalište u zemlji u kojoj je doneta presuda o razvodu braka.

b) Obaveštenje – drugi kriterijum, koji uz prvi i najvažniji kriterijum (prebivalište), mora biti ispunjen. Zapravo, ovde se radi o obavezi tužioca (lica koji podnosi tužbu za razvod braka) da sve akte, odnosno radnje (tužbu, podneske i druge akte) blagovremeno dostavi tuženom (licu protiv koga se tužba za razvod braka podnosi). Ovaj uslov se praktično odnosi na obavezu dostavljanja svih pismena tuženom od strane tužioca i suda.

c) Javni poredak i moral – treći kriterijum, koji se odnosi na poštovanje načela javnog poretka i morala, odnosno odnosi se na obavezu suda da donese presudu koja neće biti u suprotnosti sa ovim načelima. Ovaj uslov se zapravo posebno ceni u slučajevima kada se donosi presuda o strateljstvu nad detetom supružnika, i tada se zahteva da sud države koji donosi presudu o razvodu braka, donese i odluku koja je, u skladu sa konkretnim slučajem, u najboljem interesu deteta.

Zaključak: Na osnovu gore izloženog, može se izvući jasan zaključak, da u slučaju da se Vaš brak razvede u Republici Srbiji, sud države Nevada priznaće takvu odluku, s obzirom da je najvažniji kriterijum, odnosno uslov koji se zahteva, ispunjen, odnosno s obzirom da imate prebivalište u Republici Srbiji.

PRAVNO MIŠLJENJE:

Na osnovu proučavanja svih relevantnih pravnih propisa Republike Srbije i države Nevada, kao i na osnovu poznavanja osnovnih činjenica Vašeg konkretnog slučaja, naša kancelarija izlaze Vam sledeće pravno mišljenje:

Naime, mišljenja smo da biste brak trebali razvesti u Srbiji, posebno imajući u vidu sledeće razloge:

Prvo, Vi posedujete i državljanstvo i prebivalište u Republici Srbiji.

Drugo, da bi ste podneli zahtev, odnosno tužbu za razvod braka u državi Nevada, morali bi ste provesti najmanje 6 meseci na toj teritoriji pre podnošenja tužbe, što naše pravo, kao uslov ne predviđa.

Treće, pravo države Nevada ne propisuje nikakve uslove za priznanje i izvršenje presude o razvodu braka u Srbiji koji Vi već ne ispunjavate. Vi imate prebivalište u Republici Srbiji, kao najvažniji uslov, već duže vreme, te ce stoga sud države Nevada gotovo sigurno priznati sudsku odluku donesenu u Republici Srbiji.

Četvrto, postupak koji bi se vodio u našoj državi, za Vas bi bio ekonomičniji, a posebno treba naglasiti da u našoj državi i državi Nevada važe slična pravila koja se odnose na deobu zajedničke imovine i dodelu izdržavanja.