Shopping Cart
Your Cart is Empty
Quantity:
Subtotal
Taxes
Shipping
Total
There was an error with PayPalClick here to try again
CelebrateThank you for your business!You should be receiving an order confirmation from Paypal shortly.Exit Shopping Cart

                                                 

Advokat za Medjunarodno pravo

International Law Specialist

Nasledstva - Razvodi - Sudski - Arbitrazni postupci

Poslovno pravo - Medjunarodni ugovori

                                                                                         Pravno regulisanje Rada - Boravka - Studija u Kanadi, Australiji, EU, USA 

RAZVOD BRAKA I POVERAVANJE DECE NA ČUVANJE I VASPITANJE U MEĐUNARODNOM PRIVATNOM PRAVU

GDE RAZVESTI BRAK – U SRBIJI ILI U KANADI?

Pitanja i odgovori:

1. Ja i suprug smo otišli za Kanadu pre 12 godina. Dobili smo useljeničke vize a zatim i kanadsko državljanstvo. Imamo dvoje maloletne dece. Pre dve godine suprug nas je napustio i otišao da živi u Čikagu sa drugom ženom. U Torontu imamo zajednički stan, a u Beogradu kuću.

Pitanje: Gde bi mogla da razvedem brak? Kako će se podeliti zajednička imovina u Srbiji i Kanadi? Kome će pripasti deca?

Odgovor: Problematika razvoda braka lica koja imaju dvojno državljanstvo i/ili prebivalište i/ili boravište u jednoj i/ili više zemalja je veoma specificna i složena. U takvim predmetima se uzimaju u obzir propisi svih zemalja sa kojima su na neki način povezani trenutno ili bili povezani ranije supružnici koji se razvode.

Nadležno pravo za razvod braka: Prema našem, srpskom zakonu, merodavno pravo za razvod braka i nadležnost suda, određuje se prema državljanstvu, prebivalištu i boravištu (alternativno) bračnih drugova u trenutku razvoda a primenom kolizionih pravnih normi Međunarodnog prava, odnosno u Vašem slucaju će se primeniti: propisi Srbije, i to: Zakon o državljanstvu, Porodični Zakon, Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja i Zakon o parničnom postupku i propisi Kanade: Canadian Divorce Act.

U Vašem slucaju, brak bi mogli razvesti u Kanadi a alternativno i u Srbiji, imajući u vidu najpre odredbe „Canadian Divorce Act“ paragraf 3. i 22. a zatim i odredbe Zakona o parničnom postupku Srbije, član 27. i član 40. kao i odredbe Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, član 35. član 46, član 61. i član 62.

Podela zajedničke imovine: Članom 36. stav 1. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja određeno je da je za imovinske odnose supružnika merodavno pravo države čiji su oni državljani. Međutim, s obzirom da ste Vi i Vaš suprug državljani različitih država, za određivanje merodavnog prava Zakon nadalje koristi kriterijum prebivališta, shodno članu 36. stav 2. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, odnosno poslednjeg zajedničkog prebivališta, shodno stavu 3. istog člana.

Napred navedeni kriterijumi predviđeni članom 36. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, se zapravo primenjuju samo u slučaju da se imovina supružnika nalazi na teritoriji Republike Srbije. Međutim, ako je predmet deobe imovine supružnika i u Kanadi, promeniće se situacija, a saglasno članu 59. stav 2. istog Zakona, koji predviđa da sud u Republici Srbiji može odlučivati o imovini koja se nalazi u drugoj državi, samo u slučaju kumulativnog ispunjenja dva uslova: a) da istovremeno odlučuje i o imovini u Republici Srbiji i b) ako tuženi pristaje da sudi sud u Republici Srbiji.

Kome će pripasti deca nakon razvoda: Ako odlučite da se razvedete sporazumno u istom sporazumu će te urediti i pitanje starateljstva nad decom. Ako ne možete da se dogovorite, nadležni sud će resiti tu situaciju, imajući u vidu izveštaj Centra za socijalni rad i vodeći se principom „najboljeg interesa deteta“. U većini slučajeva, maloletna deca „pripadnu“ majci, osim ako je majka poročna i/ili nesposobna da se stara o deci. Naravno, to se ne dešava po automatizmu, već nakon detaljnog razmatranja predmeta od strane suda.

2. Suprug i ja smo živeli u Kanadi, u gradu Orilia, 35 godina. Deca su nam punoletna i žive u Sudberiu. Pre godinu dana smo odlučili da se vratimo u Srbiju i da tu živimo. Kako smo se vratili, moj muž je počeo čudno da se ponaša. Pronalazio je staro društvo i sa njima je provodio dosta vremena. Počeli smo da se svađamo vrlo često, a pre dva meseca mi je muž saopštio da želi da se razvede.

Pitanje: Kako možemo da razvedemo brak i gde? Šta će biti sa našom kućom u Oriliji i sa stanom u Smederevu, kao i sa bankovnim računima u Kanadi i Srbiji?

Odgovor: S obzirom da živite sada u Srbiji, a pretpostavljam da oboje imate i srpsko državljanstvo, brak možete razvesti u Srbiji, bilo sporazumno ili po tužbi.

Što se pak tiče zajedničke imovine u Kanadi i u Srbiji, tu može biti drugačija situacija. Jedna opcija je da podelu zajedničke imovine stečene u Kanadi, završite pred nadležnim sudom u Kanadi a podelu zajedničke imovine u Srbiji, završite pred sudom u Srbiji. Ali, imate i treću opciju, a to je saglasno članu 59. stav 2. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, koji predviđa da sud u Republici Srbiji može odlučivati o imovini koja se nalazi u drugoj državi (konkretno u Kanadi), samo u slučaju kumulativnog ispunjenja dva uslova: a) da istovremeno odlučuje i o imovini u Republici Srbiji i b) ako tuženi pristaje da sudi sud u Republici Srbiji.

Da bi odgovorili na pitanje vezano za Vaše racune u bankama u Srbiji i u Kanadi i regulisanje istih, morali bi znati kakve račune imate u Kanadi (saving, checking, credit line, rrsp, mutual funds, single or joint accounts), a kakve račune imate u Srbiji (resident ili non-resident račun) i po kom osnovu se deponiraju sredstva na te račune. Ukoliko nam objasnite o kakvim se računima radi, mogli bi Vam dati adekvatan prvni savet.

3. Sa momkom sam otišla za Kanadu pre manje od godinu dana. Oboje smo dobili useljeničke vize. Pre odlaska za Kanadu, ja sam momku pozajmila 10.000 evra da bi vratio neke svoje dugove u Srbiji. Po dolasku u Toronto sklopili smo brak, ali mesec dana nakon toga smo zaključili da nemamo zajednički pogled na život u Kanadi. Meni se Kanada jako dopada, a mom suprugu ne.

Pitanje: Gde bi mogli da razvedemo brak? Ako se razvedemo, da li možemo da ugrozimo useljenički status? Kako mogu da povratim novac koji sam mu pozajmila ?

Odgovor: Pošto ste trenutno u Kanadi, a tamo ste i sklopili brak, najuputnije je da ga tamo i razvedete. Međutim, ukoliko odlučite da dođete u Srbiju, onda bi brak mogli da razvedete i u Srbiji (ako ste isti pre toga registrovali u matičnim knjigama RS), bez obzira što je isti sklopljen u Kanadi.

Ali, ako brak razvedete u Srbiji, morate imati u vidu odredbe paragrafa 22. Canadian Divorce Act, koje se odnose na uslove za priznanje sudske odluke o razvodu braka, u postupku koji je završen van Kanade.

Da li Vaš razvod može ugroziti useljenicki status? Ne može, osim ako se u posebnom postupku ne utvrdi da ste brak sklopili iz interesa, odnosno da bi dobili useljeničke vize za Kanadu.

Kako možete da vratite novac koji ste pozajmili suprugu? Ukoliko on ne želi da to učini, nakon što mu uputite Opomenu, onda možete pokrenuti sudski spor. Za uspešnost tog postupka biće od presudne važnosti posedovanje pismenih dokaza o tome da ste mu pozajmili novac.

Pitanje 1:

Moje ime je Mirjana, živim i radim u Torontu od 2005 godine. Zanima me sledeće:

1. Kako i gde se može razvesti moj brak (da li ovde u Kanadi ili u Srbiji)?

2. Kome će pripasti naše zajedničko dete?

U daljem tekstu ću Vam predočiti više detalja:

Moj muž i ja smo se uselili u Kanadu pre 5 godina. Brak smo sklopili u Beogradu pre dolaska u Kanadu. Po dolasku u Kanadu, rodio nam se sin, koji sada ima 4 godine. Moj suprug želi da se vrati nazad za Srbiju nakon razvoda braka i da sa sobom povede našeg sina. Da li on to sme da uradi?

Odgovor:

Kako i gde se može razvesti brak (da li u Kanadi ili u Srbiji)? Ako ste Vi i Vaš suprug kanadski useljenici ili državljani i živite, kako kažete, već 5 godina u Kanadi, onda brak možete razvesti u Kanadi. Ukoliko pak želite da brak razvedete u Srbiji, onda moraju biti ispunjene određene procesne pretpostavke za postupak razvoda braka u Srbiji. Te procesne pretpostavke se tiču stvarne i mesne nadležnosti suda u Srbiji. Za suđenje u bračnim sporovima, nadležan je pored suda opšte mesne nadležnosti i sud na čijem području su bračni drugovi imali poslednje zajedničko prebivalište. Kako? Postupak za razvod braka u Srbiji se može pokrenuti Predlogom za sporazumni razvod braka i Tužbom za razvod braka. Stranke u postupku mogu zastupati ovlašćeni punomoćnici sa overenim punomoćjem izdatim samo radi zastupanja u bračnom sporu, saglasno članu 221. Porodičnog zakona. Gde? Kod opredeljivanja gde će te brak razvesti (u Srbiji ili u Kanadi) imajte u vidu i institute priznavanja razvoda braka u inostranstvu (u Vašem slučaju u Kanadi). Ako ste kanadski useljenik, odnosno kanadski državljanin, razvod braka koji ste dobili u Srbiji će biti priznat u Kanadi jedino ako su ispunjene formalnopravne i materjalnopravne pretpostavke za priznavanje razvoda braka obavljenog van Kanade, odnosno ako je bilo ko od supružnika živeo van Kanade (u zemlji gde se obavio razvod) neposredno pre razvoda najmanje jednu godinu.

Kome će pripasti naše zajedničko dete nakon razvoda braka?

Poveravanje dece na čuvanje i vaspitanje jednom od roditelja se određuje na sledeći način:

Poštovani gospodine Kostić,

Znam da ste prezauzeti, ali ako ste ikako u mogućnosti da mi odgovorite na email što pre. Ja sam Vam juče ukratko u prvom emailu objasnila o čemu se radi (moj muž je podneo Tužbu za razvod braka u Srbiji iako niko od nas ne živi tamo). Dobila sam poziv od suda da se pojavim na ročištu 21 februara. Ja nisam u finansijskoj situaciji da doputujen u Srbiju i pojavim se na sudu u zakazano vreme. Molim Vas recite mi da li bi ste preuzeli moj predmet i ukoliko je odgovor potvrdan, šta treba da Vam dostavim od dokumentacije? 

Pružam Vam i ukratko hronologiju mog slučaja:

1. Brak između mene, Radmile Petrović i Petra Petrovića sklopljen je 1995 godine u Kraljevu

2. Sin Dragan rođen je 1995 godine u Beogradu, a danas je redovan student univerziteta u Torontu

3. Ćerka Marina rođena je 1997 godine u Kraljevu, a danas je redovan student univerziteta Queens On, Kanada

4. Zahtev za iseljenje u Kanadu podneo je moj muž, Petar Petrović 1999 godine.

5. U aprilu 2008 godine moj muž je napustio Kanadu i odselio se u Brisel, Belgija gde živi i danas

6. U decembru 2011 godine, on je podneo Tužbu za razvod braka pred Osnovnim sudom u Kraljevu

Moje pitanje je da li je uopšte sud u Srbiji nadležan da razvede brak s’obzirom da nijedna stranka ne živi u Srbiji od 1999 godine?

U prilogu Vam šaljem kopiju Tužbe. Unapred hvala za odgovor.

Sa dubokim poštovanjem,

Radmila Petrović

Odgovor:

Poštovana gospođo Petrović,

Primio sam Vaš mail sa kopijom Tužbe. Vaša prijateljica me je takođe kontaktirala juče u vezi predmetnog razvoda braka.

Informacije koje sam dobio i od Vas i od Vaše prijateljice nisu kompletne u smislu postupanja po Tužbi i tužbenim navodima.

Naime, da bih mogao detaljno razmotriti situaciju i izvršiti pravnu analizu činjenica kroz kolizione pravne norme srpskog, kanadskog i belgijskog zakonodavstva, potrebne su mi sledeće dodatne informacije:

1. Gde ste sve živeli zajedno sa mužem (na kojim adresama u Srbiji, pre odlaska za Kanadu a gde ste živeli u Kanadi, kao i precizni datumi kada ste živeli na tim adresama)?

2. Da li imate nepokretnu imovinu u Srbiji ili Kanadi ili pak Vaš suprug poseduje nekretnine u Belgiji?

3. Po kom osnovu ste dobili useljeničku vizu za Kanadu, da li imate kopiju aplikacije za vizu?

4. Kojim poslovima ste se bavili i kojim se bavite Vi i Vaš suprug (pre odlaska za Kanadu i nakon toga)?

5. Koji prihod ostvarujete u Kanadi (Income tax) a koji prihod je ostvarivao Vaš suprug?

6. Na šta se odnose razlozi za razvod braka iz tužbe (nepodnošljiv zajednički život - neslaganje naravi)? Da li je u pitanju samo neslaganje ili nešto drugo?

7. Da li Vi i Vaš suprug imate validne i uredne srpske dokumente (pasoš i ličnu kartu, krštenice)?

8. Po kom osnovu je Vaš suprug u Belgiji i da li ima urednu vizu za boravak u Belgiji?

9. Da li Vaš suprug živi u zajednici sa nekim?

10. Da li ste pokušali da "spasete" bračnu zajednicu, nekom vrstom oficijalnog posredovanja (mirenja)?

11. Da li se protivite ovoj Tužbi za razvod braka i iz kojih razloga?

Odgovori na ova pitanja će mi pomoći da preciznije sagledam i analiziram Vašu situaciju te da Vam nakon toga izložim svoj pravni savet i pravno mišljenje.

Molim Vas da mi tražene informacije dostavite što pre, kako bi mogli da izvršimo neophodne pripreme za ročište.

S' poštovanjem,

Zoran M. Kostić

Advokat

Poštovani gospodine Kostić,

U nastavku teksta pružam Vam dodatne informacije koje ste mi tražili.

1. Brak je zaključen 13. jula 1995. godine u Opštini Kraljevo, a kao dokaz je sudu dostavljen izvod iz matične knjige venčanih.

2. U braku je rođen sin Dragan Petrović dana 11.10.1995 godine u Beogradu i ćerka Marina Petrović dana 15.04.1997 godine u Kraljevu, a kao dokaz su sudu dostavljeni izvodi iz matične knjige rođenih.

3. Moj muž je 1991 godine u Beogradu završio Elektrotehnički fakultet (smer – računarska tehnika i informatika) a svoju firmu je otvorio u Kraljevu 1995 godine.

4. Godine 1999 preselili smo se u Kanadu sa useljeničkim vizama (moj muž je bio podnosilac aplikacije) a kanadsko državljanstvo smo dobili 2002 godine.

5. Moj muž je 2003 godine dobio posao u firmi ABB, za koji radi i danas.

6. Ja sam u Kanadi završila školu za knjigovođu i od 2007 godine radim u toj branši.

7. Moj muž je 2008 godine napustio bračnu zajednicu jer je preko svoje firme dobio posao u Belgiji, Brisel, gde danas živi i radi.

8. Ja ne posedujem validna srpska dokumenta, kao ni moja deca.

9. U braku nije stečena nikakva imovinu koja bi bila sporna.

10. Osnovnom sudu u Kraljevu je septembra 2011 godine moj muž je podneo Tužbu za razvod braka. U Tužbi za razvod braka on predlaže da na ime svog dela izdržavanja sina i ćerke, plaća svakog meseca 1.500,00 kanadskih dolara i to do desetog u mesecu za protekli mesec, od dana podnošenja Tužbe za razvod braka, sve dok se nalaze na redovnim studijama. Potom u podnesku od 09.12.2011 godine, navodi da odustaje od davanja novčanih sredstava deci i poziva se na “porodični sporazum”.

Gospodine Kostić, nadam se da sam Vam odgovorila na sva tražena pitanja i da mi na osnovu ovih informacija, možete dati odgovore na moja pitanja.

Srdačno,

Radmila Petrović

Poštovana gospođo Petrović,

Primio sam Vaš email. Mislim da će mi biti dovoljno za razmatranje Vašeg predmeta.

Pre nego što dam odgovor, neophodno je izvršiti razmatranje sledećih propisa:

1.Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja RS

2. Porodični zakon RS

3. Zakon o parničnom postupku RS

4. Zakon o državljanstvu RS

5. Canadian Divorce Act

Primenom gore navedenih propisa, dajem Vam pravno mišljenje vezano za Vaš predmet:

Nadležno pravo za razvod braka: Prema Zakonu o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja RS, merodavno pravo za razvod braka određuje se prema državljanstvu bračnih drugova u trenutku razvoda, a ako su bračni drugovi državljani različitih država, onda se primenjuju kumulativno njihova nacionalna prava. Ako jedan od bračnih drugova nema prebivalište na teritoriji naše zemlje, a brak se ne bi mogao razvesti prema pravu državljanstva bračnih drugova, takođe je nadležno naše pravo. Naše pravo biće nadležno i kada želi da se razvede naš državljanin, bez obzira na to da li ima prebivalište na teritoriji naše zemlje i bez obzira na to što pravo drugog bračnog druga ne dopušta razvod.

Lica sa više državljanstava: Zakon o državljanstvu RS predviđa da se državljanin Srbije, koji ima i neko strano državljanstvo, smatra državljaninom Srbije kada se nalazi na njenoj teritoriji. Zakon predviđa da se lice koje ima dva ili više stranih državljanstava smatra državljaninom one zemlje u kojoj ima prebivalište, a ako ga nema ni u jednoj od država čije državljanstvo ima, smatra se da ima državljanstvo one države sa kojom je u najbližoj vezi.

Državljanstvo kao element vezivanja za porodične odnose sa stranim elementom: Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja predviđa državljanstvo kao element vezivanja za sve porodične odnose. Pa tako, kada su lica istog državljanstva, primenjuje se pravo države čiji su oni državljani. Kada su lica različitog državljanstva, naš zakon predviđa kumulativnu primenu prava država čija su lica državljani.

Isključiva međunarodna sudska nadležnost u našem pravu: Isključiva nadležnost našeg suda postoji kada je to izričito previđeno odredbama zakona. Sudovi naše zemlje isključivo su nadležni da rešavaju sporove o razvodu braka, u kojima je tuženi bračni drug državljanin naše zemlje sa prebivalištem na domaćoj teritoriji.

Domicil (prebivalište) kao element vezivanja za određivanje međunarodne sudske nadležnosti: Sud države u kojoj je domicil tuženog, nadležan je kao opšti forum za sve sporove iz privatnopravnih odnosa sa stranim elementom, osim onih za koje je predviđena isključiva nadležnost posebnog foruma. Naše pravo predviđa prebivalište u našoj zemlji za određivanje nadležnosti naših sudova kod pojedinih vrsta sporova sa stranim elementom.

Odstupanje od normi o međunarodnoj nadležnosti (derogacija nadležnosti): U sporovima sa međunarodnim elementom stranke pod određenim uslovima mogu da ugovore nadležnost stranog suda, bez obzira na to što je za taj spor propisana međunarodna nadležnost domaćeg suda. Uslovi su da je makar jedna od stranaka strani državljanin.

1. Izricit ili precutan bezuslovan prihvat. Precutnim prihvatom se smatra preduzimanje svake radnje od strane naslednika iz koje se jasno moze videti njegova namera da zeli da prihvati nasledstvo. Ukoliko bezususlovno privati nasledstvo, bilo izricito ili precutno, naslednik onda odgovara za sve dugove ostavioca i svojom imovinom. Odgovornost je iskljucena (potpuno ili delimicno), ukoliko u trenutku bezuslovnog prihvata nasledstva nije bio svestan, da bi to moglo ugroziti njegovu licnu imovinu

Canadian Divorce Act: Ovaj zakon predviđa da u slučaju da se brak ne razvodi u Kanadi, već u nekoj drugoj državi, taj razvod braka će biti priznat u Kanadi jedino ako su ispunjene formalnopravne i materijalnopravne pretpostavke za priznavanje razvoda braka obavljenog van Kanade, odnosno ako je bilo ko od supružnika živeo van Kanade (u zemlji gde se obavio razvod) neposredno pre razvoda najmanje jednu godinu.

Priznanje strane sudske presude o razvodu braka u Republici Srbiji: Ukoliko je brak razveden u Kanadi, potrebno ja da se pokrene postupak za priznavanje strane sudske presude o razvodu braka kod Osnovnog suda u RS, prema mestu poslednjeg zajedničkog prebivališta. Kanadska presuda o razvodu braka treba da bude overena od strane kanadskog ministarstva spoljnih poslova i nadoverena od strane Konzulata RS kao i prevedena na srpski jezik kod ovlašćenog sudskog tumača u RS. Rešenje nadležnog Osnovnog suda iz RS o priznavanju strane sudske presude o razvodu braka zajedno sa izjavom da se uzima prethodno prezime, treba podneti matičaru gde je brak zaključen.

Punomoćje za zastupanje: Ukoliko stranka poseduje samo važeća kanadska dokumenta, a ne poseduje važeći pasoš ili ličnu kartu RS, onda stranka overava potpis kod nekog od javnih beležnika (Notary Public). Javni beležnici imaju deponovan potpis, suvi žig i pečat u Generalnom konzulatu RS. Privatna isprava (punomoćje) se može overiti samo kod javnih beležnika – notara koji su deponovali svoj potpis u Generalnom konzulatu RS. Posle overe od strane javnog beležnika privatna isprava se mora nadoveriti u Generalnom konzulatu radi upotrebe pred nadležnim organima u RS. Prema našem porodičnom zakonu, stranke u postupku mogu zastupati samo ovlašćeni punomoćnici sa overenim punomoćjem izdatim samo radi zastupanja u bračnom sporu.

Mesna nadležnost: Prema Zakonu o parničnom postupku za bračne sporove nadležan je pored suda opšte mesne nadležnosti i sud na čijem području su supružnici imali poslednje zajedničko prebivalište.

ZAKLJUČAK: Na osnovu izloženih odredbi važećih propisa RS i Kanade, primenjenih na konkretan slučaj, dolazim do sledećeg zaključka:

1. Činjenice koje mogu ići u korist osporavanja nadležnosti domaćeg suda, odnosno proglašenja domaćeg suda nenadležnim za konkretan spor, su sledeće: Prvo, “Canadian Divorce Act” sadrži odredbu (paragraph 22(1)) po kojoj bi bilo, u Vašem konkretnom slučaju, gotovo nemoguće da kanadski sud prizna razvod braka obavljen u Srbiji, zato što zahteva boravak od najmanje godinu dana pre razvoda u RS, što kod Vas konkretno nije slučaj. Drugo, na osnovu člana 61. i 62. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja RS, koji predviđa nadležnost domaćeg suda u bračnim sporovima (član 61) ukoliko je tuženi domaći državljanin, čak i u slučaju da nema prebivalište u RS, ali već u članu 62. određuje ovu nadležnost samo u slučaju da tuženi pristaje da sudi domaći sud. Treće, član 89. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja RS propisuje da isključiva nadležnost domaćeg suda neće biti smetnja za priznanje strane sudske odluke donete u bračnom sporu, pod uslovom da je traži tuženi ili tužilac, a tuženi se ne protivi. Četvrto, član 35 Zakona o sukobu zakona sa propisima drugih zemalja RS predviđa da je za razvod braka merodavno pravo države čiji su državljani oba bračna druga u vreme podnošenja tužbe.

2. U ovom predmetu ste mogli da prigovorom kod suda u Kraljevu osporavate nadležnost na osnovu napred navedenih činjenica i propisa ali za to ste imali rok od 30 dana od dana prijema tužbe. Pošto je taj rok protekao, prigovor o nenadležnosti suda u Kraljevu bi istakli na samom ročištu, pre upuštanja u raspravu.

Kao što možete videti, problematika međunarodnog prava je veoma složena jer se tu vrši komparativna analiza i domaćih i stranih propisa, te nakon toga sud opredeljuje da li je nadležan da postupi po zahtevu ili je za predmetni zahtev nadležan sud druge države. U ovom predmetu mi ćemo na sudu u Kraljevu pre svega osporavati nadležnost tog suda, ističući argumente napred navedenih propisa. Ukoliko sud prihvati te argumente, onda će zatražiti dodatna tumačenja propisa (srpskih i kanadskih) od Ministarstva pravde RS i Ministarstva inostranih poslova RS. Ukoliko pak sud ne prihvati argumentaciju nego donese odluku zasnovanu isključivo na srpskom pravu, takvu odluku ćemo kasnije napadati Žalbom.

Pitanje 2:

Moje ime je Mirjana, živim i radim u Torontu od 2005 godine. Zanima me sledeće:

1. Kako i gde se može razvesti moj brak (da li ovde u Kanadi ili u Srbiji)?

2. Kome će pripasti naše zajedničko dete?

U daljem tekstu ću Vam predočiti više detalja:

Moj muž i ja smo se uselili u Kanadu pre 5 godina. Brak smo sklopili u Beogradu pre dolaska u Kanadu. Po dolasku u Kanadu, rodio nam se sin, koji sada ima 4 godine. Moj suprug želi da se vrati nazad za Srbiju nakon razvoda braka i da sa sobom povede našeg sina. Da li on to sme da uradi?

Odgovor:

Kako i gde se može razvesti brak (da li u Kanadi ili u Srbiji)? Ako ste Vi i Vaš suprug kanadski useljenici ili državljani i živite, kako kažete, već 5 godina u Kanadi, onda brak možete razvesti u Kanadi. Ukoliko pak želite da brak razvedete u Srbiji, onda moraju biti ispunjene određene procesne pretpostavke za postupak razvoda braka u Srbiji. Te procesne pretpostavke se tiču stvarne i mesne nadležnosti suda u Srbiji. Za suđenje u bračnim sporovima, nadležan je pored suda opšte mesne nadležnosti i sud na čijem području su bračni drugovi imali poslednje zajedničko prebivalište. Kako? Postupak za razvod braka u Srbiji se može pokrenuti Predlogom za sporazumni razvod braka i Tužbom za sporazumni razvod braka. Stranke u postupku mogu zastupati ovlašćeni punomoćnici sa overenim punomoćjem izdatim samo radi zastupanja u bračnom sporu, saglasno članu 221. Porodičnog zakona. Gde? Kod opredeljivanja gde će te brak razvesti (u Srbiji ili u Kanadi) imajte u vidu i institute priznavanja razvoda braka u inostranstvu (u Vašem slučaju u Kanadi). Ako ste kanadski useljenik, odnosno kanadski državljanin, razvod braka koji ste dobili u Srbiji će biti priznat u Kanadi jedino ako su ispunjene formalnopravne i materjalnopravne pretpostavke za priznavanje razvoda braka obavljenog van Kanade, odnosno ako je bilo ko od supružnika živeo van Kanade (u zemlji gde se obavio razvod) neposredno pre razvoda najmanje jednu godinu. Kome će pripasti naše zajedničko dete nakon razvoda braka?

Poveravanje dece na čuvanje i vaspitanje jednom od roditelja se određuje na sledeći način:

1. Ako brak razvodite u Srbiji, primeniće se Porodični zakon RS koji predviđa:

- Sporazum o razvodu braka: Sporazum o razvodu obavezno sadrži i pismeni sporazum o

vršenju roditeljskog prava. Sporazum o vršenju roditeljskog prava može imati oblik sporazuma o zajedničkom vršenju roditeljskog prava ili sporazuma o samostalnom vršenju roditeljskog prava.

- Tužba za razvod braka: Ako roditelji nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog

prava ili sud proceni da njihov sporazum nije u najboljem interesu deteta, odluku o poveravanju zajedničkog deteta jednom roditelju, o visini doprinosa za izdržavanje od strane drugog roditelja i o načinu održavanja ličnih odnosa deteta sa drugim roditeljem donosi sud. Ako se supružnici ne mogu dogovoriti o vršenju roditeljskog prava, sud će doneti odluku o tome kome od roditelja će se poveriti dete na čuvanje i vaspitanje i pri tome će imati u vidu uzrast deteta, materijalno stanje roditelja, karakter roditelja i njihovu spremnost, želju i mogućnosti da se staraju o detetu a pri tome će voditi računa i o uzrastu deteta i njegovom najboljem interesu. Po Porodičnom zakonu RS, maloletno dete starosti od 10 godina može samostalno izražavati svoje mišljenje a dete starosti od 15 godina može samostalno da odluči sa kojim će od roditelja živeti

2. Ako brak razvodite u Kanadi, primeniće se odredbe “Canadian Divorce Act” koji na sličan način uređuje materiju poveravanja dece na čuvanje i vaspitanje jednom od roditelja. Međutim, s obzirom na specificnosti kanadskog pravnog sistema (“Common Law”, odnosno prescedentno pravo, sa izuzetkom Kvebeka gde je i dalje osnova pravnog sistema bazirana na “Code Civil”), sudska odluka o poveravanju dece na čuvanje i vaspitanje jednom od roditelja variraju od provincije do provincije a često zavise i od sudije koji treba da donese odluku. Ipak, većina sudija stoji na stanovištu da bi bilo teško izvršiti odluku o poveravanju na čuvanje i vaspitanje, suprotno nepokolebljivo izraženoj želji deteta (“strongly expressed wishes”) starijeg od 14 godina.

Pitanje 3:

Kako mogu da tražim izvršenje sudske odluke kojom je moj bivši suprug obavezan na plaćanje alimentacije? Naime, moj suprug i ja smo razvedeni pre 12 meseci pravosnažnom presudom o razvodu braka Osnovnog suda u Šapcu. Tom presudom je moj bivši suprug obavezan na plaćanje alimentacije našem maloletnom sinu u iznosu od 9.560,00 dinara mesečno. Međutim, do današnjeg dana, nije plaćen ni jedan iznos dosuđene alimentacije.

Inače, moj suprug je još pre četiri godine otišao za Kanadu sa turističkom vizom. Nakon isteka turističke vize ostao je u Kanadi, venčao se za kanadsku državljanku (kada smo još uvek bili u braku) i dobio useljeničku vizu po osnovu sponzorstva. Nakon što je dobio kanadsku useljeničku vizu, pokrenuo je ovde u Srbiji, pred Osnovnim sudom u Šapcu, preko svog advokata, postupak za razvod braka. Interesuje me, kako je moguće da moj suprug sklopi novi brak u Kanadi a da prethodni brak između nas nije razveden. Šta ja mogu da uradim u ovom slučaju, s obzirom da sam u Srbiji a moj bivši suprug u Kanadi? Kako mogu da tražim izvršenje sudske odluke o alimentaciji, kada moj bivši suprug ne živi više u Srbiji?

Odgovor:

1. Vaš bivši suprug je počinio više prekršaja i krivičnih dela saglasno i srpskim i kanadskim propisima, i to:

- Krivično delo “Nedavanje izdržavanja”, saglasno članu 195. Krivičnog zakonika Srbije. Za to krivično delo je propisana novčana kazna ili kazna zatvora od 1 do 3 godine

- Po Krivičnom zakonu Kanade (paragraph 215/stav 1-3) za krivično delo “Duty to provide necessaries” predviđena je kazna zatvora do dve godine

- Krivično delo “Dvobračnost”, saglasno članu 187. Krivičnog zakonika Srbije, za koje je propisana novčana kazna ili kazna zatvora do dve godine. U istom članu propisano je da će se istom kaznom kazniti i lice koje zaključi brak sa licem za koje zna da se već nalazi u braku

- Po Krivičnom zakonu Kanade (paragraphs 290-291) za krivično delo “Bigamy”, predviđena je kazna zatvora do 5 godina

- Krivično delo “Falsifikovanje isprave” saglasno članu 355. sankcionisano je Krivičnim zakonikom Srbije kaznom zatvora od 3 meseca do 5 godina.

- Po Krivičnom zakonu Kanade, propisana je kazna zatvora i do 5 godina (paragraph 397stav 1-2)

- Prekršaj po Imigracionom zakonu Kanade (paragraf 40/stav 1(a) I paragraph 127 – 128) za koji je propisana kazna zatvora od 2 do 5 godina i novčana kazna od 50.000,00 do 100.000,00 dolara

2. Šta bi Vi mogli da uradite?

- Morali bi inicirati postupak priznanja i izvršenja strane sudske odluke u Kanadi, a to je u ovom slučaju Presuda o razvodu braka Osnovnog suda u Šapcu (koja u dispozitivu obavezuje Vašeg bivšeg supruga na davanje izdržavanja Vašem maloletnom detetu) pred nadležnim sudom u Kanadi u mestu u kojem živi Vaš bivši suprug. Kada kanadski sud sprovede proceduru, može odrediti novi postupak protiv Vašeg bivšeg supruga, koji će se voditi pred tim sudom. Kod ovakvih postupaka, uključuju se domaći sudovi, Ministarstva inostranih poslova i Ministarstva pravde, policija kao i advokati, kako u Srbiji (radi prikupljanja dokaza, slanja podnesaka, zamolnica, izjava, kopija spisa itd) tako i advokati u Kanadi, radi zastupanja Vašeg tužbenog zahteva pred kanadskim sudom.

- Pored navedenog postupka pred kanadskim sudom, Vi bi mogli da prijavite Vašeg bivšeg supruga Imigracionim vlastima Kanade, zbog falsifikovanja isprava i davanja neistinitih informacija tokom postupka dobijanja posetilačke i useljeničke vize za Kanadu. Kada se adekvatno procesuira takva prijava, Vašem bivšem suprugu može biti oduzet status useljenika i on može biti deportovan iz Kanade a može biti i kažnjen.

Napomena: U ovoj rubrici “Pitanja i Odgovori” obrađeni su virtuelni primeri zahteva klijenata saglasno zakonskim propisima domaćeg i međunarodnog prava, koji su bili na snazi u trenutku prezentacije virtuelnih primera. Cilj ove prezentacije je da se ukaže na ozbiljnost svakog od postupaka koji se tiču ostvarivanja i zaštite ličnih, porodičnih, naslednih i obligacionih prava fizičkih i pravnih lica u zemlji svog porekla i u zemlji svog prebivališta odnosno boravišta.

Ukoliko ste pokrenuli neki postupak pred domaćim ili stranim organima, isti će se voditi po propisima koji su bili na snazi u trenutku pokretanja postupka, uz određene izuzetke. S toga je vrlo važno da budete upoznati sa svim izmenama propisa koji se direktno primenjuju na Vaš slučaj. U tom smislu preporučujemo da kontaktirate advokate, odnosno nadležne institucije i informišete se o najnovijim propisima.

Advokat / Attorney at law - Zoran M.Kostic

ADVOKATSKA KANCELARIJA

Zoran M.Kostic

Kondina 24

Beograd, 11000

Tel. +381-11-322-4456

+381-11-3340-959

Mob. +381-64-216-8789

e-mail. [email protected]

DELOKRUG ANGAZOVANJA

- Pitanja nasledstva u zemlji i inostranstvu

- Restistucije(povracaj oduzete imovine)

- Razvod braka u zemlji i inostranstvu

- Pravno uredjenje Izdrzavanja supruznika, dece

- Priznanje i izvrsenje stranih sudskih odluka

- Priznanje i izvrsenje domacih sudskih odluka u inostranstvu

- Zastupanje pred medjunarodnim sudovima- Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu

- Analiza strukovnih profila saglasno domacem zakonu o radu, zakonu o obrazovanju, Nomenklaturi zanimanja i sistematizaciji radnih mesta i usaglasavanje istih sa normativima za priznavanje kvalifikacija u stranim zemljama

- Uporedno pravni pregled kolizionih normi u oblasti rada i radnih odnosa, braka i porodice, priznanja i izvrsenja stranih sudskih i arbitraznih odluka, privrednih i ekonomskih odnosa

- Pravni saveti i instrukcije u domenu Medjunarodnog privatnog i Medjunarodnog poslovnog prava

- Zastupanja pred domacim sudovima i upravnim organima

- Zastupanje pred medjunarodnim izabranim sudovima i arbitrazama

Povezivanje srpskih i kanadskih firmi / otpocinjanje biznisa - Kanadski poslovni servis

Registracija firmi, predstavnistva u Kanadi/ Srbiji

Provera Boniteta domacih/stranih firmi

Kupovina nekretnina u Kanadi/ Srbiji/ Americi

Resavanje sporova domacih i stranih firmi

Zakljucivanje svih vrsta Medjunarodnih ugovora i pracenje njihovog izvrsenja

Interesting Facts about Canada

Obavestenje o promenama propisa u 

by Kostic Zoran | 1 comment

Programi / Bodovni sistem

by Kostic Zoran | 5 comments

Kanada zamlja po meri coveka

by Kostic Zoran | 0 comments

Imigraciona politika

by Kostic Zoran | 2 comments

Recent Photos

Newest Members

Upcoming Events - Seminari i pravne konsultacije u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Kitcheneru, Torontu- Pozovite i zakazite svoj termin

0